EU nezadovoljna razvojem situacije u Libiji

“Režim u Libiji mora da poštuje ljudska prava i okonča nasilje nad građanima”, poručila je šefica evropske diplomatije, Ketrin Ešton, nakon sastanka Savjeta ministara u Luksemburgu. Onima koji rade za režim u Libiji, iz EU je poručeno da imaju dvije mogućnosti - ili da nastave da budu povezani sa brutalnom represijom pukovnika Gadafija, ili da počnu da rade na tranziciji ka demokratiji. Evropski ministri spoljnih poslova složni su u ocjeni da su odlazak Gadafija i prekid vatre neophodni, ali i da situacija u Libiji sve više dolazi u “pat poziciju”.

“Već imamo konflikt od skoro tri mjeseca. Zato mislim da vazdušne operacije same po sebi nisu dovoljne. Potreban nam je sveobuhvatni politički proces i neophodan je prekid vatre”, kaže šef diplomatije Švedske, Karl Bilt.

Kosovo u Libiji

Ministar spoljnih poslova Finske, Aleksander Štub, podsjeća na jedinstveni pristup međunarodne zajednice situaciji u Libiji, ali i dodaje:
“Mnogo nas je mislilo da će se poslije Egipta i Tunisa, i brzih odlazaka Ben Alija i Mubaraka, isto dogoditi i sa Gadafijem. Ali on je još tu. Ovo sve više liči na “kosovsku situaciju”, a “Kosovo” je trajalo 78 dana.”

S ciljem što brže tranzicije u Libiji, EU usvojila je i dodatne sankcije protiv novih 26 libijskih naftnih i gasnih kompanija za koje se smatra da finasiraju režim pukovnika Gadafija. Unija je već ranije zamrznula sredstva 15 kompanija i 10 osoba, uključujući i samog Gadafija, i uvela zabranu putovanja za 21–og člana Gadafijevog režima i porodice. Prema navodima Međunarodne agencije za energetiku, u normalnim okolnostima Libija dnevno prozvodi 1,69 miliona barela nafre, izvozi 1, 49 miliona, od kojih 85 procenata u Evropu.

Da li je vrijeme za “Eufor Libija”?

Naglašavajući da će EU nastaviti dugoročno da podržava libijski narod, šefica Evropske diplomatije, Ketrin Ešton, kao “posebno zabrinjavajuću” navela je humanitarnu situaciju u Libiji i na njenim granicama:

“EU je odlučila da, ako to od nje zatraži UN, provede operaciju “Eufor Libija” kako bi podržala dopremanje humanitarne pomoći. Ali, podvlačim, samo u slučaju da to zatraži UN.”

Za sada, smatra se da bi Kancelarija UN-a za koordinaciju humanitarnih poslova, prvenstveno željela da se humanitarna pomoć sprovodi preko nevladinih organizacija, bez korišćenja vojne podrške. Šefica evropske diplomatije poručila je generalnom sekretaru UN-a, Ban Ki Munu, da je EU spremna da humanitrane napore potpomogne na svaki način i dodala:

“Treba da bude potpuno jasno o čemu se ovdje radi, a o čemu ne. Ne radi se o razmještanju vojnih trupa na terenu. Ovdje se radi o isporukama humanitarne pomoći i da li one zahtijevaju dodatnu podršku kako bi se provele.”

Autor: Marina Maksimović
Odg. urednik: Zorica Ilić