Han: Sa "dejtonske" preći na "briselsku" logiku

Iako ponavlja da u narednih pet godina, koliko traje mandat nove Evropske komisije, neće biti novog proširenja EU, budući evropski komesar za susjedstvo i pregovore o proširenju, Johanes Han, najavljuje dinamičan period u procesu približavanja Zapadnog Balkana članstvu u Uniji: “Realno stanje stvari jeste takovo da nijedan od naših partnera neće biti potpuno spreman za članstvo u tom vremenskom roku.To međutim ne znači zastoj u našim aktivnostima u procesu politike proširenja. Moj zadatak će biti da pomognem zemljama koje žele da uđu u EU se temeljno pripreme i spremno dočekaju članstvo i obaveze koje iz toga proizilaze“, najavljuje Han.

Mnogi su ovakvu politiku novog predsednika Evropske komisije Žana Kloda Junkera, kao i moto komesara Hana - „kvalitet ipred brzine“ - već okarakterisali kao nameran signal usporavanja procesa proširenja i znak da je tzv. „zamor od proširenja“, prisutan kod nekih zemalja članica, sada postao vidljiv i na briselskom nivou. U Centru za evropsku politiku ( EPC) u Briselu objašnjavaju da je istina da u EU trenutno nema „apetita“ za veće korake u pravcu daljih evropskih integracija i da se prvenstveno gleda na konsolidaciju već postignutog: “Sa druge strane, istina je i to da niti jedna balkanska zemlja, pa čak ni Crna Gora ni Srbija, koje su već u pregovorima o pridruživanju, ne mogu da gaje realnu nadu da će ući u Uniju za vrijeme Junkerovog odnosno Hanovog mandata. Ali i bez novih članica postoji veliki prostor u okviru koga zemlje Balkana mogu da napreduju u narednom periodu na svom evropskom putu“, kaže za Dojče vele, analitičatka EPC, Korina Stratulat.

Za BiH potreban prelaz sa „dejtonske“ na „briselsku logiku“

Predstavljajući svoje prioritete u okviru preimenovanog komesarijata za „pregovore o proširenju“ u narednih pet godina, komesar Johanes Han, naveo je tri ključne oblasti, počev od vladavine prava i sloboda preko jačanja ekonomije do funkcionalne demokratije. Han je tako najavio dallje temeljno insitsiranje EU na borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu, na pitanjima reforme pravosuđa, javne administracije, kao i na zdravoj ekonomiji, nezavisnim medijima, slobodi izražavanja i transparentnoj vlasti: “Diskiriminaciji bilo kakve vrste nema mjesta u društvima koja žele da uđu u EU“, naglasio je Han i dodao: „Istovremno, neće biti ni progresa ka članstvu bez regionalne saradnje i prevazilaženja bremena prošlosti.“

Na listu svojih prioriteta, već od 1. novembra i početka rada nove Komisijie, Han je stavio Bosnu i Hercegovinu: “BiH je od posebnog interesa za mene. Posvetiću se tom pitanju, jer smo posljednjih godina tu napravili 'nula' progres. Generalno gledano smatram da moramo da se od 'dejtonske logike' okrenomo 'briselskoj logici' ako želimo da prevaziđemo zastoj i neprihvatljivu situaciju u toj zemlji.“ Upravo na slučaju BiH, ali i blokiranog procesa evrointegracija Makedonije, u Briselu vide mogućnost da se u narednom periodu, iako bez ulaska novih članica, naprave značajni koraci u politici proširenja: „Imperativ za EU jeste da u ovom periodu pronađe način da angažuje ove dvije zemlje koje su ostale 'zaglavljene u sobi za čekanje'“, poručuju iz EPC, navodeći da je duboka politička i institucionalna kriza u potpunosti zaustavila put BiH ka EU, ali i ugrozila „ socijalno ekonomski razvoj i stabilnost zemlje“.

Novoimenovani komesar za pregovore o proširenju kaže da već postoje ideje o konkretnim projektima povezivanja BiH sa ostatkom regiona koje bi trebalo da daju signal građanima BiH da su i oni dio Evrope.

Od Srbije se očekuju „pravi signali“ u cilju približavanja EU

I dok sam Johanes Han za sebe kaže da je „strpljiv čovjek“ koji nema radno vrijeme već, ako treba, „radi svaki dan po cio dan“, ostaje da se vidi da li će ti kvaliteti novog komesara za proširenje biti dovoljni u konkretnom slučaju BiH. Podsjetimo samo da je sada odlazeći komesar za proširenje Štefan File bio u situaciji da ni svi sati strpljivih pregovora sa predstavnicima bh. vodećih partija nisu urodili plodom. Istovremeno, Han kaže da će, iako je „ubijeđen“ u napredak i odlučnost koju srpske vlasti pokazuju u procesu evrointegracija, nastaviti da posmatra dalji rad i posvećenost Beograda kako u normalizaciji odnosa sa Kosovom, tako i u procesu reformi, ali i usklađivanja politike sa politikom EU.

Kada je u pitanju odnos „usklađivanja spoljnih politikana“ na relaciji Brisel-Moskva-Beograd Han je bio jasan: „Srpskim vlastima je potrebno vrijeme da razmisle. Ako žele da se kreću ka evropskom članstvu onda signali iz zemlje moraju da budu pravi. To je dakle na samoj zemlji da odluči i od toga će zavisti koliko brzo će ići pregovori o članstvu.“ Još jedan od angažmana koji je Johanes Han najavio za sam početak svog madata komesara za pregovore o proširenju jesu i razgovori sa vladama pet zemalja članica koje nisu priznale nezavisnost Kosova. On kaže da postoje indikacije da bi mogli da se razmatraju koraci u pravcu „fleksibilnosti njihovih tvrdih pozicija“, a sve u cilju daljeg napretka u stabilizaciji prilika u kako na samom Kosovu tako i u širem regionu Zapadnog Balkana.