Ima li EU ponudu koju BiH ne može da odbije?

Evropska unija je složna u namjeri da BiH da novu šansu za pokretanje na putu reformi i evrointegracija. Zajednička posjeta šefice evropske dipolomatije Federike Mogerini i evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana Bosni i Hercegovini znak je evropske podrške, ali i testa. “Imamo jasan mandat da testiramo političku volju novoizabranog rukovodstva i njihovu spremnost na uključivanje u procese koji nisu formalni već suštinski i koji će nam pomoći da krenemo naprijed“, poručila je visoka evropska predstavnica.

Kada je BiH u pitanju u Briselu postoji konsenzus po nekoliko pitanja. Prvi je da zemlji treba dati novu šansu. Svi se slažu i oko činjenice da je trenutni „status quo“ u zemlji nedopustiv. Međutim, dok u BiH mnogi očekuju da evropski zvaničnici dođu sa „gotovom ponudom“ koje se prvenstveno ogleda u njemačko-britanskoj inicijativi, u EU kažu da je taj prijedlog samo jedan od mnogih koji se još razmatraju kada je riječ o novom evropskom pristupu političkom i ekonomskom čvoru u toj zemlji:“ Sastaćemo se sa novoizabranim članovima Predsjedništva, političkim liderima, predstavnicima civilnog društva i osobama iz poslovnih krugova u BiH. Saslušaćemo ih i pozvati da djeluju. EU je spremna da novim očima sagleda situaciju u BiH i koji bi to bili novi koraci, ali pod uslovom da bude ozbiljnog odgovora političkih lidera i institucija u zemlji“, izjavio je komesar Johanes Han. Tako će na isto pitanje, o očekivanjima od ove posjete, evropski zvaničnici odgovoriti da se prvenstveno nadaju dobrim vijestima koje ih čekaju u Sarajevu.

Kolika je evropska naivnost u slučaju BiH?

U ocjenjivanju situacije, i to ne samo trenutne, u BiH, u EU se pored riječi „zastoj“, „ograničeni napredak“ ili „politički čvor“ često može naići na gestikulaciju koja podrazumijeva sleganje ramenima, nemoćno širenje ruku pa i povremeno hvatanje za glavu inače suzdržanih evropskih diplomata i birokrata. Podaci o zemlji su nemilosrdni i oni govore o najvećoj stopi nezaposlenosti među mladima u Evropi, od čak 59 procenata. BiH je sa 28 procenta druga u Evropi po broju ukupno nezaposlenih, a ima i najniži nivo kvaliteta poslovnog okruženja, ali i percepcije korupcije. U Briselu se konkretno definišu najveći problemi zemlje od nepostojanja političkog konsenzusa, preko komplikovane institucionalne strukture, teške društveno ekonomske situacije i problematične vladavine prava. Pitanje ustavnih reformi koje je slovilo za uslov svih uslova u cilju napretka BiH pokazalo se previše komplikovano i kontrovrezno, bar u ovom trenutku.

EU kaže da primat sada stavlja na oblasti koje će građanima BiH donijeti neophodno poboljšanje svakodnevne egzistencije, kao što je ekonomsko upravljanje ili reforma pravosuđa. U borbi za „novi elan“ na putu BiH EU podršku traži novoj strategiji, novim ljudima na najvišim pozicijama u Briselu, ali i u novoj vlasti u BiH. Tako je novoizabrani komesar za pregovore o proširenju izašao sa novim ličnim pristupom situaciji u BiH. „Mnogi su već bili svjedoci različitih neuspješnih pokušaja u BiH i osjećaju se obeshrabrnima i u nemogućoj situaciji. Međutim, u političkom i profesionalnom životu čovjek mora da ima minimum naivnosti kako bi pokrenuo stvari. Ono što nam je potrebno jeste ono malo naivnosti da kada se odškrinu vrata mi kroz njih prođemo, i to je ono što ću ja pokušati“, najavio je Johanes Han.

Kompromis kao fundamentalni izazov u BiH

Nije tajna da je BiH u posljednje dvije decenije bila „zatrpana“ dobrim namjerama i uvijek novim inicijativama. Najveći dio njih je propao, a neke su čak i pogoršale situaciju zbog frustracije kako građana BiH tako i EU usljed još jednog neuspjeha. Zato evropski analitičari upozoravaju Brisel da ovoga puta ipak ne bude naivan i izbjegne istu zamku. “Ako i ova inicijativa ne urodi plodom rizik je veliki da ćemo se naći u još lošijoj poziciji od one koja je bila“, upozorava direktor Centra za južnoevropske studije iz Graca, Florijan Biber. “Opasnost je da će zemlje članice EU tada dići ruke i reći: Mi zaista odustajemo! Od fundamentalnog značaja jeste da političke lidere u BiH, koji su najčešće imali druge prioritete, a ne evrointegracije, stavimo u poziciju da ne budu samo na riječima posvećeni EU“,objašnjava Biber.

Pred svoj put u Bosnu i Hercegovinu Mogerini i Han su poručili da od lokalnih lidera i nove vlasti očekuju dokaz o „ozbiljnosti i usvajanje prioriteta“ koji se odnose na bolji život građana i napredak zemlje na evropskom putu. Evropski političari ponovo pominju zahtjeve za „zajedničkom vizijom u BiH“, pozivaju bh lidere na „hrabrost u postizanju kompromisa“ i „odgovornost za prelazak sa riječi na djela.“ U EU svi se slažu da je postizanje kompromisa u BiH fundamentalni izazov. Ostaje još da se vidi da li je Evropa naučila kako da kod bh lidera pokrene do sada nepostojeću želju za kompromisom odnosno da li je došla do ponude koju u BiH neće moći da odbiju?