Improvizovana solidarnost Evrope

Samo pod ogromnim pritiskom, pod prijetnjama i uz uzajamno vrijeđanje, šefovi vlada zemalja na „Balkanskoj ruti“ uspjeli su da se dogovore o hitnim mjerama. Barem su se na kraju dogovorili… Predsjednik Komisije Evropske unije Žan-Klod Junker uspio je da se probije sa planom da se organizuje sramni haos na tom putu izbjeglica. On je svakako junak večeri.

Na početku su se šefovi balkanskih država uzajamno optuživali, da bi nakon višečasovne diskusije, zbog ozbiljnosti situacije, nevoljno pristali da popuste. Ne samo da mora da se poboljša katastrofalna situacija sa snabdjevanjem desetine hiljada ljudi u bjekstvu, već je u pitanju bilo i jedinstvo Evropske unije. Ukoliko dogovorene mjere iz Junkerovog plana ne budu realizovane u najkraćem mogućem roku, kredibilitet će izgubiti i vlade i komisija Evropske unije.

U poslednjih nekoliko nedjelja u više navrata su na vanrednim samitima usvajane rezolucije, koje onda u praksi nisu zaživjele. Sadašnji hitan plan posljednja je šansa da se pod kontrolu stavi situacija na „Balkanskoj ruti“. Ako zaista bude nastalo 100.000 mjesta za privremeni smještaj i registraciju izbjeglica, bio bi to pozitivan preokret. Ubuduće bi trebalo da bude nemoguće da se izbjeglice propuštaju do sljedeće zemlje na ruti i da se pri tom vlasti susjedne zemlje optužuju.

Ključna uloga Grčke

Jedna od ključnih zemalja jeste Grčka, koja je na početku rute i koja je do sada malo uradila da ispuni svoje obaveze. Sada više ne važi izvinjenje: „Mi smo u ekonomskoj krizi“ i „kriva je Turska“. Premijer Aleksis Cipras mora da pokaže rezultate. Evropska unija stavila mu je do znanja da, na kraju krajeva, Grčka finansijski potpuno zavisi od EU.

Potpuno je nemoguća Mađarska. Premijer Viktor Orban je, naravno, kritikovan zbog svoje cinične opaske – da je njegova zemlja samo posmatrač na samitu, jer Mađarska više nije na ruti. I njemu je takođe nedvosmisleno stavljeno do znanja da je njegova zemlja jedna od glavnih primalaca fondova Evropske unije.

Negdje postoji moralna granica. Ograditi se zidom, izolovati se – to nisu evropski recepti. Ovaj hitni samit u Briselu to je još jednom jasno istakao. Koliko će ta improvizovana solidarnost da traje?

Problem spoljnih granica

Ovim samitom, izbjeglička kriza nije riješena. Priliv izbjeglica neće biti smanjen, ali će, nadamo se, sve biti humanije organizovano. Nadamo se da će rijeka ljudi od Grčke do Njemačke teći mirnije. I tu leži najveći problem za kancelarku Angelu Merkel. U Njemačku će i dalje svakodnevno da pristiže hiljade ljudi. Proći će sedmice, ako ne i mjeseci dok spoljne granice EU ne budu ponovo zaštićene i izbjeglice u Grčkoj ili Italiji budu registrovane ili zbrinute. Dok Turska ne počne da sarađuje, takođe mogu proći mjeseci. Da li će Njemačka, da li će Angela Merkel do tada moći da izdrži?

Čitava „Balkanska ruta“ funkcioniše samo dok Njemačka i neka druge zemlje na kraju lanca primaju izbjeglice. Kada bi Njemačka ili Austrija zatvorile svoje granice, tek tada bi na Balkanu izbio haos. Zbog toga su neke zemlje otvoreno zaprijetile kancelarki da bi u tom slučaju i one zatvorile svoje granice. Oni naime Merkelovu lično smatraju odgovornom za priliv izbjeglica. Kraj Evropske unije onakve kakvu je znamo, bio bi neizbježan.

Ako sve bude išlo dobro, odluke donesene prethodne noći donijeće kratkoročno olakšanje. Stoga je neophodno dodatno naporno raditi na dugoročno rješenju – radi izbjeglica, ali i zarad Evrope.