Iran između straha i nade

Skoro šest nedelja nakon smrti Mahse Amini u policijskom pritvoru, narod Irana nastavlja proteste. „Bijesni smo. Ne mislim da će se ovaj bijes uskoro smiriti", kaže 29-godišnja Azadeh iz glavnog grada Teherana. Činjenica da je 22-godišnju Amini uhapsila vjerska policija zato što navodno nije nosila hidžab na "odgovarajući" način i ubrzo potom bez znakova života odvedena u bolnicu mogla bi biti sudbina bilo koje žene u Iranu, kaže Azadeh.

- pročitajte još:Smrtonosno nasilje nad iranskim učenicama

„Znamo koliko se moralna policija brutalno ponaša prema nama. No, uprkos tome ne nosim maramu na glavi. To sam radila i ranije, kao i mnoge druge mlade žene u Teheranu. Ali sada je drugačije. Sada takođe mnoge starije žene napolju ne nose maramu. To više nije lična odluka. To je znak solidarnosti."

Više hapšenja žena bez hidžaba

Azadeh priča da je u međuvremenu sve više žena u gradu bez marame, daleko više nego što se može vidjeti na slikama i video snimcima na internetu. Od početka masovnih protesta u toj zemlji, brzina interneta je toliko smanjena da nekim danima VPN više ne radi. Mnogi korisnici interneta u Iranu koriste ovu „virtuelnu privatnu mrežu“ (VPN) da zaobiđu cenzuru i povežu se na globalni internet preko tzv. virtuelnog tunela.

- pročitajte još:Iran: Gnjev na režim, a ne na vjeru

Mnoge žene koje objavljuju svoje slike na internetu bez marame više ne kriju svoja lica, znajući dobro da mogu biti uhapšene u bilo kom trenutku. Baš kao i autorka dokumentarnih filmova Mojgan Ilanlu. Snage bezbjednosti su je uhapsile u njenoj kući 17. oktobra. Otišla je u šetnju bez hidžaba u znak solidarnosti sa demonstrantkinjama i objavila svoje slike na društvenim mrežama.

Bez marame pred autoritetima

Neke žene postaju smjelije. Na primjer, 22. oktobra je studentica Teheranskog univerziteta Šarif prošetala aulom ispred govornice na bini bez marame. Konzervativni rektor univerziteta Rasol Džalili sjedio je u prvom redu. Koliko je poznato, ona je i dalje nekažnjena.

I sam rektor Džalili je pod pritiskom. Početkom oktobra, snage bezbjednosti su opkolile njegov univerzitet, prebijale studente i profesore i mnoge od njih uhapsile. Studenti optužuju Džalilija da je sam obavijestio snage bezbjednosti. On je negirao optužbe.

Na Univerzitetu Šarif, kao i na mnogim drugim univerzitetima, skoro svakodnevno se događaju novi protesti. Snage bezbjednosti ne intervenišu direktno, ali kasnije hapse demonstrante. Spisak zatvorenih studenata nastavlja da raste svakim danom.

Himna solidarnosti

„Demonstrante prebijaju na ulici", rekla je jedna mlada majka za DW. „Naoružane snage bezbjednosti u civilu su svuda. Pucaju na ljude nasumice. Bojim se da se pridružim demonstrantima, ali mi i dalje otvaramo prozor svake večeri i puštamo glasno pjesmu „Baraie"."

"Baraie" znači "Zato". Pjesmu je producirao mladi kompozitor i pjevač Šervin Hadžipur. Tekst se sastoji od tvitova u kojima demonstranti objašnjavaju šta ih pokreće na ulice. Na primjer, u jednom trenutku se kaže: "Zato da jednom možemo da igramo na ulici; zato, da se ljubimo bez straha!" Njegova pjesma "Baraie" je preko noći postala himna protestnog pokreta, takođe i van Irana. Podijeljena je više miliona puta.

Zahvalnost za velike demonstracije u Berlinu

U Iranu se mnogi raduju solidarnosti svojih sunarodnika koji žive u egzilu u inostranstvu. Velike demonstracije u Berlinu impresionirale su mnoge ljude. Demonstranti u Berlinu tražili su kraj režima u Iranu. Mnogi od njih su vikali „smrt diktatoru" i mislili na vjerskog vođu Alija Hamneija.

Reza (37) iz iranske sjeverozapadne provincije Azerbajdžan kaže: „Nevjerovatno je da je toliko iseljenika, rasutih po cijelom svijetu, i nakon toliko godina angažovano i da se zalažu za ostavarenje sna o slobodi svih nas."

„Moramo da platimo veoma visoku cijenu za fundamentalne promjene u Iranu", smatra 52-godišnji Alireza iz grada Gazvina. „Ali bojim se da mnogi stariji ljudi nisu spremni da to urade. Ja i mnogi drugi koji su već doživjeli hapšenje i zatvorske kazne u Iranu ne izlazimo na ulice."

Prema podacima organizacija za ljudska prava, do sada je više od 240 ljudi poginulo u protestima u raznim gradovima Irana. Među njima je bilo 32-oje maloljetnika, javila je američka organizacija „Novinska agencija Aktivisti za ljudska prava". Navodi se da je uhapšeno više od 12.000 ljudi.

Sva imena sagovornika urednici su promijenili radi njihove zaštite.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu