Kineski košmar

Smanjivanje kazne za kinesku novinarku Gao Ju sa sedam na pet godina zatvora nije dovoljno. Svaki minut koji ta novinarka provede u zatvoru je minut previše. A, Gao Ju, koja je izvještavala i za Dojče vele, već ima iza sebe višegodišnje zatvorske kazne. Petnaest mjeseci je lišena slobode poslije krvavog gušenja protesta na Tjenanmenu 1989, a potom je između 1993. i 1999. opet bila zatvorena. Osim toga, od hapšenja u aprilu 2014. ona je provela godinu i po u istražnom zatvoru. Njena porodica kaže da je u lošem zdravstvenom stanju. Optužena je za „odavanje državne tajne“.

Pošto je „državna tajna“ u Kini rastezljiv pojam, ta optužnica primjenjuje se protiv novinara i disidenata kada država želi da ih ućutka. Za vlast je takva optužnica povoljna, jer proces onda nije javan.

Priznanje pod pritiskom

Ove nedjelje je u isto vrijeme održan i sudski žalbeni postupak i trinaesti dijalog kineske i njemačke vlade o ljudskim pravima. Njemačka strana iznijela je slučaj Gao Ju, ali je reakcija kineske strane bila poprilično hladna – Njemačka bi trebalo da poštuje nezavisnost kineskog sudstva. Osim toga, kineska strana ne želi da daje informacije o procesu koji je u toku.

Tom prilikom zvanična Kina previđa činjenicu da je niz uhapšenih izvođen iz istražnog zatvora pred televizijske kamere, kako bi se prikazala njihova „priznanja“. Na državnoj televiziji je 8. maja 2014. prikazano „priznanje“ koje je dala Gao Ju. Ona ga je poslije toga povukla navodeći da je bila ucijenjena pritiskom na sina.

Osim toga, kada kineski zvaničnici navode „nezavisno pravosuđe“ onda spominju upravo jednu od tačaka koje se nalaze u tajnom partijskom dokumentu, koji je Gao Ju navodno odala. „Dokument broj 9“ sačinjen je s proljeća 2013. i upozorava partijske funkcionere na sedam tema opasnih po vlast partije. Pored nezavisnosti pravosuđa, nabrojani su univerzalne vrijednosti, građansko društvo, građanska prava, sloboda medija, greške partije iz prošlosti i privilegije partijskog kadra. Prema dokumentu ni mediji ni univerziteti ne bi trebalo da se bave ovim temama.

Represija nad novinarima i aktivistima

Kinesko pravosuđe se pozabavilo upravo ovim tematskim spektrom, u talasu hapšenja novinara i blogera, koji je jedinstven u proteklih nekoliko decenija. U isto vreme je uhapšeno 300 advokata i aktivista koji se bave zaštitom ljudskih prava, ali i nisu pošteđeni ni članovi njihovih porodica. 30 osoba je još uvek u zatvoru. Pravna država sigurno ne izgleda tako. U njoj ne bi bilo moguće ni pozivanje na krivičnu odgovornost porodice za dela nekog člana, što je u Kini još uvek sasvim normalno. Spomenimo samo pritisak na porodicu novinarke Gao Ju ili višegodišnji kućni pritvor za suprugu uhapšenog dobitnika Nobelove nagrade za mir Ljua Sjaoboa.

Šef partije i države Si Đinping je za tri godine svoje vladavine u rukama koncentrisao veću moć nego svi njegovi prethodnici od vremena Deng Sjaopinga. Potpuno se izjalovila nada, da će on tu moć upotrebiti za reformski kurs. Umjesto toga, Kineska komunistička partija sada izgleda kao džin na staklenim nogama, jer se u slučaju Gao Ju očito osjeća ugroženom od jedne sedamdesetjednogodišnje novinarke. Sve dok ta partija nije u stanju da izdrži otvorenu diskusiju, „kineski san“ koji je proklamovao Si Đinping ostaće košmar.