Monetarna raznolikost u istočnoj Evropi
5. juli 2017„Ima je Švajcarska – baš kao i Poljska, Češka ili Rumunija. Njemačka je nema, kao što je nemaju Slovačka, Estonija ili Kosovo. Riječ je o nacionalnoj valuti", piše švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung: „Od sloma sistema Bretona Vudsa sa fiksnim kursevima 70-ih godina, stalno se diskutuje o tome šta je bolje: fleksibilne valute čiji kursevi se slobodno određuju i koje su povezane sa autonomnom monetarnom politikom? Ili sistem čvrstih valuta, sve do monetarnih unija, gdje su kursevi razmjene fiksni i gdje ne može više da se vodi samostalna nacionalna monetarna politika? Nedavna kriza evropske monetarne unije je ponovo podstakla diskusije o tome".
„Do sada nije obraćano mnogo pažnje na to što Istočna Evropa predstavlja zanimljivu laboratoriju za takva pitanja. I 25 godina poslije pada Gvozdene zavjese, u regionu mogu da se nađu svi mogući monetarni režimi. Neke zemlje su uvele evro, na primjer, baltičke države, Slovačka i Slovenija. Druge zemlje se drže svojih valuta. Tako Poljaci još uvijek imaju zlot, Česi krunu, Mađari forintu ili Rumuni – lej. Nacionalne banke tih zemalja održavaju fleksibilne devizne kurseve i monetarna politika im je koncentrisana na postizanje određenih inflacionih ciljeva"
U članku se navode i primjer Hrvatske, čija je kuna vezana za evro tijesnim okvirom, zatim Bugarske i Bosne i Hercegovine čije su valute fiksno vezane za evro, pa Crne Gore i Kosova koje su se odrekle svojih valuta i uvele Evro, itd. Jedan tim Međunarodnog monetarnog fonda je nedavno to proučio i objavio studiju čiji je zaključak: u osnovi sopstvena valuta donosi prednosti, ali ima i dobrih razloga zbog kojih su se neke zemlje regona odrekle monetarne samostalnosti. U periodu od 2003. do 2016. je, prema ovoj studiji, najprije zabilježen „istočnoevropski bum" bez presedana. „A zatim je region teško pogodila međunarodna finansijka kriza. Od toga se nisu podjednako dobro oporavile sve zemlje. Empirijski rezultati pokazuju da su zemlje sa sopstvenom valutom u tom periodu bile u prednosti. Kao što to i teorija kaže, one su bile u manjoj mjeri makroekonomski poljuljane jer su imale „ventil" prilagođavanja deviznog kursa".
Kada se, međutim, postavi pitanje zašto se nisu sve zemlje regiona odlučile za sopstvenu valutu sa fleksibilnim deviznim kursem, i za njega ima odgovor. „Najvažniji razlog je prije svega u tome što na Balkanu mnogi ljudi nemaju povjerenja u svoju valutu. A to je povezano sa iskustvom hiperinflacije poslije pada komunizma. Doduše, većina nacionalnih banaka na Balkanu sada dobro radi i inflacija već odavno nije veliki problem. No, loše sjećanje djeluje i poslije 20 godina. S druge strane, ljudima evro izgleda kao stabilna valuta", piše između ostalog list Noje cirher cajtung.