„Pobjeda nepovjerenja“

Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt) donio je naslov „Pobjeda nepovjerenja“ u kome, između ostalog, piše i da će „Njemačka morati dobro da razmisli kako će se pozicionirati u Evropskoj uniji bez Britanaca. EU ima mnogo prednosti i mana, o kojima može da se diskutuje. Evropska unija i dalje pomaže da se ublaže borbe za vlast u Evropi i da se tako obezbijedi mir – a pomaže Evropi i da se etablira u odnosu na druge svjetske regione, bar kada je riječ o trgovinskim pitanjima. S druge strane, privlačna snaga EU odavno je opala. Suviše često se različite zemlje mjere istim aršinima; prijatelji Unije pretjerano insistiraju na ujedinjenju, a ne postoji evropska javnost. Sigurno je da Unija koja bi više nego do sada funkcionisala prema pravilima sredozemnih država, nije baš u interesu Njemačke“, piše za Frankfurter algemajne cajtung Patrik Bernau.

„EU je isprovocirala bregzit“, naslov je komentara objavljenog u internet-dnevniku Frankfurter rundšau (Frankfurt): „Martin Šulc (predsjednik Evropskog parlamenta) je jutro poslije rekao da je ovo zvonjava za buđenje nove Evrope. Doduše, mogao je i da doda ko je to već godinama spavao?... Jer, odgovorni iz EU, ali i ljubazni g. Šulc iz SPD, svojom politikom nastavljanja po starom su bar od bankarske krize upravo izazivali zasićenost Evropom.“

„To što im je sada zazvonio budilnik koji, nadam se, više neće moći da prečuju, oni koji su odgovorni – a prije svih Njemačka – to su i zaslužili. Fatalno i istorijski opasno je, doduše, ovo: signal ne potiče od onih koji traže bolju, transparentniju, demokratskiju i pravedniju Evropu; on potiče od onih koji spas traže u izolaciji i nacionalnom egoizmu. A to, nažalost, ne važi samo za Veliku Britaniju. Alternativa za Njemačku, Slobodarska partija (Austrije) i (francuski) Nacionalni front i drugi – sada takođe slave.“

„Ako bregzit pruža šanse, onda su to sljedeće dvije: prvo, da se na primjeru Velike Britanije svima jasno pokaže da su nacionalni odgovori na međunarodne izazove nepodesni. Drugo: da EU prestane da kao jedinu alternativu izlasku predstavlja religiju slobodnog protoka kapitala. To je, naime, žalosno jezgro debate koja je prethodila referendumu. S jedne strane je bila grupa onih koji se zalažu za zatvaranje granica, a sa druge – Evropa globalizovanih koncerna, finansijskih centara i sljepila za socijalne posljedice vjere u tržište. Evropa kakva nam je potrebna uopšte nije bila tema debate.“

„Martin Šulc je na dan referenduma skicirao nedostatke te Evrope: ogromnu socijalnu nejednakost, beskrupulozno izbjegavanje plaćanja poreza, postiđujuću nezaposlenost među mladima u nekim zemljama i mnogo toga drugog. A tu spada i ono što je Šulc zaboravio da pomene, jer u tome već godinama učestvuje i njegova stranka: stalni merkelovski kredo o konkurentnosti, ili u prevodu na njemački: svaki član 'zajednice' preparira svoju privredu tako da druge članove 'zajednice' može da obori na leđa kao konkurente.“

„Taj model, dopunjen siromašenjem socijalnih država rigoroznom štednjom, upravo je Njemačka u Uniji promovisala kao glavno načelo sveg djelovanja. Baš to je – uprkos svim pričama o privrženosti Evropi – model nacionalnog egoizma u uslovima zajedničkog tržišta. Moglo bi se reći: tom modelu konkurencije, Britanci su sa svojim referendumom nasadili krunu na glavu“, piše za dnevnik Frankfurter rundšau analitičar Štefan Hebel.

Dnevnik Špigel onlajn (Hamburg) je objavio komentar u kome piše i ovo: „Nešto novo počinje. Ali, šta? Potrebno je novo obećanje. EU je nastala na ruševinama fašizma. Danas je treba ponovo stvoriti na ruševinama kapitalizma. Obećanje osnivanja Evrope glasilo je: Nikad više nepravda! Tada je vođena borba protiv nasilja i mržnje. Danas treba voditi borbu protiv nezaposlenosti i siromaštva“, neke su od teza autora članka Jakoba Augštajna.

„Dakle, ipak: Britanci su ludi. Većinom su odlučili da napuste Evropsku uniju i tako sami sebi pucaju u glavu“, smatra komentator tabloida Bild (Berlin) čiji tekst se završava riječima: „Onaj ko želi da se Evropska unija pobrine za odbranu od terora, izbjegličku dramu ili krizu evra u ime svih, taj ne smije ni da zapomaže zbog toga što nacionalne države moraju da se odreknu dijela svoje vlasti. Time neće nastati evropska super-država, kako je to u debati o bregzitu stalno naglašavano: penzija, porez, rad, škola, zdravstvo i policija – sve to ostaje stvar pojedinih država. To su oblasti u kojima države i njihovi parlamenti imaju posljednju riječ. Sve drugo je laž. Osim toga, onaj ko traži fer pravila za firme i potrošače – taj smije i da kritikuje birokratizam, ali ne i da automatski sipa drvlje i kamenje na svaku kontrolu iz Brisela. I to je nerazumno, pa čak i šizofreno“.

„Evropska unija, unija država, zakazala je u izbjegličkoj krizi, sa krizom evra se izborila samo uz pomoć Evropske centralne banke a sopstvena pravila suviše rijetko primjenjuje na sopstvene članove. Evropskoj uniji je, znači, i prije glasanja Britanaca, bilo loše“, napisao je za Bild Nikolaus Blome.