Rat u Ukrajini Zapad košta bilione dolara

Ako želite da se podsjetite na to kolike su bezbjednosne prijetnje s kojima se svijet danas suočava, onda samo pogledajte koliko su vlade povećale svoje izdatke za odbranu. Vojni budžeti na globalnom nivou dostigli su prošle godine 2,44 biliona dolara, što je skoro sedam odsto više nego 2022. To je bio najveći rast u odnosu na prethodnu godinu još od 2009, a zabilježen je tokom druge godine ruske invazije na Ukrajinu.

Potrošnja na vojsku u svijetu sada je najveća od kraja Hladnog rata – ona iznosi 306 dolara po osobi.

Pošto Kijev nije bio spreman da se nosi sa sukobom tako velikih razmjera, zapadne zemlje pojačale su vojnu pomoć Ukrajini. Istovremeno, druge eskalacije tenzija sa Rusijom, kao i one na Bliskom istoku i u Aziji, navele su vlade da pojačaju i sopstvenu odbranu, i to najviše još od Drugog svjetskog rata.

U 2024. Sjedinjene Države izdvojile su 886 milijardi dolara za odbranu, što je rast veći od osam procenata za period od dvije godine. Očekuje se takođe da će evropski partneri u NATO po prvi put ispuniti cilj koji je postavila ta vojna alijansa: da će izdvojiti dva odsto za odbranu od svog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Samo ove godine Evropljani su za odbranu iz svojih budžeta izdvojili 380 milijardi dolara, rekao je u februaru generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Poljska prednjači (mjereno po BDP)

Dok Njemačka još uvijek drži korak s ostalim članicama NATO – ali uz pomoć specijalnog fonda kancelara Olafa Šolca od sto milijardi eura (109 milijardi dolara) izdvojenih za unaprijeđenje Bundesvera – Poljska će ove godine na odbranu potrošiti 4,2 odsto svog BDP. To je najveći procenat u alijansi. Zbog povećane bezbjednosne prijetnje na granicama i izdvajanja drugih zemalja sa istočnog krila NATO takođe daleko premašuju ili će uskoro premašiti cilj od dva odsto.

Rezultat svega toga jeste da se vlade suočavaju sa sve težim izborom oko toga kako platiti te nove obaveze u oblasti odbrane u vrijeme kada mnoge ekonomije slabe zbog posljedica globalnih geopolitičkih tenzija i dugotrajne inflacije. Mnoge zemlje su već sada fiskalno rastegnute.

„Kratkoročne obaveze za vojnu opremu za Ukrajinu trebalo bi da se finansiraju dodatnim zaduživanjem. To je način na koji su se ratovi i u istoriji finansirali", kaže za DW Gunter Volf (Gunther Wolff), viši saradnik briselskog istraživačkog centra Bruegel. „Ali, za dugoročno povećanu potrošnju za odbranu, ili moraju porezi da se povećaju ili da se smanje neki drugi troškovi."

„Da li je to politički bolno? Naravno da jeste! Ali, manje će boljeti ako to raspodijelite po raznim ministarstvima vlade."

Njemačka smanjuje budžete ministarstava – osim za odbranu

Njemačka, zemlja koja se suočava s izgledima da poreski prihodi budu niži zbog slabijeg rasta ekonomije, smanjuje potrošnju u većini ministarstava. Samo izdvajanja za međunarodnu razvojnu pomoć smanjena su ove godine za skoro dvije milijarde eura.

„Njemačka mora da napravi neke veoma značajne kompromise. Njima treba politički upravljati kako podrška javnosti jačanju bezbjednosti i odbrane ne bi bila nagrižena", kaže za DW Džefri Ratke (Jeffrey Rathke), predsjednik Američko-njemačkog instituta pri Univerzitetu Džons (Johns) Hopkins iz Vašingtona.

Naime, ljevičarske političke partije u više zemalja zalažu se za mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine i tako podstiču debatu o tome da li bi bilo bolje da sredstva za vojnu potrošnju bude preusmjerena na zdravstvenu zaštitu ili socijalne programe.

Ratke ujedno ukazuje da njemačka „kočnica zaduživanja" – zakonsko pravilo koje ograničava vladu da pozajmljuje novac kako bi pokrila rupe u budžetu – znači da Šolcova koalicija ima manje manevarskog prostora u poređenju sa, recimo, Francuskom.

U Poljskoj, zemlji čije su finansije u mnogo boljem stanju od mnogih zapadnoevropskih zemalja, premijer Donald Tusk, koji je prošlog oktobra zbacio desničarsku populističku vladu, muči se da ispuni neka od predizbornih obećanja zbog povećanih izdvajanja za odbranu.

Šta je s ostalim zemljama NATO iz Evrope?

Druge zemlje, recimo one koje su najteže pogođene evropskom dužničkom krizom 2011. godine, već su se suočile s teškim mjerama štednje i svako dalje smanjenje moglo bi da utiče na kvalitet javnih usluga.

Očekuje se da će Italija, na primjer, ove godine potrošiti samo 1,46 odsto BDP na odbranu. Procjenjuje se da će ta zemlja teško postići cilj NATO od dva odsto do 2028. Dug te zemlje ove godine mogao bi da iznosi 137,8 odsto BDP.

Zemlje koje imaju slične fiskalne teškoće, poput Španije, mogle bi da uvedu ograničenja od 0,5 do 1,6 odsto BDP za sve dodatne deficite potrebne za finansiranje nove vojne potrošnje. Prošle godine Madrid je povećao budžet za odbranu za 26 procenata.

„Evropska dužnička kriza primorala je zemlje na smanjenja budžeta od pet do sedam odsto. U slučaju Grčke čak i deset odsto", kaže Gunter Volf. „Na sreću, ti rezovi će biti mnogo manje bolni od onoga što je jug Evrope već morao da izdrži."

Švedska, Norveška, Rumunija i Holandija imaju niže zaduženje. I uprkos tome, holandski ekstremni desničar Gert Vilders (Geert Wilders), kako bi uspio da formira novu četvoročlanu koaliciju, planira da značajan dio potrošnje ode na socijalno stanovanje i poljoprivredu.

„Pored fiskalnog kapaciteta i problema sa zaduženjima, ovu debatu karakterišu i razlike u percepciji prijetnje širom Evrope", kaže Džefri Rathke. To znači da zemlje koje se nalaze dalje od Ukrajine možda manje žele da daju prioritet odbrani od onih koje su bliže toj zemlji.

Sljedeći cilj: tri odsto?

Očekuje se da će potrošnja na odbranu u narednoj deceniji nastaviti da raste. Cilj NATO o izdvajanju dva odsto prvi put je postavljen 2014. godine, nakon što je izbio sukob između ukrajinske vojske i separatista koje podržava Rusija na istoku te zemlje, a Moskva anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.

Prošle godine, na sastanku u Viljnusu u Litvaniji, lideri NATO složili su se da bi cilj mogao i da premaši dva procenta. Njemačka, koja se do sada mučila da ispuni prvobitni cilj, sada raspravlja o izdvajanju tri odsto budžeta. To bi imalo još veće posljedice po vladine finansije.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu