Srbija: Ni riječi o Srebrenici
12. juli 2020
Iako su u subotu, 11. jula povodom godišnjice najvećeg zločina u Evropi poslije Drugog svetskog rata, žrtvama odali poštu brojni predsjednici evropskih država, među kojima i šefovi država Hrvatske, Crne Gore, Njemaćke i Francuske, u Srbiji nijedan predstavnik najviših vlasti o tome nije rekao ni riječ. Pitanje DW-a upućeno Predsjedništvu i Vladi Srbije da li je stav ove zemlje i dalje da u Srebrenici nije počinjen genocid, ostao je bez odgovora.
Zločinu u Srebrenici, gdje je 1995. godine ubijeno više od 8.000 Bošnjaka, ove, kao i prethodnih godina, pažnju su poklonile Žene u crnom koje su na Trgu Republike u Beogradu izvele performans sa porukom da nikada neće zaboraviti genocid u Srebrenici. Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i forum ZFD - Srbija, pokrenuli su kampanju „Nikome se ne ponovilo", a Fond za humantiarno pravo je uoči godišnjice genocida predstavio svoj prvi digitalni narativ „Deportacija izbjeglica u Srebrenici". U produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava u pripremi je predstava "Srebrenica - genocid i pozorište” reditelja Zlatka Pakovića.
Uvod u tu predstavu, pod naslovom "Srebrenica - kad mi ubijeni ustanemo”održana je u Beogradu 11. jula prošle godine, kada je grupa ekstremista upala na performans, uzvikujući "Ratko Mladić” i "U Srebrenici nije bilo genocida”. S identičnim parolama grupa ljudi pojavila se i ove godine na beogradskom Trgu Republike za vrijeme performansa posvećenog srebreničkom genocidu, koji su Žene u crnom izvele u petak, 10. jula.
Ratni zločinici trijumfuju
"Poricatelji genocida učesnici su u tom zločinu kao što su to i intelektulaci i mediji koji su inspirisali genocid”. To za DW kaže izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava, Izabela Kisić i dodaje da su predstavnici vlasti u Srbiji do sada imali "milion prilika i moć da nešto urade i da naprave diskontinuitet sa politikom koja je dovela do genocida". "To bi bilo, recimo proglašenje dana sjećanja na žrtve genocida, suđenje ratnim zločincima, poštovanje odluka međunarodnih sudova, isključivanje zločinaca iz javnog života... Naprotiv, ratni zločinci trijumfuju. Postoje državni dokumenti koji pokazuju da je poricanje genocida nad Bošnjacima devedesetih, državna strategija Srbije”, naglašava Izabela Kisić.
Nevladine organizacije u Srbiji višegodišnjim istraživanjima, stotinama projekata, uličnih akcija, organizovanjem tribina, debata, konferencija i edukacija za mlade, godinama pokušavaju da doprinesu tome da u Srbiji građani saznaju kakvi su zločini počinjeni za vrijeme ratova devedesetih i da vlasti o tome javno progovore.
Uprkos tome, prema nedavnom istraživanju Helsinškog odbora za ljudska prava, 29 odsto srednjoškolaca u Srbiji danas smatra da Srbi uopšte nisu odgovorni za ratove i zločine koji su se tokom njih događali. Visok procenat njih nema jasan stav o tome da li je u Bosni i Hercegovini prema Bošnjacima počinjen genocid. Iako su pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, Ratko Mladić nepravosnažno, a Radovan Karadžić pravosnažno osuđeni za zločine protiv čovječnosti i za genocid, mnogi srednjoškolci u Srbiji ne mogu sa sigurnošću da kažu da li su ta dvojica haških osuđenika ratni zločinci.
Srbija tek treba da postane republika
"Bit jedne republike je da se stavi na stranu žrtava koje nisu njeni građani, a protiv zločinaca koji su njeni građani”, izjavio je prošle godine za DW reditelj i pisac Zlatko Paković.
Ipak, od završetka ratova devedesetih, mnogo puta se pokazalo da u Srbiji vlada upravo suprotna logika. Očigledan primjer je incident iz 2017. godine, kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava pretučeni, pošto su na tribini na kojoj je učestvovao haški osuđenik, Veselin Šljivančanin, razvili transparent -"Zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama”. Kasnije su osuđeni za kršenje javnog reda i mira, a oni koji su ih pretukli nikada za to nisu procesuirani.
Imajući to u vidu, nameće se pitanje da li je Srbija danas spremna za ono što bi trebalo da bude suština jedne republike. "Srbija tek treba da postane republika, dakle, stvar svojih građanki i građana: država u kojoj su njeni građani jedini suveren u njoj i za nju, a to piše čak i u aktuelnom Ustavu, kao mrtvo slovo na papiru, tačnije - ubijeno slovo na papiru. Ova vlast izvršila je genocid nad članovima Ustava Republike Srbije”, kaže Zlatko Paković za DW.
U predstavi "Srebrenica - genocid i pozorište” čija je premijera zakazana za 24. septembar u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, igraće osim Borisa Milivojevića i soprana Katarine Jovanović, i Vahid Džanković. Kakvu publiku taj glumac očekuje na ovoj predstavi? "Najviše bih volio da publika bude raznolika - stari da se prisjete, a mladi da saznaju i da ne zaborave. Pozorište najbolje može da priča o tome, jer samo je u pozorištu sve moguće, pa što ne bi i ubijeni ustali…”, kaže Vahid Džanković.
Istinsko pozorište - rizik par excellence
Kada je radio na predstavi "Enciklopedija živih”, Zlatko Paković insistirao je na tome da na izvođenju ne bude policijskog obezbjeđenja. Da li takav stav prioizilazi iz uvjerenja da pozorište više od drugih umjetnosti ima potencijal da omogući dijalog različitih, gotovo suprotstavljenih strana - iako je njegov performans prošle godine prekinut?
"Da, uvod je prekinut, ali ne i spriječen. Štaviše, taj polusatni prekid jednoipočasovnog uvoda, postao je njegov integralni dio. Prijesna stvarnost dominantog političkog i etičkog diskursa u Srbiji, grunula je na Kolarac tog 11. jula 2019. u 20 časova i 10 minuta, kao realni primjer, kao original onog o čemu se u tom Uvodu simbolički govori kao o ključnom problemu. Oni koji su tada došli da spriječe moje predavanje i performans, slaveći ratne zločince kao svece i negirajući genocid u Srebrenici, bili su glavni akteri tog neobičnog pozorišnog čina”, objašnjava Zlatko Paković. On naglašava da se protivi policijskom obezbjeđenju pozorišnih predstava i dodaje da je "istinsko pozorište - rizik par excellence”.
"Prošle godine, u Uvodu u predstavu o genocidu u Srebrenici, pojavila se, dakle, živa istina o laži koju Srbiju drži u okovima 30 godina. Zašto ovdje živimo ovako teško? Zato što je stvarnost simptom vladajuće ideologije. Dakle, stvarnost može da se promijeni korjenito nabolje. I moguće je da ljudi ovdje žive u miru, dostojanstveno i pametno”, kaže Zlatko Paković.
Srebrenica kao univerzalni antiratni simbol
"Nikome se ne ponovilo” trajna je kampanja povodom 25. godišnjice genocida u Srebrenici, koju su pokrenuli Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i forum ZFD -Srbija, a podržalo ju je Ministarstvo spoljnih poslova Njemačke.
Te organizacije su na društvenim mrežama podijelile video „Nikome se ne ponovilo", i u sljedećih nekoliko mjeseci organizovaće, između ostalog i festival dokumentarnog filma, kao - kako kažu "još jedan dio opomene koju će uporno i bez odustajanja graditi”.
"Cilj nam je da skrenemo pažnju najšire javnosti i da gradimo trajnu opomenu na najveći zločin na tlu Evrope nakon Drugog svjetskog rata. Da se nikome ne bi ponovio, i da bi Srebrenica postala univerzalni antiratni simbol”, navele su u zajedničkom saopštenju tri nevladine organizacije u Srbiji.