Suđenje za Zvornik

Oni se terete da su kao dobrovoljci u sastavu Teritorijalne odbrane Zvornika, od maja do jula 1992. godine pomagali u mučenju i likvidaciji zarobljenih civila na poljoprivrednom dobru „Ekonomija" i u fabrici „Ciglana". Iz Tužlastva za ratne zločine u Beogradu poručiju da su zadovoljni dosadasnjim tokom istrage, a presudu u slučaju Savić - Džiledžić očekuju do kraja ove ili najkasnije početkom sledeće godine.

Postupak protiv Gorana Savića i Saše Džilerdžića treća je optužnica za rane zločine počinjene na teritoriji Zvornika. Prema navodima optužnice, Savić i Džilerdžić su izvodili zarobljenike iz „Ciglane“, gde su ih prethodno doveli na prinudni rad i naređivali im da za njihov račun pljačkaju napuštene kuće muslimana, ali i Srba. U optužnici se još navodi da su Savić i Džilerdžić i sami pljačkali zarobljene civile, tukli ih i mučili.

„Poslije Srebrenice drugi zločin po veličini“

U Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu kažu da su za sad zadovoljni dosadašnjim tokom istrage. Najavljuje se veliki broj novih svedoka, koji će doprineti rasvetljavanju kako ovog odvojenog procesa, tako i zaključenju celokupnog slučaja Zvornik.

Portparol Tužilaštva za ratne zločine, Bruno Vekarić, za Dojče Vele kaže: ''Ovaj predmet je jedan od najznačajnijih. To je posle Srebrenice drugi po veličini zločin koji se dogodio na teritoriji Bosne i Hercegovine. Ukupno, dakle sva ta tri događaja, tretiraju oko 900 žrtava. To ovaj slučaj čini važnim i dramatičnim.''

Ispit za pravosuđe u Srbiji

Slučaj Zvornik je bio i prvi predmet koji je Haški tribunal dodelio srpskom pravosuđu na dalje procesuiranje. Od tada Tužilaštvo u Beogradu razradilo je optužnicu. Ona je proširena novim dokazima i svedocima, razdvojena na tri predmeta, a broj lica kojima se sudi se udvostručio.

U junu ove godine na ukupno 31 godinu zatvora osuđeni su Dragan Slavković, Ivan Korać i Siniša Filipović, pripadnici paravojnih formacija „Žute ose“ i „Pivarski“, dok je Dragutin Dragićević zbog nedostatka dokaza oslobođen optužbi.

U Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu posebno ističu značaj regionalne saradnje sa istražnim sudijama iz BiH, jer se deo istražnih radnji bitnih za sprovođenje celokupnog postupka Zvornik sprovodi na teritoriji susedne države.

''Razešenje slučaja Zvornik 1, 2 i 3 doprineće radu institucija koje se bave ratnim zločinima. Takođe to će baciti i novo svetlo istinu o tome šta se dešavalo tih nesrećnih godina. Možda razotkrijemo neke uzroke za čitav lanac reakcija zločina sa kraja 90-ih, počinjenih u Bosni'', dodaje Bruno Vekarić, ispred Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu.

Suđenja za zločine u Zvorniku pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu počelo je novembra 2005. godine.