Izgubljena u polovinama i kvartalima
24. februar 2021
Nije Bosna i Hercegovina jedina zemlja u kojoj nije počela vakcinacija protiv COVIDA 19. U tom šeširu nalazi se još oko 130 zemlja svijeta, koji uglavnom zbog siromaštva ali i zbog potražnje bogatih, ostaju zapostavljeni u tom lancu. Međutim, za BiH je specifično da je novac za vakcine obezbijeđen, ali da zbog tromosti sistema i nesposobnosti aktuelnih vlasti, datum početka masovne vakcinacije nije ni na vidiku. Ono što zadnjih gotovo godinu dana slušaju građani BiH, samo su obećanja.
Sve smo naručili, ničeg nema
„Naručili smo milion i 232 hiljade vakcina, avansno smo uplatili 1,9 miliona dolara. Preostali dio sredstava BiH je uplatila u cjelosti. Entiteti i Distrikt Brčko uplatili su 12,9 miliona dolara, a Savjet ministara dva miliona maraka, za tehničku podršku nabavci. Vakcine još nismo dobili, ali prema posljednjim informacijama, prve doze se očekuju do kraja januara“, rekao je predsjedavajući Savjeta ministara BiH, Zoran Tegeltija, početkom januara.
Kraj je februara a stvaranost je da je u BiH stiglo samo dvije hiljade doza ruske vakcije Sputnjik V, koja je potrošena na vakcinaciju zdravstvenih radnika. Tih dvije hiljade doza stiglo je direktnom nabavkom iz Republike Srpske. O najavljenim vakcinama do kraja januara, nema ni traga. Niti se u ovom trenutku zna okvirni datum dolaska neke količine doza, kako bi se počelo sa ozbiljnijom vakcinacijom stanovništva.
„Nemam pojma. Svaki dan pričaju i pitaju da li želite da se vakcinišete a vakcina nigdje nema. Ne razumijem više ništa“.
„Jedni popuštaju mjere, drugi pooštravaju, ništa mi više nije jasno. Kakve vakcine, primiću bilo koju samo da se ovo završi ali nema vakcina. Srbija rastura a mi ništa. Išao mi je prijatelj na vakcinaciju u Srbiju, ima dvojno državljanstvo. Ovo je ovdje haos“.
„Neću da se vakcinišem, vidite da je sve nenormalno“, kažu građani.
Sredinom (neke) sedmice
Dok su druge zemlje, poput susjedne Srbije još prošle godine krenule u pregovore sa prozvođačima o direktnoj nabavci vakcina, BiH se držala Covax mehanizma, kroz koji je realizacija isporuke vakcina otežana i u Evropi. Republika Srpska je samostalno krenula u nabavku vakcina ruskog proizvođača i do sada dobila tek dvije hiljade doza. Početkom mjeseca, kada je na sva zvona najavljeno kako RS počinje vakcinaciju (sa dvije hiljade doza) rečeno je da bi preostali kontigent mogao da dođe već sredinom te sedmice.
„Obećanje je da će do kraja mjeseca stići još 200 hijada doza ruske vakcine Sputnjik V. Mi imamo naznaku od proizvođača da bi trebalo sljedeće sedmice da dođe jedan kontigent vakcina. Međutim, i na svjetskom tržištu proizvođači definišu svoje isporuke shodno potpisanim ugovorima. Ja se iskreno nadam, na osnovu potpisanih ugovora, da bi određena količina trebalo da dođe sljedeće sedmice”, rekao je 11. februara ministar zdravlja RS, Alen Šeranić.
I dalje je sve na najavama a hladan tuš uslijedio je iz Ministarstva civilnih poslova BiH, koje je zaduženo za koordinaciju nabavke vakcina kroz Covax mehanizam. Saopšteno im je da BiH ne može u martu dobiti vakcine iz tog programa jer nisu ispunjeni svi uslovi, posebno zbog sistema hladnog lanca, odnosno transporta i skladištenja vakcina.
Zbog toga se najranije do aprila ne može očekivati nijedna vakcina iz Covax sistema a sudeći prema dosadašnjem prolongiranju datuma, izvjesno je da ni to neće biti mjesec početka masovne vakcinacije.
„Covax je kriv“
U Savjetu ministara BiH krivicu prebacuju na dobavljača. Priznaju da je bilo zastoja, da „BiH nije bila agresivna kao druge zemlje“, ali da je „moguće da uskoro stignu vakcine“.
„Mi smo još u fazi iščekivanja da vakcinacija krene, ali potvrđeno je da BiH ima hladni lanac za pohranjivanje Fajzer vakcine. BiH je učinila sve što je mogla, moguće da će u narednim danima stići 100 hiljada doza vakcina putem IPA fondova. Očigledno nismo bili agresivni kao što su druge zemlje bile agresivne“, rekla je ministar spoljnih poslova BiH, Bisera Turković, odgovarajući na stav da se vakcine iz Covax mehanizma ne mogu isporučiti jer nisu obezbijeđeni tehnički uslovi.
S druge strane, u RS su gotovo potrošili dvije hiljada doza vakcina koje su stigle 11. februara od ruskog proizvođača. Blizu hiljadu zdravstvenih radnika je vakcinisano u RS a oko 1400 u Srbiji, nakon donacije Republici Srpskoj, pet hiljada doza vakcina. Nakon nekoliko najava koje su probile rokove, nova je da bi ovog vikenda, u RS moglo da stigne još vakcina Sputnjik V.
„Kada imamo punktove za vakcijaciju koje inače nemamo, kada moramo na drugačiji način da se organizujemo, zato nam treba obuka. Vakcine su drugačije u smislu drugačijeg čuvanja, drugačijeg vremena koje imamo za upotrebu kada ih izvadimo iz tog hladnog lanca“, kaže epidemiolog Instituta za javno zdravstvo RS, Jela Aćimović.
U suštini, jedina razlika u aplikaciji ove i vakcina iz prethodnih pedesetak godina, je čuvanje vakcina u hladnom lancu, sa čim zdravstveni radnici nemaju direktnu vezu, te da se ona mora dati pacijentu dva sata nakon što se otvori. Zbog toga je bespredmetno pričati o obuci zdravstvenih radnika koji će davati vakcine, ukoliko nekada stignu, osim ako se ne želi držati priča u javnosti o kontinuitetu vakcinacije bilo kojom temom koja ima veze sa vakcinama.
„Do kraja prvog kvartala u BiH treba da dođe 23 hiljade doza Fajzera i otprilike između 150 ii 230 hiiljada AstraZeneke, odnosno jedna trećina od te količine do prvog kvartala a dvije trećine će doći u drugom kvartalu“, rekao je direktor Instituta za javno zdravstvo RS, Branislav Zeljković, koji je za ovaj vikend najavio kontigent vakcina, iako se ne zna o kojem proizvođaču se radi. Ipak, s obzirom na podatak iz Ministarstva civilnih poslova BiH da vakcine neće stići kako je planirano do kraja marta, jer nisu obezbijeđeni tehnički uslovi, sigurno je da sve gore navedeno pada u vodu.
Odgovornost
Zašto nisu obezbijeđeni tehnički uslovi i da li se radi o namjernoj blokadi na državnom nivou, još je u domenu špekulacija, s obzirom da veće i bogatije zemlje imaju problema sa povlačenjem vakcina iz Covax mehanizma. Krivca traže svi a prstom upiru u Savjet ministara, iako se radi samo o konktaktnoj tački za pregovore. To u praksi znači da niko ne zabranjuje entitetima i kantonima da nabavljaju vakcine direktnom pogodbom sa proizvođačima ali se Federacija BiH odlučila da sačeka Covax mehanizam, u ovom slučaju april ili maj.
„Za to moramo imati novca, nešto drugo ćemo žrtvovati da bismo se oslobodili ove napasti. Nema cijene koju Federacija neće platiti za vakcinu kad se ona pojavi“, rekao je premijer Federacije BiH Fadil Novalić, u avgustu prošle godine.
Cijenu već plaćaju građani BiH, upozorava poslanik u državnom parlamentu, Saša Magazinović. U pismu koje je uputio Zoranu Tegeltiji, traži objašenjenje zašto su građani prevareni i zašto do sada nema vakcina. Podsjeća ga na obećanja iz januara da se kreće u direktnu nabavku vakcina ali da za to ne postoji zakonska osnova jer je potrebno izmjeniti Zakon o javnim nabavkama.
Nečinjenje opasno po građane
„Vjerujem da ne želite da porodice bolesnih ili preminulih dođu pred zgradu Savjeta ministara da Vas pitaju zašto nisu nabavljene vakcine dok je svuda u okruženju u toku masovna imunizacija. Ne znam da li ste svjesni da Vaše nečinjenje može uzrokovati različite posljedice, primarno po zdravlje ljudi, ali ne samo to. Umjesto da budete na usluzi svim nivoima vlasti za zajedničku nabavku po “fabričkim cijenama” Vi (ne)svjesno pogodujete posrednicima praveći pritisak da se svako za sebe snalazi na tržištu“, navodi Magazinović, u pismu Tegeltiji, koji rijetko konkretno odgovara na bilo kakve upite o vakcinama.
Slavodobitne najave još iz prošle godine, kako je sve urađeno da BiH bude u vrhu liste za isporuku vakcina, propale su. Pet mjeseci nakon obećanja, BiH ima tek dvije hiljade doza koje su stigle iz drugih izvora i već potrošene na zdravstvene radnike u RS. Proces imunizacije, koji se prije petnaestak dana takođe pompezno najavljivao, tako je završio za manje od dvije sedmice, sa obukom zdravstvenih radnika koji još ne mogu da iskoriste stečeno znanje o vakcinaciji.