Ventil je zavrnut, Nijemce čeka štednja

Gas i dalje ne teče Sjevernim tokom 1 koji spaja Rusiju i Njemačku. Prema saopštenju Gazproma, u čije se razloge u Njemačkoj otvoreno sumnja, razlog je curenje nafte u jednom kompresoru za gas. 

Uz to su objavljene i fotografije koje bi trebalo da ilustruju problem u kompresionoj stanci Portovaja kod Sankt Peterburga. „Transport gasa kroz Sjeverni tok 1 biće potpuno obustavljen do otklanjanja nedostataka“, saopštio je Gazprom u petak, pozivajući se na odluku ruske nadzorne institucije. 

Za riječ su se odmah javili iz Simensa, njemačke firme koja pravi turbine i komponente za ovaj gasovod. „Takva dijagnoza“, kažu iz Simensa, misleći na curenje u kompresoru, „ne predstavlja tehnički razlog za obustavu rada.“ 

Oni ukazuju da u Portovaji ima dovoljno drugih turbina te da gas ka Njemačkoj teoretski može da teče nesmetano. 

U Berlinu gotovo otvoreno kažu da je u pitanju političko zavrtanje ventila pod lošim izgovorima. 

Postepeno zavrtanje 

Do sredine juna Gazprom je još isporučivao količine koje su koristile otprilike tri četvrtine maksimalnog kapaciteta gasovoda. To je potom naglo smanjeno na tridesetak odsto, a onda – poslije redovnog godišnjeg održavanja u julu – na svega petnaestak odsto. 

Sada gas više uopšte ne teče, i ne zna se da li će opet i kada. 

Uprkos „nepouzdanosti Rusije“, Njemačka će imati sigurno snabdijevanje, rekla je jedna portparolka Ministarstva ekonomije u Berlinu i dodala da se nastavljaju mjere za jačanje nezavisnosti od ruskih energenata. „Zbog toga smo sada u bitno boljem položaju nego prije nekoliko mjeseci“, rekla je ona. 

Slično je na Tviteru napisao Klaus Miler, šef njemačke Agencije za mreže zadužene za energetiku. „S obzirom na odluku da se do daljeg ne isporučuje gas kroz Sjeverni tok 1, na značaju dobijaju LNG terminali, stanje u skladištima gasa i potreba da se značajno štedi.“ 

„Dobro da je Njemačka u međuvremenu bolje pripremljena, sada je na ispitu svako od nas“, dodao je Miler, misleći na preporuke da se štede energenti. 

Prije rata u Ukrajini je Njemačka prijeko polovine svojih potreba za gasom pokrivala uvozom iz Rusije. 

U ponedjeljak (29. avgust) je iz te zemlje stiglo svega 348 gigavat-sati gasa, dok se iz Norveške, Holandije i Belgije dnevno uveze 2.900 gigavat-sati. 

Njemačka skladišta su popunjena sa 84,3 odsto, što znači da će se ispuniti zakonski cilj da do oktobra popunjenost bude najmanje 85 odsto. U novembru popunjenost treba da bude 95 odsto. 

Paket štednje 

No za relativno mirnu zimu – premda sa paprenim cijenama posebno za one koji se grijju na gas – potrebne su i uštede. 

Od početka septembra je na snazi paket mjera koji pogađa prije svega javne i administrativne zgrade. Tamo je minimalna dopuštena temperatura u kancelarijama sada 19 umjesto 20 stepeni, u gradskim bazenima ili sportskim halama nema više tople vode za tuširanje. Spomenici, trgovi i zgrade neće više biti osvijetljeni radi estetike. 

Neke mjere pogađaju i privatnike. Tako butici i prodavnice neće smjeti da drže otvorena vrata svo vrijeme, svijetleće reklame se gase u 22:00 sata, a zabranjeno je grijanje privatnih bazena. 

No i ministar ekonomije i energetike Robert Habek (Zeleni) kaže da te mjere znače svega 2-2,5% uštede i da su više simbolične. 

„Nalazimo se u ekstremno ozbiljnoj situaciji“, kaže En-Sofi Kurbo iz Centra za globalnu i energetsku politiku na Univerzitetu Kolumbija. „Ljudi moraju da shvate da je ovo ekonomski rat i da se tako ponašaju, umjesto što malodušno pokušavamo da ponešto malo promijenimo.“ 

Vrijeme je, smatra ona, da „političari budu krajnje otvoreni prema građanima“ i kažu da potražnja za gasom mora drastično da se smanji. „Umjesto toga, oni putuju svijetom i traže dodatne zalihe gasa. Ne fokusiraju se dovoljno da smanje potražnju“, dodaje Kurbo za DW. 

Skupi topli stanovi 

U Njemačkoj opada podrška za sankcije protiv Rusije ukoliko to dovodi do viših cijena posebno energenata. Doduše, i pod tim uslovima tijesna većina (53 odsto) i dalje podržava sankcije, pokazalo je istraživanje Dojčlandtrend. 

Građani vape za pomoći države u ovoj krizi, posebno pošto je istekao tromjesečni popust na gorivo i jeftina cijena gradskog i prigradskog prevoza. 

Mušterije već dobijaju dva do tri puta uvećane račune za gas, a na sve to od oktobra dolazi i „doplata“ kojom država namjerava da pomogne dobavljačima gasa. Prema procjenama, prosječno domaćinstvo koje se grije na gas će samo na konto te doplate godišnje davati oko 500 eura više. 

Sa druge strane, svaki poreski obveznik bi sa idućom platom trebalo da dobije jednokratnih 300 eura državne pomoći zbog energetske situacije. Mnogi se boje da će to biti samo kap na vreo kamen. 

nr (dpa, dw) 

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu