Škoti vrebaju nezavisnost

Običaj je Škotske nacionalne partije (SNP) da svoje kongrese održava u malim mjestima. Danunu, Obanu čak i u majušnom Rotesaju (4.850 stanovnika) na ostrvu Bjut. No sad su druga vremena. Ovogodišnji kongres nacionalista počinje u četvrtak u velikoj hali aberdinskog Konferencijskog centra. Pa opet, i ta hala će biti mala da primi sve koji bi htjeli da dođu. SNP sada ima 110.000 članova, broj se učetvorostručio nakon propalog referenduma o otcjepljenju prošlog septembra.

U Aberdinu se zvanično neće debatovati o raspisivanju još jednog referenduma o raskidu trovjekovne unije sa Engleskom i to uprkos naporima ogromnog broja članova i partijskih funkcionera da tema dospije na zvaničnu agendu. Ipak, nezvanično i po hodnicima samostalnost Škotske će svakako biti glavni predmet razgovora. „Ne vjerujem da je utihnuo apetit ljudi koji su glasali za nezavisnost“, kaže Natali Mekgeri.

Prije samo godinu dana Natali Mekgeri bila je mlada partijska aktivistkinja, a sada je jedna od 56 poslanika škotskih nacionalista u britanskom parlamentu. Na nedavnim parlamentarnim izborima je to bilo najveće iznenađenje – SNP je pobijedio u svim osim u tri izborne jedinice u Škotskoj. „Nezavisnost ostaje na agendi, ali istovremeno moramo da poštujemo demokratski referendum na kojem smo izgubili“, kaže Mekgeri za DW.

Podrška raste

SNP već dugo insistira na onome što nazivaju postepenim sticanjem nezavisnosti koje podrazumijeva podizanje podrške među građanima i borbu za više nadležnosti parlamenta u Edinburgu. Na novi referendum će se nacionalisti odlučiti tek kada budu sigurni da mogu da ga dobiju. Doduše, šefica partije Nikola Sterdžon rekla je da bi „materijalna promjena“ u ustavnom položaju Škotske mogla da bude razlog za hitni referendum. U to bi spadalo i istupanje Britanije iz EU o čemu bi trebalo da se glasa najkasnije 2017. godine.

Sa tim se slaže i Natali Mekgeri: „Nešto mora fundamentalno da se promijeni, tako da ustavni okvir više nije isti onaj koji smo dali na glasanje prošle godine.“ Ona očekuje da podrška nezavisnosti dalje raste zbog poteza konzervativne vlade u Londonu – Torijevci nikad nisu bili omiljeni u Škotskoj. Takođe, mnogo toga zavisi od izbora u Škotskoj sljedeće godine, gdje se SNP nada istorijskom rezultatu i apsolutnoj većini. Za sada ankete ukazuju na takav ishod, i to uprkos pojedinim aferama poput one sa Mišel Tompson, poslanicom SNP koja je nedavno napustila partiju kada je razotkriven njen mutni biznis.

Smatra se da ni takve afere ne mogu da uzdrmaju stranku jer je birači prepoznaju isključivo kao borca za nezavisnost Škotske. Podrška raste najviše na uštrb laburista. „Referendum o nezavisnosti od prošle godine predstavlja najveći momenat političke transformacije u 300 godina škotske istorije“, kaže politički komentator Jan Makvirter. „To je bio početak kraja Unije koja je nastala 1707, početak konsolidacije zasebne škotske političke kulture i kraj političke dominacije Laburista u Škotskoj.“

Samo polako

Većina svježih i motivisanih članova SNP bi voljela da referendum o nezavisnosti bude raspisan što prije. Iskusniji partijski funkcioneri smatraju da najprije treba naći odgovore na pitanja onih birača koji se brinu da li bi nezavisna Škotska mogla da ostane ekonomski snažna.

Djeluje da su unionisti – posebno u drugim dijelovima Kraljevstva – potcijenili moć škotskih nacionalista nakon poslednjeg referenduma. Jedna komisija je doduše preporučila jačanje ovlasti koje ima parlament u Edinburgu, ali je to bilo nedovoljno da zadovolji simpatizere i rukovodioce SNP. Škotski novinar Dejvid Torens smatra da je zato šefica partije Sterdžon već dala signal za novu „petogodišnju ili šestogodišnju kampanju“. „Ukoliko njeni protivnici uskoro ne djelaju, ovo bi moglo da se ispostavi kao odlučujući trenutak.“

Natali Mekgeri je zadovoljna podrškom koju uživa njena partija. „Pokret je više od politike. Ljudi žele da pripadaju nečemu što im daje glas.“ Svoj glas će na partijskoj konferenciji u Aberdinu dići i oni koji žele referendum – što prije.