Šta Štrahe nije rekao u Banjaluci
18. januar 2018.
Kada bečki Standard, najugledniji austrijski list, napiše nešto novo ili ekskluzivno, sigurno je da će ostali mediji slediti. Poslednja epizoda je počela sinoć kada je na portalu tog lista objavljen tekst novinarke Adelhajd Velfl, dopisnice iz Sarajeva, koja godinama piše o Balkanu. Naslov je već bombastičan: „Štrahe protiv države Bosne i Hercegovine“.
O čemu se radi? Kako se otkriva u tekstu, mala austrijska liberalna stranka NEOS je „iskopala“ video od 29. septembra prošle godine u kojem se lider Slobodarske partije Austrije (FPÖ) Hajnc-Kristijan Štrahe za Radio-televiziju Republike Srpske izjašnjava o stanju u Bosni i Hercegovini i zagovara – kako to prenosi Standard – pravo Republike Srpske na „nezavisnost“ i „otcepljenje“.
- pročitajte još: Sporna poseta Banjaluci
Nije doduše jasno zašto bi bilo ko „iskopao“ video od pre četiri meseca, inače dostupan na internetu. U jutarnjem dnevniku prvog programa austrijskog radija Ö1 je stvar takođe tematizovana. U kratkom izveštaju novinara Štefana Kapahera se čak kaže da je Štefani Krisper, spoljnopolitička ekspertkinja stranke NEOS, „naišla“ na video koji je „dala“ Standardu. U tekstu tog lista se međutim taj detalj ne otkriva iako je objavljeno mišljenje Krisperove o celoj stvari.
Šta je Štrahe stvarno rekao
No o kakvom se videu zapravo radi? Snimak traje 97 sekundi i radi se o isečku iz Drugog Dnevnika RTRS u kojem voditeljka prepričava šta je Štrahe rekao u intervjuu za spoljnopolitički magazin RTRS „Protokol“, a zatim sledi kratki prilog u kojem novinar takođe prepričava Štraheove reči te pušta samo jednu kratku izjavu austrijskog političara. Na Jutjubu je međutim dostupan i čitav polusatni intervju gde su Štraheovi odgovori dati u punoj dužini na nemačkom, te prevedeni samo titlom.
No niti novinarka Standarda Adelhajd Velfl niti novinar Ö1 Štefan Kapaher nisu pogledali ceo originalni snimak i čuli šta je Štrahe u intervjuu zaista rekao. Umesto toga su citirali voditeljku RTRS, pa i to u dosta lošem prevodu. Tako je do čitalaca Standarda i slušalaca javnog radija Ö1 stigla verzija prema kojoj je Štrahe rekao da, zbog disfunkcionalnosti BiH, koju međunarodna zajednica štiti „nasiljem“, treba razmisliti o „mogućnosti da se Republici Srpskoj da pravo na otcepljenje“. To je „veoma radikalan citat“, rekao je u izveštaju Kapaher.
Začkoljica je u tome što Štrahe tako nešto uopšte nije rekao. I to nije teško otkriti. Tačan citat iz intervju za RTRS ovde dajemo u sopstvenom prevodu, ne obazirući se na titl RTRS koji takođe nije do kraja precizan:
„Jedina struktura koja zapravo funkcioniše u Bosni i Hercegovini je Republika Srpska. Stoga i budućnost BiH posmatram kao donekle komplikovanu i nimalo ružičastu. Svakako treba razmisliti o tome da se pravo na samoopredeljenje zaista omogući. Ne može biti da međunarodna zajednica spolja nameće jednu veštačku državu, a da se ne omogućuje princip samoopredeljenja. Da Srbi, ali i Hrvati, naravno treba da dobiju pravo da odluče da li žele da ustanove nezavisna upravna područja u Bosni i Hercegovini na dugi rok ili možda u pravcu drugačijeg samoopredeljenja i odluke o suverenitetu, možda i da se omogući spajanje sa Srbijom ili Hrvatskom uz promenu državnih granica. To bi trebalo da predviđa pravo na samoopredeljenje. Moramo se pitati zašto se BiH međunarodno primorava da bude multietnička država i to tako što je stavljena u ludačku košulju (nemački izraz „Zwangsjacke“ doslovno znači „prinudna jakna“, prim. DW). To nije u duhu slobode i samoopredeljenja.“
Štrahe nijednom nije pomenuo reč „otcepljenje“, „nezavisnost“, „nasilje“ međunarodne zajednice niti „sudbinu“ Srba i Hrvata o kojoj ovi sami treba da odluče – a sve to mu se stavlja u usta u aktuelnim izveštajima austrijskih medija. Zapravo je uz nekoliko ograda – nemački jezik je stvoren za uvijanje u oblande – govorio o pravu na „samoopredeljenje“, ostavljajući mogućnost da se ono ostvari u unutar BiH. Štrahe je u izjavi dostavljenoj radiju Ö1 sada pojasnio: „Stojim iza državnog integriteta BiH kao i iza prava na samoopredeljenje naroda za održivi i neophodni mirovni proces.“
Oštre reakcije sa svih strana
Ali kao i uvek sa vestima – prva verzija stiže do više ljudi čak i kada je iskrivljena ili lažna. U stvar se retko ko udubljuje. Tako su pisanje Standarda preneli i čitani portali Klajne cajtung, Kurir, Prese i mnogi drugi. Osim predstavnika stranke NEOS, Štraheove navodne izjave su već oštro osudili predstavnici drugih opozicionih partija. „Štrahe se bavi opasnim političkim paljenjem požara, i posle uznemirenja zbog putovanja šefa poslaničke grupe FPÖ Gudenusa u Bosnu, još jednom se pokazuje koga je to kancelar Kurc uveo u Vladu“, rekao je Andreas Šider, aktuelni šef poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Austrije.
- pročitajte još: Kurc i Merkelova – saglasnost bez sloge
Šefica austrijske diplomatije Karin Knajsl – koja nije članica FPÖ, ali je izabrana na predlog te stranke – rekla je da ne deli Štraheov stav te se Ministarstvo spoljnih poslova jasno drži integriteta Bosne i Hercegovine.
Stvar sa „iskopavanjem“ videa (koji niko nigde nije zakopao), koji do novinara dolazi preko jedne političke partije, postaje još zanimljivija kada se zna da je nekolicina austrijskih medija odavno pisala o „spornom“ Štraheovom intervjuu. Još 3. oktobra prošle godine, dakle pet dana posle intervjua, magazin Kozmo namenjen dijaspori iz bivše Jugoslavije preneo je (ispravno) Štraheove reči uz kompletne snimke i priloga iz Dnevnika i celog intervjua. Tekst je tada objavio i portal Nahrihten Ekspres, ali se veći mediji nisu zanimali.
U radiju Ö1 nam je nezvanično rečeno da je novinar „konfrontirao“ Štrahea sa izjavom te da ovaj nije imao zamerke na to kako je izjava preneta. Međutim u narednim emisijama radija, nakon upita DW, izveštaj je sasvim promenjen i ovog puta su se mogle čuti originalne izjave samog Štrahea iz septembarskog intervjua za RTRS.
Novinarka Standarda Velfl je za DW rekla da joj originalni video uopšte nije bio poznat, a da je televizijski prilog koji je dobila od stranke NEOS već imao titlove na nemačkom – i da citati u njenom tekstu potiču odatle.
Ko je video Štrahea u Banjaluci?
Velfl u aktuelnom tekstu međutim ponavlja materijalnu grešku koju je načinila i u prethodnom članku za isti list – naime da je Štrahe sâm bio u poseti Banjaluci ovog januara. Prema njenom tekstu od pre dva dana, Štrahe je poseti bio 8. januara, ali nije ostao na proslavi Dana RS sutradan već je orden u njegovo ime primio Johan Gudenus, trenutno šef poslaničkog kluba FPÖ.
Istina je da je Gudenus primio odlikovanje (jedno za sebe, jedno za Štrahea) – ali nije istina da je sam vicekancelar Štrahe sada uopšte bio u Banjaluci. Prema uvidu DW, Standard je, kroz tekstove Adelhajd Velfl, jedini svetski medij koji je to tvrdio.
„Znam to i ne tvrdim da je njegova poseta bila javna“, kaže o tome Velfl. Ali tvrdi da je informaciju pronašla na Fejsbuk stranici samog Hajnca-Kristijana Štrahea uz fotografije. Tamo, međutim, od početka godine do danas nema objava koje bi ukazivale da je Štrahe bio u Banjaluci. U centrali njegove stranke FPÖ za DW demantuju da je bio u poseti.