Šta definiše Nemca?

Ko ili šta je nemačko? Koji ljudi odnosno koje kulturne i verske tradicije spadaju u Nemačku? To su pitanja koja nisu naročito originalna, a ni nova. Ali za njih se može reći da su tipično nemačka, piše Frankfurter algemajne cajtung: „Fridrih Niče je još pre 130 godina napisao da kod Nemaca nikad ne izumire pitanje – Šta je nemačko. Od tada se ništa nije promenilo.

Ipak, ovih dana tom pitanju se vredi posvetiti s posebnom pažnjom i to iz nekoliko konkretnih razloga: zbog rasprave o izjavi bivšeg nemačkog predsednika Kristijana Vulfa da 'islam međuvremenu spada u Nemačku', ili zbog nedavno objavljene činjenice da svaki peti stanovnik Savezne Republike Nemačke ima migrantsku pozadinu, da je sam rođen u inostranstvu ili je dete migranata. Čini se takođe da izborni uspesi Alternative za Nemačku (AfD) na raznim izborima, pa i prošle nedelje u Berlinu, i neke izjave predstavnika te stranke, prosto primoravaju na raspravu o nemačkom identitetu.“

Dva tabora u stanovništvu

Dakle, kako Nemci vide svoj identitet krajem leta 2016? Tim pitanjem se, po narudžbi „Frankfurter algemajne cajtunga“ bavio Institut za ispitivanje javnog mnjenja „Alensbah“ u svoj najnovijoj reprezentativnoj anketi.

Rezultati pokazuju da je za jasnu većinu „nemačko“ nešto što daleko prevazilazi formalno državljanstvo. Na pitanje „da li postoji nemački nacionalni karakter ili tako nešto zapravo ne postoji“, 57 odsto ispitanika je odgovorilo – da postoji. Samo 26 odsto smatra da takva stvar ne postoji.

Upadljivo je koliko su slični odgovori različitih grupa stanovnika. Praktično nema razlike između Nemaca na istoku i zapadu i vrlo malo između različitih starosnih grupa. Nije bitna ni stranačko-politička orijentacija. Čak i većina pristalica Zelenih (46 odsto) smatra da nemački nacionalni karakter postoji, dok njih 34 odsto smatra da tako nešto ne postoji.

Klišei

Na pitanje šta čini nacionalni karakter Nemaca, dobijeni su upadljivo jednostavni, kliše-odgovori: 41 odsto navodi tačnost, 25 procenata da Nemce karakteriše ljubav prema redu, 24 navodi marljivost, a 19 odsto pouzdanost.

Ta slika samo neznatno se menja kada se ispitanicima da mogućnost da izaberu neke od ponuđenih odgovora. Na pitanje koje od 27 osobina su „tipično nemačke“, 88 odsto odgovara da su Nemci odgovorni i disciplinovani, 82 odsto da vole red, a 81 odsto da su vredni. Takođe, 31 procenat smatra da Nemci uvek moraju da budu u pravu, 30 odsto da su pesimisti, a 18 da su arogantni.

Tema: doseljenici

Ispitanici su zatim mogli da izaberu kartice na kojima su bile naslikane različite stvari iz svakodnevnog života, sa zahtevom da izaberu one koje po njihovom mišljenju spadaju ili ne spadaju u život u Nemačkoj. Njih 97 odsto reklo je da Božićni vašari spadaju u život u Nemačkoj, 95 odsto izabralo je fudbal, 94 procenta to što postoji veliki izbor hleba, peciva i kobasica. Picerije su deo života u Nemačkoj za njih 79 odsto, a kebab za 57 procenata. Samo 19 odsto ispitanika smatra da u život u Nemačkoj spadaju – džamije.

Evidentno je da je stanovništvo podeljeno kada je u pitanju imigracija. S jedne strane, anketama je utvrđeno da Nemci imaju veliko razumevanje za doseljenike, ali takođe je i veoma raširen i strah od gubitka kulturnog identiteta.

Oko 53 odsto ispitanika odgovorilo je sa „da“ na pitanje: „Da li će se polako gubiti ono što je tipično za Nemačku, ako bude dolazilo sve više stranaca?“ Samo 30 procenata odgovorilo je sa „ne“.

Nova, izvorna kultura

Shodno tome, oko tri četvrtine Nemaca poziva na davanja prioriteta takozvanoj izvornoj nemačkoj kulture: 76 posto se slaže sa izjavom: „Stranci koji žive u Nemačkoj, treba da se orijentišu prema nemačkoj kulturi. Naravno da mogu da neguju svoje običaje, jezik ili veru, ali u slučaju konflikta, nemačka kultura bi morala da ima prednost.“ Pre 15 godina tu poziciju podržavalo je samo 61 odsto stanovnika.

Suočeni sa direktnim pitanjem – koje grupe stanovništva mogu da se nazivaju Nemcima, a koje ne – ispitanici su pokazali nesigurnost. Na pitanje: „Da li je za vas Italijan koji je rođen i odrastao u Nemačkoj više Nemac ili Italijan“, 42 odsto kaže da je on više Nemac, dok 30 odsto tvrdi da je više Italijan.

U drugoj varijanti pitanja je umesto Italijanima reč o Turcima i: 36 odsto ispitanika reklo je da je Turčin rođen i odrastao u Nemačkoj za njih više Nemac, dok ga 31 odsto smatra više Turčinom. Izuzetno visok procenat od 33 odsto ostaje neodlučan.

Kulturna tradicija i poreklo su odlučujući

Suštinsko pitanje postavljeno je u obliku fotografije dve osobe koje se raspravljaju i svakoj je u oblačiću iznad glave ispisana ključna izjava. Rezultati su nedvosmisleni.

Prva osoba kaže: Mislim da biti Nemac ne mora imati nikakve veze sa poreklom i tradicijom. Za mene su Nemci svi oni koji imaju nemački pasoš, koji prihvataju naš Ustav i slobodan demokratski poredak i žive po njima. (S tim se slaže 39 odsto ispitanika)

Druga osoba kaže: Za mene, to nije je dovoljno. Biti Nemac je više i ima veze sa poreklom i tradicijom. Ljudi stranog porekla koji poseduju nemački pasoš i duže žive ovde, za mene nisu 'pravi' Nemci. (49 odsto ispitanika)