Šta hoće Višegradska grupa?
23. maj 2019.
Zemlje Višegradske grupe prati imidž „pobunjenika“ u EU. Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, koje su u Višegradu u Mađarskoj 1991. godine dogovorile regionalnu kooperaciju kako bi zajednički radile na svojoj evroatlantskoj integraciji. Posle proširenja EU 2004. taj savez je izgubio političku težinu. No, onda je došla izbeglička kriza koja je zemlje Srednje i Istočne Evrope ponovo ujedinila i to – protiv Brisela. Otada Brisel grupu V4 smatra za „slučaj“ i „blok“ koji deli Evropu.
Zemlje Višegradske grupe, kao i većina drugih članova EU iz Istočne Evrope, odbacuju obavezujuću raspodelu izbeglica a Evropsku uniju kritikuju kao „imperiju“ i „novi moskovski politbiro“ koji im nameće svoje odluke. One strahuju da će im biti nametnut „evropski“ „multikulturni identitet“ koji njihovim društvima oduzima njihov nacionalni karakter. Ili se žale da EU primenjuje dvostruke aršine, na primer, kada im prodaje životne namirnice. No kada se pažljivije pogleda, pokazuje se da u mnogim takvim prigovorima nema supstance. I više od toga: među zemljama Višegradske grupe postoje velike razlike u mišljenjima i interesima.
Oni nemaju konkretne predloge
Pri tome baš te zemlje upravo na sadašnje izbore za Evropski parlament izlaze kao blok. U Mađarskoj i Poljskoj, vladajuće stranke Fides i PiS su pozvale na odbranu hrišćanske Evrope. Mađarski premijer Viktor Orban okrivljuje Evropsku komisiju da menja demografski sastav zajednice i da planira masovno naseljavanje muslimana. Češki premijer Andrej Babiš smatra da je Evropska komisija prejaka i ispolitizovana, a u slvačkoj vladajućoj stranci SMER-SD političare EU nazivaju „luzerima“.
Vodeći političari u Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj generalno se zalažu za „Evropu nacija“ i za manje nadležnosti tela EU. No, nema konkretnih predloga za reforme. Viktor Orban je u martu predložio stvaranje šengenskog saveta ministara unutrašnjih poslova koji bi trebalo da se stara o zaštiti granica i migraciji. Andrej Babiš traži da Savet EU postane neka vrsta poslednje instance odlučivanja u zajednici. Za razliku od Orbana, Babiš je daleko manji EU-skeptičar, što ima veze i sa njegovim poslovnim interesima. Njegov koncern Agrofert obuhvata firme u čitavoj EU i vrlo profitira od subvencija EU. Babiš bi da EU postane pre svega jednostavnija i efikasnija.
Orban se često viđa sa Putinom
Slovačka je, s druge strane, članica evrozone i oseća pripadnost jezgru Evrope. Nedavno je dobila i proevropsku i levoliberalnoprogresivnu Zuzanu Čaputovu za predsednicu. A premijer Peter Pelegrini je mnogo naklonjeniji Evropi od njegovog prethodnika Roberta Fica koji je kao šef nominalno socijaldemokratske vladajuće stranke SMER-SD povremeno vodila jaku nacionalističko-populističku politiku.
Pravi jaz u Višegradskoj grupi postoji kada je reč o jednom važnom spoljnopolitičkom pitanju koje je sporno i u drugim zemljama EU: odnos sa Rusijom. Poljska u Rusiji vidi opasnost i striktno se zalaže za nove sankcije i prekidanje privredne saradnje sa Moskvom, pre svega na energetskom planu. Za razliku od Poljske Slovačka i pre svega Mađarska vode vrlo prijateljsku politiku prema Rusiji. Posebno se Viktor Orban viđa sa Putinom tako redovno kao što to ne čini nijedan drugi šef vlade u EU. Pod etiketom „otvaranje prema Istoku“ Mađarska je poslednjih godina vrlo proširila svoju ekonomsku saradnju sa Rusijom i zemljama Centralne Azije.
Orban nije bio u pravu
Vodeći političari višegradskih zemalja se često žale i da se ne uzima u obzir kulturnospecifična osteljivost Srednje istočne Evrope i da se previđa višedecenijsko sovjetsko podjarmljivanje regiona, što doprinosi odbacivanju „briselskog diktata“. No, ni taj narativ ne odoleva tačnijoj analizi. Dok je Poljsku obeležio mesijanski i konzervativni antikomunizam Jaroslava Kačinjskog, Viktor Orban svoju antikomunističku prošlost već dugo nosi samo kao transparent – njegova stranka Fides je, ne primer, još 90-ih godina sprečavala prorađivanje komunističke prošlosti Državne bezbednosti. A u Češkoj je na vlasti Andrej Babiš, bivši realsocijalistički privredni funkcioner i saradnik čehoslovačke Službe državne bezbednosti.
Mađarski premijer Orban bi rado stupio na čelo jakog Višegradskog bloka koji bi reformisao EU tako da njene države-članice dobiju veći suverenitet. Orban je još 2017. godinu proglasio za „godinu revolta“ protiv evropskog establišmenta i protiv „briselskih birokrata“. Kada je to izostalo, on je 2018. proglasio za godinu u kojoj „se ponovo uspostavlja volja evropskih naroda“. Sada on izbore za Evropski parlament stilizuje kao odlučujući bitku za preživljavanje – ili propast – Zapada. Šanse da ni ovaj put neće biti u pravu ne stoje loše.