Šta sukob Izraela i Hamasa znači za nemačku ekonomiju?

Dok je većina očiju usredsređena na humanitarnu katastrofu u Gazi, kreatori politike i biznis-lideri sve su više zabrinuti zbog ekonomskog uticaja dužeg sukoba između Izraela, Hamasa i drugih u regionu.

Iako nemački izvoz u Izrael čini samo 0,4 odsto ukupnog izvoza zemlje – u rasponu od vozila, auto-delova, mašina, obnovljivih izvora energije, hemikalija i farmaceutskih proizvoda – ta mediteranska zemlja je već dugo ključni ekonomski partner Nemačke.

„Trgovina i direktna strana ulaganja između dveju zemalja jesu male, ali za prenos tehnologije i saradnju u istraživanju u prirodnim naukama i fizici, Izrael je izuzetno važan još od 1960-ih godina“, kaže Rolf Langhamer, viši naučni suradnik na Institutu za Svetsku privredu (IfW) u Kilu.

-pročitajte još: Pet scenarija za budućnost Gaze posle rata

Poslednjih godina nemačke firme su takođe izgradile i snažne odnose s mnogim izraelskim tehnološkim startap-kompanijama. Na zvaničnoj veb-stranici nemačke vlade navodi se da velike firme poput Merka i Simensa zapošljavaju vrhunske inženjere iz Izraela, dok Dojče telekom, Boš, Dajmler, Folksvagen i BMW imaju centre za istraživanje i razvoj u Izraelu ili ulažu u novoformirane firme.

Neke nemačko-izraelske saradnje za sada na čekanju

Lideri u industrijskom sektoru očekuju da će saradnja između dveju zemalja da ostane snažna, posebno zato što je Izrael predvodnik u kibernetičkoj bezbednosti, biotehnologiji, zdravstvu i obnovljivoj energiji, kao i u inovacijama u prehrambenoj proizvodnji. No, kratkoročno gledano, mnogi projekti bi mogli da budu stavljeni na čekanje, jer vlada neizvesnost zbog smera u kojem se odvija sukoba između Izraela i Hamasa.

„Vlada veliki strah (među nemačkim kompanijama) od eskalacije, pogotovo ako se Iran ili drugi umešaju“, kaže za DW Harm Rikover, zamenik direktora Nemačko-izraelske industrijske i trgovinske komore (AHK Israel). „Ne želim ni da zamislim ishod, ako bude dugog i krvavog sukoba“, kaže on.

Rikover dodaje da nemačka preduzeća koja posluju u Izraelu za sada čekaju da vide šta će se dogoditi, ali ističe da izraelska ekonomija već sada pati od posledica napada Hamasa 7. oktobra.

Šekel je pao najnižu nivo u poslednjih nekoliko godina u odnosu na dolar, a stotine hiljada ljudi pozvano je u izraelsku vojsku, zbog čega su mnoge firme ostale bez osoblja. Više hiljada zaposlenih privremeno je poslato na neplaćeno odsustvo, jer kupci ostaju kod kuće zbog bezbednosne pretnje.

„Moramo da budemo strpljivi i nadamo se da ovaj sukob neće eskalirati i da će se stvari oporaviti za nekoliko sedmica“, kaže Rikover.

-pročitajte još: Komplikovani odnosi Izraela s neposrednim susedima

Nemački čin balansiranja

Nemačka vlada odlučno je podržala pravo Izraela na samoodbranu. Međutim, u isto vreme, Nemačka mora i da izvede delikatan čin balansiranja, jer su druge zemlje Bliskog istoka osudile izraelsku vojnu taktiku u borbi protiv islamističko-terorističkog Hamasa. Mnoge od tih zemalja su – ili imaju potencijal da budu – još važniji privredni partneri Nemačke.

Katar, na primer, igra posredničku ulogu u pomaganju oslobađanja oko 220 talaca koje je Hamas zarobio u Izraelu tokom napada 7. oktobra. Ta zemlja je takođe žestoko kritikovala izraelsku borbu protiv Hamasa, u kojoj je do sada poginulo više od 7.000 ljudi, prema navodima Ministarstva zdravlja Gaze kojim upravlja Hamas.

Katarski emir Šeik Tamim bin Hamad al Tani rekao je prošle sedmice da „Izraelu ne bi trebalo dati bezuslovno zeleno svetlo i neograničeno ovlašćenje da ubija“ Palestince.

Langhamer za DW kaže sledeće: „Katar se ističe kao najvažniji bliskoistočni investitor u Nemačkoj. On ima udela u firmama kao što su Folksvagen, Dojče bank i Simens.“ Zato Langhamer napominje da je prošle godine, u sred evropske energetske krize koja je dovela do vrtoglavog skoka cena prirodnog gasa, Nemačka takođe potpisala ugovor i sa Katarom o obezbeđivanju snabdevanja prirodnim LNG-gasom, koje bi trebalo da započne 2026. godine.

„Svaka vrsta eskalacije teško bi pogodila Nemačku zbog njene zavisnosti od energenata iz tog regiona. Ali, u isto vreme, zemlja poput Katara ne želi da vidi kako njena ulaganja u vrhunske nemačke firme nestaju“, dodaje Langhamer. I ujedno naglašava: „Veća pretnja je, naravno, Iran.“

Iran, koji podržava Hamas i libansku militantnu grupu Hezbolah – koja se takođe bori protiv Izraela – zapretio je da će blokirati Hormuški moreuz u aktualnim napetostima s Izraelom i Zapadom. Taj moreuz je najvažnija svetska naftna tačka, zbog velikih količina tog energenta koji se distribuira tim pomorskim putem.

Iran je uglavnom odvojen od trgovine sa Zapadom zbog svog spornog nuklearnog programa, zbog čega trpi sankcije SAD i Evropske unije.

Ostale zemlje u regionu, uključujući Egipat i Saudijsku Arabiju – sa svojim stanovništvom od 109, odnosno 36 miliona – također su sve interesantnije za nemačke izvoznike.

„Ekonomske veze s regionom Bliskog istoka od strateške su važnosti“, kaže za DW Helene Rang, izvršna direktorka Nemačkog udruženja Bliski i Srednji istok (NUMOV). „Među ključnim faktorima su tu blizina, kao i rastuća prodaja i tržišta potrošača zbog velike lokalne populacije.“

Rang je pominje velike predstojeće infrastrukturne projekte, uključujući i Neom u Saudijskoj Arabiji. Reč je o ogromnom futurističkom gradu koji se gradi uz Crveno more, čiji troškovi izgradnje iznose pola triliona dolara, a čija gradnja nudi brojne mogućnosti i nemačkim kompanijama.

„Nadamo se da (sukob koji eskalira) neće imati veliki uticaj na ekonomsku saradnju. Situacija jeste teška ... (ali) istovremeno se nadamo da će rešenje biti pronađeno međunarodnom diplomatijom. Mirovni sastanak u Egiptu bio je važan, prvi korak“, kaže Rang.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.