Šumske lekcije umesto profita
7. avgust 2018.
Oko dvadeset rukovodilaca iz raznih kompanija stoje u sred šume i gledaju u trulo stablo pokriveno mahovinom. Jedva da ima zvuka, osim tihog šuštanja lišća ispod cipela i pesme ptica. Muškarci i žene očigledno uživaju u mirnom trenutku. Ali nisu ovde da bi se zbližili sa prirodom. Žele da saznaju kako njihov posao može da preživi rast konkurencije i globalizaciju, a da istovremeno ne doprinosi uništavanju prirodnih resursa.
Šefovi su mahom iz kompanija srednje veličine i nadaju se da će naći odgovor među decenijama starim stablima na jugu Nemačke, u Minhenu. Šetnja kroz šumu je deo seminara ekonomskog filozofa Fridriha Glaunera i stručnjaka za šume Rajnera Kanta. Koriste drveće kao učitelje ekonomije.
Juriš u ambis
Jutro pre šumske ekspedicije učesnici seminara sede zajedno u tradicionalnom bavarskom restoranu. Uz džinovske perece i kafu uče o novom ekonomskom modelu – i kraju sveta. Filozof Glauner sa Univerziteta u Tibingenu kaže da je novi ekonomski koncept očajnički neophodan zato što se „bliži kolaps“. Ljudi kolektivno trče u ambis, upozorava Glauner.
„Iako ima smisla da se na pojedinačnom, racionalnom nivou juri maksimiziranje profita, to ipak ima destruktivan uticaj na naše društvo“, kaže on. „To vodi prekomernoj eksploataciji resursa i rastu nejednakosti. U prošlosti, ovo su bila dva glavna razloga zbog kojih su se raspadala društva“, objašnjava Glauner.
Polaznici kursa se vrpolje na svojim stolicama oko teških drvenih stolova. To je apokaliptična poruka koju treba svariti uz jutarnju kafu. Dok neki deluju kritički nastrojeni, drugi klimaju glavom. Dolaze iz različitih industrija, od prirodne kozmetike do 3-D štampe. Ipak, ujedinjeni su njihovom potragom za održivim poslovnim modelom.
„Radimo sa malim poljoprivrednicima i prirodnim resursima širom sveta“, kaže Gabrijela Polt iz kompanije za proizvodnju prirodne kozmetike. „Želela bih da saznam kako možemo poboljšati naše procese proizvodnje – ne samo zbog prirode, već i zbog ljudi.“
Filozof predlaže novo stanje uma. Za razliku od jednostavne jurnjave za profitom, on kaže da bi kompanije trebalo da razumeju da su deo šire slike i da bi kao takve trebalo da se fokusiraju na kreiranje proizvoda i usluga od kojih koristi imaju mušterije, zaposleni – zapravo svi u celom lancu.
Trgovinski odnosi gljivica i drveća
U šumi, na maloj čistini okruženoj smrekom, jelom i brezom, Kant pruža konkretne primere Glaunerove apstraktne teorije. Kapitalizam živi od konkurencije, kaže on. Ali u prirodi najvažnije su saradnja i komunikacija. To nije nova ideja – već oko Darvinovog doba, teorije rivaliteta evolucije dale su pretpostavku da je saradnja važnija od konkurencije.
Kant upire prstom ka zemlji – mikoriza, na primer, predstavlja simbiozu između gljive i drveta. Gljive rastu kao paukova mreža oko korena stabla, snabdevajući ga vodom i hranljivim materijama iz zemlje. Zauzvrat, drvo zadržava energiju Sunca za sebe i gljive.
Sve je u davanju i dobijanju. Ali ukoliko jedan od partnera ne ispunjava svoj deo, mogu da uđu u teške pregovore. „Jedno drvo može da radi zajedno sa nekoliko mikoriza, a ako jedna gljiva ne pruža dovoljno vode i hranljivih materija, drvo će davati manje šećera gljivi i podsticati je da poveća snabdevanje“, kaže Kant.
Drvo postupa pažljivo da ne bi ubilo gljivu smanjivanjem zaliha zato što želi da održi obostrano koristan odnos. „Drveće na ovaj način dovodi do uravnoteženih trgovinskih odnosa“, zaključuje Kant.
Kompanije, takođe, mogu da nauče iz ovog primera. Zaposleni, mušterije i dobavljači deo su ekosistema kompanije, objašnjava Glauner. Njih ne bi trebalo smatrati faktorima troška, nego vitalnim članovima simbiotskog odnosa u kojem svi delovi istovremeno doprinose i imaju korist.
Suva drva i trulež
U drugom delu šume, menadžeri stoje na maloj čistini okruženoj smrekom – i samo smrekom. Oko 89 odsto nemačkih šuma ilustruje ekosistem u kojem rastu samo jedna ili dve vrste drveća, kaže Kant. To ih čini ranjivim za bolesti i infekcije. U šumama sa većim biodiverzitetom, stabla bukve i jele mogu zaštiti smreku time što sprečavaju širenje bolesti.
Pokazujući mrtvu granu na zemlji, stručnjak za šume kaže da je potrebno 50 do 80 godina da mrtvo drvo potpuno istrune. Za to vreme, drvena materija postaje domaćin za milione organizama dok postepeno oslobađa vodu i hranljive materije nazad u prirodu. „Svaka sitnica igra bitnu ulogu. U prirodi, rast sam po sebi nema vrednost. Postoji stagnacija i uništenje, faze oporavka i odmora“, rekao je Kant.
Preduzeća bi, takođe, trebalo da dozvole sebi da odmore i fokusiraju se na ono što najbolje rade, dodaje Glauner. To je savet koji je odjeknuo kod menadžera, posebno kod Jozefa Obesera. Radio je u kompaniji koja je za svega deset godina porasla sa 50 na 2.500 zaposlenih. „Hteli smo sve. Ali kada se smanjio profit, kompanija je prodata. Verovatno je trebalo da se zaustavimo na 500 zaposlenih i fokusiramo se na ono što smo radili najbolje“, rekao je Obeser.
Zdravo okruženje
Do kraja šetnje, čini se da su menadžeri prihvatili Kantovu i Glaunerovu filozofiju – uprkos apokaliptičnim upozorenjima tokom doručka. „Ja sam bukva u punom cvatu“, kaže jedan učesnik inspirisan dovoljno da pruži analogiju. „Zadržavam samo onoliko energije koliko mi je potrebno da rastem. Umesto da skladištim višak, ja ga distribuiram drugima da i oni rastu, te da zajedno činimo jak i jedinstven sistem.“
Bez obzira na sve, svi su akutno svesni da okruženje u kojem rade – globalna ekonomija – igra po drugačijim pravilima. Profit i rast su obično jedini ciljevi. Postavlja se pitanje kako velike kompanije mogu da ubede deoničare da razviju sistem od kojeg svi uključeni imaju korist.
Iako Glauner veruje da je njegov model možda najpogodniji za mala i porodična preduzeća u kojima vlasnici imaju direktnu ulogu u tome kako se stvari odvijaju, on kaže da u modelu ima nečega za svaku kompaniju. Planira dalje održavanje radionica u Nemačkoj. „Ako promenimo način na koji poslujemo, ubeđen sam da možemo izbeći kolaps.“