Švajcarska kao izbeglička ruta?

Švajcarska je bogata zemlja, bajkovite prirode. Ali za mnoge izbeglice koje u tu alpsku zemlju dolaze iz Italije, ona nije preterano interesantna. Njihov cilj su Nemačka i sever Evrope, a za to koriste „ilegalne puteve“ kroz Švajcarsku – barem to tako vidi švajcarski ministar finansija i glavni šef Službe za graničnu kontrolu, Ueli Maurer iz desničarske Švajcarske narodne partije (SVP).

Najviše „ilegalnih puteva“ nalazi se u južnom delu zemlje, u kantonima Binden i Tesin. U tim delovima Švajcarske ovih dana dramatično raste broj izbeglica, izjavio je Maurer švajcarskim medijima.

Zbog navale izbeglica iz Italije, švajcarske granične službe pooštrile su kontrole. Samo u graničnom području oko Lugana u junu i julu je registrovano 9.900 protivpravnih boravaka. Oko 4.200 izbeglica odmah je proterano u Italiju, saopšteno je za DW iz Carinske službe Švajcarske. Oko 22.000 ilegalnih ulazaka u zemlju registrovano je u celoj Švajcarskoj u periodu od januara do jula 2016. Od tog broja, 8.300 ljudi vraćeno je nazad.

„Profilisani rasizam“

Najviše izbeglica dolazi iz Eritreje, oko 4.700. Sledi Gambija sa 1.800, Nigerija i Avganistan sa po oko 1.400 osoba. Granične službe su zbog toga u Tesinu dodatno povećale broj službenika. Ministar Maurer kaže da su službe aktivne 24 sata dnevno jer migranti ne dolaze samo preko dana, već i tokom noći.

U drugim regionima se ne beleže ilegalni ulasci u zemlju. Izuzetak je Lozana, koja se nalazi na francuskoj granici. Tamo je uhapšeno 3.100 osoba koje su pokušavale da se ilegalno prebace u Švajcarsku. Državne službe sumnjaju da je razlog tome – izbeglička ruta preko Francuske.

Mirijam Berens, iz švajcarske organizacije „Pomoć za izbeglice“, kritikuje ponašanje tamošnjih vlasti. „Ono što primećujemo jeste u stvari 'profilisani rasizam'. Osobe tamne boje kože ise zvode iz vozova i autobusa i odvode na saslušanja.“

Za izbeglice postoji mogućnost da u Švajcarskoj zatraže azil. Međutim, mnogi uopšte ne traže azil, već jednostavno žele da idu u Nemačku ili Skandinaviju.

U tom slučaju preti im momentalno proterivanje iz Švajcarske u zemlju iz koje su došli, najčešće nazad u Italiju. „Mnogim izbeglicama sa kojima sam razgovarala, sam koncept azila nije poznat. Neki jednostavno nestaju, a njihov broj je popriličan“, kaže Mirijam Berens.

Švajcarska pak iz jednog sasvim drugog razloga reaguje veoma restriktivno. Naime, ta zemlja ne želi da postane tranzitna zemlja za izbeglice. „Švajcarska pokušava da se zaštiti isto kao i druge zemlje“, kaže direktorka Pomoći za izbeglice. „To je sveukupni evropski problem i potvrda evropske nesposobnosti.“

Raste broj izbeglica na južnim granicama Nemačke

Mnoge izbeglice koje su stigle do Švajcarske pokušavaju da se prebace u Nemačku. U junu i julu 2016. registrovano je po hiljadu osoba koje su ilegalno prešle granicu. U aprilu je taj broj iznosio manje od 300.

U periodu od januara do jula, u Nemačku je preko Švajcarske stiglo oko 3.400 izbeglica, a u celoj prethodnoj godini 2.500. I nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo je da je porastao broj novopridošlih izbeglica iz Švajcarske.

Pitanje je zašto ljudi ne ostanu u dobrostojećoj Švajcarskoj. Mirijam Berens to objašnjava ovako: „Mnogima je u glavi usađena ideja o odlasku u Nemačku ili Švedsku jer u tim zemljama živi dosta njihovih rođaka ili poznanika.“ Zbog toga mnogi jednostavno žele da idu u te zemlje, bez obzira na to što su u Švajcarskoj podneli zahtev za azil.