10 godina AfD: Stranka krajnje desnice

Sa stanovišta Alternative za Nemačku (AfD), postoji mnogo razloga za slavlje okruglog jubileja: ​​stranka je u Bundestagu od 2017. i sada je u 15 od 16 pokrajinskih parlamenata. Samo je nema u parlamentu Šlezvig - Holštajna.

Prema anketama, AfD trenutno ima podršku od 13 do 16 odosto birača  - u zavisnosti od agencije za ispitavnje javnog mnjenja. U nekim istočnonemačkim pokrajinama podrška je daleko veća. 

pročitajte još:Velika racija u Nemačkoj zbog planiranog državnog udara

"AfD je postao stalna pojava u nemačkom stranačkom sistemu, u kojem je prethodno bolno nedostajala decidirano liberalno-konzervativna snaga", napisala kopredsednica AfD-a Alis Vajdel u odgovoru na pitanje DW.

"Ekstremist, antisemit i rasist"

Stranka je osnovana 6. februara 2013. godine. AfD je postao mesto okupljanja ljudi s desničarskim stavovima kojima su male desničarske stranke bile previše ekstremne i koji su okrenuli leđa demohrišćanima. Od tada se AfD iz "kvaziprofesorske stranke" razvila u "sveukupno desničarsku ekstremističku stranku" koja je danas "ekstremistička, antisemitska i rasistička", kaže politološkinja Ursula Minh u intervjuu za DW.

U svojim ranim danima, AfD je bila stranka koja je kritikovala evro kao kao i tadašnju politiku spašavanja evra kancelarke Merkel. U septembru 2012. osnovana je "Izborna alternativa 2013" kao preteča AfD-a. Profesor ekonomije Bernd Luke, novinar Konrad Adam i bivši član CDU Aleksander Gauland osnovali su Alternativu za Nemačku (AfD).

Radikalizacija od 2015. godine

AfD je od početka imao tri struje: ekonomski-liberalnu, nacionalno-konzervativnu i desničarsko populističku. Dvojica od trojice gore pomenutih osnivača - stranci su odavno okrenula leđa. Ostao je Gauland. To je takođe konstanta u AfD-u: česta promena vođstva. Minh kaže za DW da je to "pretežno podeljena stranka koja stalno mora da vodi bitke između vođstva i baze".

pročitajte još:„Novo promišljanje Evrope“ – sporna rezolucija Alternative za Nemačku

AfD je u početku krenula s tržišno-liberalnim ekonomskim programom. Radikalizacija stranke počela je kada su 2015. stotine hiljada ljudi počele da stižu u Nemačku, bežeći od rata u Siriji. Gauland je jednom to nazvao "poklonom" za stranku. Ton protiv vlade Angele Merkel postajao je sve oštriji. Tako se tadašnja čelnica stranke Frauke Petri izjasnila za sprečavanje prelaska izbeglica preko granice ako je neophodno i upotrebom oružja. Petri je takođe napustila stranku pre mnogo godina.

Početkom jula 2018. Gauland, tada šef poslaničkog kluba AfD u Bundestagu, relativizovao je 12 godina nacizma (1933-1945)doba koje je, između ostalog, stajalo života šest milona Jevreja. Na jednom stranačkom okupljanju je rekao: "Hitler i nacisti samo su ptičji izmet u više od 1000 godina uspešne nemačke istorije". Minh smatra da je za uspeh AfD-a zaslužna i činjenica da "takve radikalne izjave deo stanovništva dobro prihvata.

Ovakve i slične izjave naterale su nemačke bezbednosne organe na akciju. Savezni ured za zaštitu ustava - odnosno domaća tajna služba - u martu 2021. je celu stranku klasifikovala kao "sumnjivi slučaj desnog ekstremizma". Prema Uredu za zaštitu ustava, nacionalističko krilo AfD-a poznato kao "Krilo" dokazano je desničarsko ekstremistička. Od tada obaveštajne službe smeju da špijuniraju članove "Krila". To znači da su načelno mogući i prikriveni istražitelji i prisluškivanje telefonskih razgovora. Ovo je "očito stranačko instrumentalizovanje tajne službe", kaže čelnica AfD Vajdel za DW.

Minh kaže da je AfD u velikoj meri postala stranka krajnje desnice. Povodom jubileja AfD-a, Institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest dimap sproveo je anketu o tome kako Nemci vide stranku. Troje od četiri ispitanika smatra da se AfD nedovoljno distancira od desničarskih ekstremističkih pozicija.

AfD – muška stranka

AfD ima gotovo 80.000 članova, a više od 80 posto su muškarci. Reprezentativno istraživanje koje je provela fondacija Bertelsman u leto 2020. pokazalo je da 29 posto birača AfD-a ima desno ekstremističke stavove. Ksenofobija, antisemitizam i sklonost autoritarnim režimima puno su rašireniji među biračima AfD-a nego među pristalicama drugih stranaka.

Jedan od primera je Rusija koja poslednjih godinu dana vodi brutalan agresorski rat protiv Ukrajine. Vajdel se protivi tome da Vladimir Putin odgovara pred sudom za ratne zločine ili uvođenju sankcija Rusiji. Stranka je od samog početka bila protiv isporuke oružja Ukrajini, koja je po njima „ratnohuškačko.“ Vajdel je kritikovala nemačku isporuku tenkova Leopard Ukrajini kao „fatalnu odluku“.

Stav AfD-a o ukrajinskom ratu zanimao je Infratest dimap. Rezultat njihove ankete pokazuje da se po tom pitanju posebno razlikuju stavovi u Istočnoj i Zapadnoj Nemačkoj. Samo 13 posto Zapadnih Nemaca smatra da je dobro što AfD pokazuje razumevanje za ruske pozicije u ukrajinskom ratu. Na istoku ih je gotovo dvostruko više; odnosno 25 posto.

Cilj: u pokrajinske vlade

AfD teži moći. Na saveznom nivou joj to verovatno neće uspeti. Ali AfD računa sa šansama u istočnim nemačkim pokrajinama gde redovno ostvaruje izborne rezultate iznad 20 posto. Prema anketama, ona je čak i najjača stranka u Saksoniji i Tiringiji. Tamo se – kao i u Brandenburgu – iduće godine održavaju izbori. "Učešće u formiranju vlada biće sledeći logičan korak", rekla je Vajdel za DW. CDU bi, kako kaže, tada mogao postati koalicioni partner.

pročitajte još:Antisemitizam u Nemačkoj: situacija „posebno zabrinjavajuća“

Međutim, konzervativci su isključili takve koalicije -  odlukom stranačkog kongresa.To je jedna stvar, kaže Minh. No, u nekim telima CDU na nivou pokrajina već se "glasno i tiho" pitaju što je zapravo "tako loše" u AfD-u. Dođe li do koalicije AfD-a i CDU-a, "to će biti vrlo veliki konflikt za CDU", kaže Minh za DW.

Proslava desetogodišnjice AfD je u Kenigštajnu kod Frankfurta na Majni. Protiv proslave želi da protestuje savez građana koji piše da je AfD je "velika pretnja demokratiji".

Politološkinja Ursula Minh ima drugačije viđenje rođendana desničarskih populista. To pokazuje stabilnost nemačke demokratije, kaže ona. Naš parlamentarni sistem kaže ona, nije baš ono što AfD i drugi ekstremisti tvrde: "naime izolovani sistem elita". „Deset godina AfD-a pokazuje i da je naš stranački sistem u stanju da se menja", kaže ona.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.