Ako se EU raspadne, onda tamo gde je najkrhkija

DW: Ako se raspadne Evropa, odnosno EU, onda će se to dogoditi tamo gde je ona najkrhkija – na Balkanu, tamo gde "na nju spolja deluju moćne sile", pišete u Vašoj aktuelnoj kolumni. To je vrlo snažna slika. Na šta konkretno mislite?

Ulrih Ladurner: Namerno sam odabrao jednu tako snažnu sliku, hteo sam pažnju javnosti da usmerim prema Balkanu - zato što imam osećaj da se u ovom trenutku tamo, iz različitih razloga, nešto sprema. Naravno da sve te zemlje još nisu članice EU, ali moja argumentacija je jasna: to je deo Evrope i mora ostati dio Evrope. I to treba jasno signalizirati.

Ali upravo to EU ne čini. Tvrdi se već godinama da sve zemlje regiona imaju evropsku perspektivu, ali napretka nema. Upravo suprotno, region nazaduje, vidimo i nove napetosti, nacionalisti testiraju koliko daleko mogu ići. EU je poslednjih godina zapostavila Balkan.

Bilo je puno drugih kriza kojima se EU bavila i morala baviti. Politika je bila u stalnom krizom modusu. A za rešavanje problema na Balkanu treba se usredotočiti na te probleme i potrebna je izdržljivost, upornost. A u tome EU nije uspela, jer se i sama bori za preživljavanje. Dodatni je problem da su se na Balkanu s vremenom formirale strukture koje se odupiru reformama. I sad je teško "razbiti" te strukture.

Balkan se vratio u fokus, kao geopolitički vrlo zanimljiv region. Zato bi EU konačno trebalo da uvede red u regionu i da Balkan počne da doživljava kao prioritet, stoji u Vašem tekstu. Nije li to iluzorno očekivati u ovom trenutku?

Setimo se 90-ih godina, kada su balkanski ratovi okončani zahvaljujući američkim intervencijama i angažmanu Klintonove administracije. Evropljani nisu mrdnuli prstom ni u BiH ni na Kosovu. Ne mogu zamisliti da Donalda Trampa Balkan danas preterano zanima. Zbog toga EU i ima odgovornost da se pobrine oko tog regiona – i to u sopstvenom interesu. Balkan se ne sme prepustiti drugima. Ni Amerikancima, a ni Rusima.

Ali svojim nedelovanjem, barem ne dovoljno odlučnim, EU Balkan prepušta drugima…

Da, ali ne smemo ipak zaboraviti da ljudi na Balkanu žele u EU, EU je atraktivana. Još uvek unija ima većinu tih ljudi na Balkanu na svojoj strani. Ali u pravu ste, premalo je urađeno i EU je zato izgubila simpatije i podršku i deo tih ljudi. Bilo je premalo pritiska na lokalne moćnike poput Dodika i ostalih. I premalo podrške demokratskim snagama. Bez obzira na sve, ja ipak ne mislim da je Balkan izgubljen.

Kad se radi o evropskim perspektivama zemalja regiona, postoji ona šaljiva rečenica koja, čini mi se, dobro opisuje status quo: jedni se pretvaraju da žele u EU, a drugi se pretvaraju da ove prve žele da prime…

Činjenica je da u ovom trenutku nema konkretnih perspektiva da će zemlje regiona u dogledno vreme postati članice EU. Unija je sama u toliko dubokoj krizi da nije u stanju da primi nove članice. Za to jednostavno nema potrebne većine. Ako to nije moguće, a čini mi se da u idućih 10-15 godina članstvo neće biti moguće, puno drugih stvari je moguće. Balkan treba vratiti na dnevni red, reći da je to prioritet, jasno signalizovati da se neće tolerisati daljnji proces dezintegracije, mislim pritom i na Republiku Srpsku, može se investirati, intenzivno sarađivati…

Kako ocenjujete ulogu Nemačke u regionu U BiH ili Makedoniji, na primer, gde su krize najočitije?

I Nemci su, kao i ostatak EU, dugo vremena "spavali" kad se radi o Balkanu, preciznije govoreći oni su se bavili drugim problemima. Ali su se onda probudili, nakon velikih protesta u BiH, ali i nakon što su shvatili da je Putin aktivan na Balkanu, Nemci i Britanci su pokrenuli zajedničku inicijativu kako bi izvršili pritisak u cilju reformi zemalja regiona. Nemačka je shvatila da mora učiniti više, ali evo opet vidimo i na samitu na Malti da Balkan nije glavna tema – već Libija i migranti. Čak i u vremenima kada su migranti bili na Balkanskoj ruti, nije se pričalo o Balkanu, već o migrantima.

Znači opet ništa od prioritetnog tretmana Balkana? Balkan kao zadnja rupa na svirali?

Nažalost ne, trenutno ne. Ali će Balkan opet postati prioritet ako izbije neka veća kriza. A onda će biti prekasno.

Je li stvarno moguće izbijanje novog rata na Balkanu?

Ne. Ne verujem da bi mogao izbiti rat kao u 90-im godinama. Ne mogu to da zamislim. Ali vidimo da se pojačava konfliktni potencijal. Voz u smeru Kosova, manjkave ekonomske perspektive, masovna migracija mladih, pretpostavke da se Balkan opet pretvori u konfliktni region su dakle prisutne. Ne želim da poredim Balkan sa Sirijom, ali i na Balkanu se sudaraju interesi velikih sila. EU je tu aktivna, vidimo da su i Rusi aktivni, tu je i Turska…

Kako će se Trampov izbor odraziti na Balkan?

To tek treba videti, on je dosta neuračunljiv. Ono što je važno - to je da je Balkan odgovornost EU. Balkan nije još kompletno deo EU, ali je deo Evrope. EU mora odlučnije delovati kako bi region napredovao, a ljudi imali perspektivu. To nije zadatak ni Amerike ni Rusije - već nas Evropljana.

Ulrih Ladurner je nemački autor i kolumnista uglednog nedeljnika Cajt. Izveštavao je sa mnogih kriznih područja, iz BiH, sa Kosova, iz Avganistana, Pakistana, Irana, Iraka ili Libije. Autor je brojnih knjiga.