„Od ujedinjenja Nemačke, ne, od Drugog svetskog rata nije bilo takvog izazova za našu zemlju, kod kojeg je tako važno naše zajedničko solidarno delovanje.“ Nemačka kancelarka Angela Merkel nije sklona patosu. Trezveno, analitički, uzdržana u izboru reči – ona tako govori čak i o najvećim političkim izazovima – baš kao prava naučnica. I uvek sa optimizmom, kao u vreme izbegličke krize: „Uspećemo.“
Dakle, ako se žena, koja je već više od 14 godina na čelu nemačke vlade, po prvi put van rituala novogodišnjeg govora direktno putem televizije obrati građankama i građanima, i kada uz to još i napravi istorijsko poređenje s ratom koji je odneo 55 miliona ljudskih života i Nemačku ostavio u ruševinama, ako Angela Merkel tako govori – onda se nešto dramatično promenilo.
Eksponencijalno širenje
Svi mi to primećujemo: zatvorene su škole, dečiji vrtići i prodavnice. Čitave firme šalju zaposlene na prisilni godišnji odmor ili rad od kuće. Stvaraju se zalihe. Našu svakodnevicu obeležavaju društvena ograničenja – od storniranih putovanja, pa do karantina. U razgovoru s porodicom, prijateljima i poznanicima gotovo da nema nijedne druge teme osim virusa.
Koliko je velika ta pretnja pokazuju matematičari kada govore o eksponencijalnom širenju. Početkom marta u Nemačkoj je bilo 130 zaraženih, danas ih je više od 11.000. Brzina širenja je prema tome u skladu sa naučnim prognozama. Ako se to nastavi takvom brzinom, uskoro ćemo dostići prag od 100.000 ili čak od milion – a da pri tom i ne uzmemo u obzir broj neregistrovanih slučajeva. I još nešto: pandemija nije nacionalna pretnja, već globalna.
U takvoj situaciji, kancelarka čini jedino što je ispravno: ona ne izdaje naredbe, ona apeluje na naš razum. Ona se oslanja na to da ćemo se mi, kao prosvećeni građanke i građani, ponašati u skladu sa situacijom. „Socijalna distanca“ je ključna reč – nešto prostije to izražava hešteg #stayfuckinghome. Ili, kako kaže kancelarka, „mi nismo osuđeni na to da pasivno prihvatimo širenja virusa, mi imamo sredstvo protiv toga: moramo, iz obzira, da držimo odstojanje jedni od drugih“.
Više mrtvih, manje slobode
Stvar je u tome – a to spominje i Angela Merkel – da se to ne rešava s nekoliko nedelja pauze: „Predstojeće sedmice biće još teže.“ Biće više mrtvih, biće ogromne ekonomske šteta, a možda čak i socijalnih raskida.
I još nešto: mi moramo da odreknemo naših sloboda. Za nas kao društvo – svejedno gde živimo – to je ogroman izazov. Ali može da bude i šansa. Već sad ovaj mali virus baca svetlo na nečuvene gluposti velikih populista – dovoljno je pogledati video-snimke Donalda Trampa. Mi već sad učimo da možemo i drugačije da komuniciramo, telefoniranje putem video-linka postaje svakodnevica. A osećamo i da nekako pripadamo zajedno, da je solidarnost, čak i između stranaca, nešto što nam čini dobro – pa čak i ako se pažnja prema drugima sastoji u tome da pređemo na drugu stranu ulice.
Ono što nas očekuje, u jednoj rečenici ispravno zaključuje filozof Slavoj Žižek: „Život će, čak i ako se na kraju ponovo vrati u normalnost, biti normalan na drugačiji način nego onaj na koji smo navikli pre izbijanja pandemije.“ Naučićemo da vodimo krhki život sa stalnim pretnjama. Nalazimo se usred revolucije – i na nama je da li će se ona završiti dobro ili neće.
Molim Vas, ostanite zdravi!