Antisemitizam na umetničkoj izložbi: Skandal s najavom

Na izložbi „Dokumenta 15“ (documenta fifteen) u Kaselu od proteklog vikenda može se videti umetničko delo s očiglednom antisemitskom porukom: reč je o velikom platnu-instalaciji pod nazivom „Narodna pravda“ (People's Justice) indonežanskog umetničkog kolektiva „Taring Padi“. Delo je izloženo u centru umetničkog paviljona, ispred velike izložbene hale, a na platnu se, između ostalog, može videti karikatura vojnika sa licem svinje koji oko vrata nosi maramu s Davidovom zvezdom i kacigu s natpisom „Mosad“ (izraelska tajna služba). Iza grotesknog klovna krije se karikatura Jevreja s kukastim nosom, vučijim zubima, cigarom i SS-simbolom na šeširu.

Kritičari izložbe „Dokumenta 15“ u tome vide potvrdu onoga na šta još od maja upozoravaju mnogi. Centralni savet Jevreja u Nemačkoj reagovao je na to umetničko delo oštrom izjavom u kojoj je podjednako kritikovao „kako antisemitizam umetnika, tako i nedostatak odgovornosti organizatora“ izložbe. „Upravni odbor izložbe ’Dokumenta 15’ garantovao je da na izložbi neće biti antisemitizma – ali je u tome očigledno zakazao. Ovo je jasna antisemitska agitacija“, navodi se u saopštenju.

-pročitajte još: Dokumenta 15 u senci optužbi za antisemitizam

Početkom nedelje, nekoliko sati nakon otvaranja na kojem je i sam nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer kritikovao kustose i organizatore zbog antisemitizma, delo je prekriveno – do daljeg. Uz prekriveno delo će biti okačena tabla za neupućene buduće posetioce.

Meron Mendel, direktor frankfurtske obrazovne akademije „Ana Frank“, pozvao je organizatore da uklone platno umetničkog kolektiva „Taring Padi“. „Ti crteži ne ostavljaju prostora za interpretaciju, oni su jasno raspirivanje antisemitzna“, ocenio je Mendel za nemačku novinsku agenciju dpa. Taj nemačko-izraelski pedagog je prethodno, tokom rasprave uoči otvaranja izložbe koja je tinjala mesecima, nekoliko puta rekao da tu ne postoji nikakav antisemitizam. Iako se sada korigovao, on je ipak pozvao na razboritost, naglasivši da se ne može čitava izložba oceniti kao antisemitska. „Mora se napraviti razlika. Mora da je bila neka greška – mada tako nešto ne bi smelo da se dogodi“, rekao je Mendel.

Ministarka kulture Nemačka Klaudija Rot takođe je bila jasna: „Prema mom mišljenju, ovo je antisemitska slika“, ocenila je političarka Zelenih. „Ponoviću: ljudsko dostojanstvo, zaštita od antisemitizma, kao i od rasizma i svakog oblika mizantropije, temelj su našeg suživota i tu umetnička sloboda ima svoje granice. ’Dokumenta’ to mora odmah da razjasni i prenese kustosima i umetnicima, i da izvuče neophodne zaključke“, ukazala je ministarka Rot.

Razjašnjavanje slučaja

Sličnu izjavu dala je i zamenica predsednika Nadzornog odbora izložbe „Dokumenta 15“, ministarka kulture pokrajine Hesen Angela Dorn (Zeleni). Ona je odmah kontaktirala generalnu direktorku „Dokumente 15“ Sabinu Šorman s ciljem da se što brže razjasni čitav taj slučaj – ako je potrebno i uz pomoć stručnjaka za antisemitizam iz akademske zajednice. Prema navodima ministarke Dorn, Šorman je već preduzela korake u tom pravcu i zato ona očekuje „da ćemo se svi mi koji učestvujemo u projektu ’Dokumenta’ uskoro i na posebnoj sednici pozabaviti rezultatima istrage“.

Nije bilo razloga za uzbunu

Tokom obilaska izložbe uoči otvaranja odgovorni nisu imali primedbe na antisemitska umetnička dela. Na kritike je naišla samo serija slika „Gernika Gaza“ (Guernica Gaza) palestinskog umetničkog kolektiva „Pitanje finansiranja“ (Question of funding). Umetnik Mohamed Al Havajri u svojim slikama je kombinovao prikaze napada izraelske vojske na palestinske teritorije s klasičnim motivima Mijea, Delakroaa, Šagala i Van Goga. Naslov serije provokativna je aluzija na poznatu sliku „Gernika“ (Guernica) Pabla Pikasa koja je nastala 1937. kao odgovor na uništenje istoimenog španskog grada u vazdušnim napadom nacističke „Legije Kondor“ koja se u španskom građanskom ratu tajno borila na strani generala Franka.

Direktorka izložbe „Dokumenta 15“ Sabine Šorman rekla je za DW prilikom otvaranja izložbe da sigurno da postoje i kritične političke pozicije o kojima mora da se razgovara, ali je i dodala: „Nismo međutim otkrili da bi antisemitizam mogao da se očita u nekom umetničkom delu.“

Platno s antisemitskim motivima prikazano tek za vikend

Grupa indonežanskih umetnika „Taring Padi“ donedavno je radila na velikom platnu u centru izložbenog paviljona na trgu Fridrihsplac ispred velike izložbene dvorane, i ono je, kako prenosi časopis „Monopol“, otkriveno tek za vikend. Umetnički kolektiv „Taring Padi“, osnovan krajem 1990-ih u znak protivljenja režimu tadašnjeg predsednika Suharta, na svojim platnima, odnosno transparentima, slikama i kartonskim kolažima, služi se agitprop-estetikom koristeći karikature s oštrom porukom, motive mirovnog i ekološkog-pokreta ili pro-LGBTQ motive. Glavno izložbeno mesto umetničke grupe „Taring Padi“ je bivši bazen na istoku grada domaćina Kasela, gde je izloženo nekoliko postera veličine zida. Pored toga, više od 1.000 njihovih kartonskih kolaža, od kojih su neki izrađeni u radionicama s decom i drugim grupama građana Kasela, sada se nalazi na Fridrihsplacu ispred izložbene dvorane i muzeja „Fridericianum“. Bezbrojna životinjska stvorenja krase satirične slike grupe umetnika, a mnogi simboli posetiocima nisu odmah uočljivi.

Umetnički časopis „Monopol“ izveštava da je poslednji razvijeni transparent na „Dokumenti 15“ pod nazivom „Narodna pravda“ s kontroverznim antisemitskim motivima, zapravo platno koje je staro više od 20 godina. Nejasno je u kom kontekstu i s kojom namerom je to platno tada nastalo.

Nemački predsednik oštro kritikovao organizatore

Izložbu „Dokumenta 15“ je u subotu 18. juna otvorio predsednik Frank-Valter Štajnmajer – iznoseći već tada jasne kritike na račun organizatora i kustosa. „Upečatljivo je da nijedan jevrejski umetnik iz Izraela nije predstavljen na ovoj važnoj izložbi savremene umetnosti“, ukazao je Štajnmajer. Dodao je i da ga uznemirava kada vidi da „predstavnici globalnog juga sve više odbijaju da učestvuju u događajima, konferencijama ili festivalima na kojima učestvuju Jevreji i Izraelci“.

I poverenik nemačke vlade za antisemitizam Feliks Klajn takođe je izneo oštre kritike. „Odgovorni za ’Dokumentu’ nisu uspeli da na verodostojan način odbace navode o antisemitizmu“, ocenio je on za list „Bild“ i dodao: „Ne može antisemitizam da bude deo javno finansiranog umetničkog diskursa u N“emačkoj.“

Za izložbu „Dokumenta“, koja se održava na svakih pet godina, ove godine je prvi put odgovoran tim kustosa s tzv. globalnog juga – to je indonežanski kustoski kolektiv „Ruangrupa“. U svom govoru na otvaranju predsednik Štajnamjer je naglasio da demokratsko društvo ne bi smelo ni da patronizira, ni da iskorišćava umetnike. „Umetnost može biti uvredljiva, ona bi trebalo da podstiče rasprave.“ Dozvoljena je, kaže, i kritika izraelske politike. „Ali kada se kritika Izraela pretvori u dovođenje u pitanje njegovog postojanja – granica je prekoračena.“ Štajnmajer nije rekao na koja umetnička dela se to odnosi, a inače njegov govor se može pročitati na internet-stranici kabineta predsednika Nemačke.

U raspravu se uključilo i Nemački kulturni savet. Njegov generalni direktor Olaf Cimerman rekao je da je u ovom slučaju reč o „skandalu s najavom“, što stvar čini još gorom. Jer, da nešto nije u redu sa „Ruangrupom“, moglo se, kaže, naslutiti već mesecima.

Narušena reputacija izložbe „Documenta“

„Ono što je započelo kao pokušaj da se ’Globalnom Jugu’ dâ glas“, kako primećuje list „Frankfurter algemajne cajtung“, „dovelo je do katastrofalnog zaokreta: deprimirajuća spoznaja je da će svi učesnici ove ’Dokumente’ otići sa nje oštećeni.“

„Dokumenta“ je u svojim novijim izdanjima prvenstveno htela da prikaže umetnost koja reflektuje i promišlja političke teme. „Ovoga puta“, zaključuje se u komentaru, „sukob koji umetnost ne može da reši, leži van umetnosti, i ona s njim ne može da izađe na kraj.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.