Antisemitizam u Nemačkoj: situacija „posebno zabrinjavajuća“

Brojke su zabrinjavajuće. U 2021. godini nemačke službe bezbednosti registrovale su 3.028 antisemitskih krivičnih dela. To je najveći broj u jednoj kalendarskoj godini otkako se ta dela beleži u policijskoj kriminalnoj statistici. Anketa koju je u nemačkoj, po nalogu Američkog jevrejskog kongresa (AJC) sproveo Institut za demografiju Alensbah, pokazala je da antisemitizam nije samo problem na političkim marginama, već je „duboko ukorenjen“ i u centru društva. Jasno je i ovo: antisemitizam je veći problem među desnim ekstremistima i muslimanima koji praktikuju svoju religiju

Feliks Klajn, poverenik nemačke vlade za borbu protiv antisemitizma, kaže da su se ti podaci „dugo očekivali“, a naglašava i da su „reprezentativni“. On upozorava društvo da se suprotstavi mržnji prema Jevrejima. Antisemitizam se danas ponovno „koristi kao opasno oružje“, kaže Klajn i navodi svakodnevne incidente na demonstracijama u Nemačkoj, ali i ono što se događa u školama. Uz to, kaže, tu su i najnovije antisemitske izjave ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.

-pročitajte još: Studija: Jevreji se s pravom osećaju ugroženim u EU

Problematične grupe

Sudeći po rezultatima studije, 60 odsto stanovnika Nemačke smatra da je antisemitizam u toj zemlji „raširen“, odnosno „u svakom slučaju znatno raširen“. Oko dve trećine ispitanika uvereno je da su se u proteklih deset godina razmere problema zvanog antisemitizam – povećale.

Kao najvažnije uzroke takvog razvoja spominju se desno-ekstremna ideologija (43%), neprihvatanje ili mržnju prema državi Izrael (21%) ili islamistički pogledi na svet (17%). Istraživači javnog mnjenja pritom su se intenzivnije pozabavili muslimanima koji žive u Nemačkoj. Čak 53 odsto te populacije smatra da je antisemitizam široko rasprostranjen fenomen u Nemačkoj, a otprilike svaki drugi ispitanik je mišljenja da se antisemitizam dodatno raširio od 2021. Kao glavni uzrok mržnje prema Jevrejima nemačkih muslimana ispitanici vide mržnju prema državi Izrael (31%), što je znatno više nego kod ukupne populacije (21%).

Kada je reč o antisemitizmu u kontekstu podrške nekoj određenoj partiji, pokazalo se da se pristalice Alternative za Nemačku (AfD) značajno razlikuju od zagovornika ostalih stranaka, odnosno proseka ukupnog nemačkog stanovništva. Tako 34 odsto birača AfD-a potvrđuje izjavu da „Jevreji imaju previše moći u politici“, a kod ukupne populacije na takvih je 18 procenata ispitanih. Izjavu „Jevreji su bogatiji od proseka Nemaca“ u taboru AfD-a 46 odsto potvrđuje, a u ukupnoj populaciji 27 procenata. Pored toga, 22 odsto simpatizera AfD-a složilo se sa izjavom da su „Jevreji krivi za brojne svetske ekonomske krize“.

-pročitajte još: „Skloni svoju Davidovu zvezdu“

Alternativa za Nemačku se zbog te statistike našla na meti kritika i – briga. Ali, Remko Lemhuis, direktor predstavništva Američkog jevrejskog kongresa u Berlinu, kritikuje i sve druge stranke koje su zastupljene u Bundestagu. Kod njih on uočava „određeni oprez“ kad se radi o antisemitizmu. „Tako demokratske stranke prepuštaju politički prostor AfD-u“, ukazuje Lemhuis. On kao primer navodi pitanje zabrane Hezbolaha u Nemačkoj. Američki jevrejski kongres godinama se bavio tim pitanjem, a onda je time počela da se bavi i AfD. Lemhuis zato upozorava: „I demokratske stranke moraju da se pozabave tom temom i da govore o njoj.“

Sećanje na Holokaust

U kontekstu širokog konsenzusa u društvu i među strankama po pitanju sećanja na Holokaust, jedino AfD odudara: 48 odsto ukupne populacije (Zeleni 66%, CDU/CSU 61%, Levica 57%, SPD 52%, FDP 44%) sećanje na Holokaust smatraju „u svakom slučaju neophodnim“, a kod pristalica AfD-a to mišljenje deli 24 odsto ispitanika. Lemhuis naglašava da su kod AfD-a stranački lideri „veliki deo problema, a ne samo oni koji glasaju za tu stranku“. Lideri politički koriste temu antisemitizma za svoju antisemitsku propagandu, upozorava Lemhuis.

Američki jevrejski kongres je, prema sopstvenim navodima, odlučio da posebnu pažnju obrati na stavove nemačkih muslimana, i to naročito nakon masovnih protesta i nereda usmerenih prema Jevrejima i njihovim verskim objektima u maju 2021. tokom talasa nasilja u okviru bliskoistočnog konflikta. Pritom se u okviru istraživanja nije pravila razlika između toga da li ispitani imaju nemačko državljanstvo, državljanstvo neke druge zemlje ili dvostruko državljanstvo.

Sudeći po rezultatima te studije, među muslimanskim stanovništvom uočava se „bliska veza“ između religioznosti i antisemitskih predrasuda. U toj grupi su stereotipi znatno više izraženi. Kod svih pitanja o toj temi indikatori antisemitizma osetno su veći kod onih muslimana koji često odlaze na molitve – nego kod onih koji nikada ne idu u džamiju. Kada se radi o tvrdnji da „Jevreji imaju previše moći u ekonomiji i finansijama“, tu izjavu podržava 68 odsto muslimana koji redovno idu u džamiju, kao i 39 odsto onih koji ne praktikuju veru. Antisemitizam je, kaže Lemhuis, problem u čitavom društvu. A s obzirom da su muslimanke i muslimani sastavni deo društva, „mi moramo zato i da pričamo o toj vrsti antisemitizma“.

„Radikalne džamije“

Lemhuis pritom podseća i na one džamije u Nemačkoj kojima se upravlja iz inosranstva, odnosne one koje se smatra radikalnim. Predstavnik Američkog jevrejskog kongresa posebno pritom spominje oko 800 džamija koje pripadaju „Tursko-islamskoj uniji ustanove za religiju“ (Ditib), u kojima dominira razumevanje islama koje ima turski predsednik Erdogan. A tu su, dodaje, i 217 džamija „Islamske zajednice Mili Goruš“, te 150 džamija u vlasništvu IGS, krovnog udruženja šiitske zajednice.

Lemhuis ujedno naglašava da Američki jevrejski kongres po pitanju borbe protiv antisemitizma odbacuje saradnju s organizacijama kao što je Centralni savet muslimana. Član tog saveta je i udruženje ATIB, a to je „organizacija koja je povezana s ekstremističkim Sivim vukovima“, naglašava sagovornik DW.

Direktorica Američkog jevrejskog kongresa za Evropu, Simone Rodan-Benzakven povlači paralele između situacije u Nemačkoj i Francuskoj. Već čitav niz godina Francuska je „na određeni način nešto kao Ground Zero antisemitizma u Evropi“, a sada je, prema njenom mišljenju, situacija i u Nemačkoj „posebno zabrinjavajuća“. U Nemačkoj se mora delovati protiv ekstremističkih džamija, ako se ne želi da se već za nekoliko godina doživi islamističko nasilje kao ono u Francuskoj, kaže Rodan-Benzakven.

„Ima dovoljno neproblematičnih džamija“

Poverenik nemačke vlade za borbu protiv antisemitizma Feliks Klajn zalaže se za etabliranje specifičnog „nemačkog islama“. Država bi, kaže, tu mogla da stvori odgovarajuće preduslove: „Mi imamo dovoljno džamija koje su potpuno neproblematične. Njih bi trebalo pojačano staviti u fokus.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.