Stalno se dešava ista stvar: policija i tajne službe su upućene na to da brzo nađu pristup telekomunikacionim podacima i profilima na internetu potencijalnih počinilaca krivičnih dela. Politika je pod pritiskom jer od nje građani očekuju uspehe u antiterorističkoj borbi i suzbijanju dečje pornografije, ali i da se brzo prilagodi sve rafiniranijim metodama kriminalaca u globalnoj elektronskoj mreži. A na kraju često Ustavni sud u Karlsrueu donese odluku koja ograničava preterano grub odnos državnih organa prema privatnim podacima građana. Tako je bilo i ovaj put.
Sudije Ustavnog suda su još pre osam godina upozorile na nedostatke u pravilima po kojima se mogu dobiti nečiji lični podaci, kao što su ime i prezime, adresa ili elektronska adresa. Ni nakon promene regulative ta pravila ne odgovaraju visokim standardima zaštite ličnih podataka u Nemačkoj. Doduše, posezanje za tim podacima je principijelno dozvoljeno, ali pod uslovom da organi gonjenja mogu da dokažu konkretnu opasnost ili početnu sumnju da će biti počinjeno neko krivično delo.
Uspesi na osnovu podataka stranih službi
Policajci i obaveštajci su u nezavidnom položaju. Godinama su morali da usredsrede svoje ograničene resurse na borbu protiv islamističkog terorizma. Javna je tajna da uspesi u toj oblasti počivaju na informacijama do kojih su došle moćne strane službe kao što je američka NSA.
Sada čak i političari izjavljuju da najveća opasnost preti od rasističkog i ekstremnog desničarskog nasilja. I ti počinioci komuniciraju putem interneta. Isto tako i sve strašniji zločini bandi koje rasturaju dečju pornografiju odvijaju se i na internetu.
Zaštita podataka je osetljiva stvar – najveći broj ljudi se ne interesuje za to šta se dešava sa njihovim podacima sve dok ne postanu žrtve zloupotrebe tih podataka. Država, dakle, preuzima od građana brigu za tu oblast i postavlja ograničenja. Ali posledica je da kriminalci na internetu imaju veliku prednost u odnosu na organe gonjenja. Posle svakog terorističkog napada ili otkrića organizovanod seksualnog zlostavljanja dece čuju se zahtevi da se takve stvari spreče. Međutim, dugoročno memorisanje podataka koje bi realno omogućilo sprečavanja takvih zločina, stalno su onemogućavali najviši nemački sudovi.
Stalno preispitivanje zakonskih mogućnosti
Pravna država koja funkcioniše - u kojoj sudovi delaju nezavisno od politike, pravi je blagoslov. U ovim nemirnim vremenima to se ne podrazumeva samo po sebi, kao što pokazuju primeri Poljske i Turske. Ali što je veća informaciona autonomija građana, to su manji izgledi da se kriminalne aktivnosti uspešno suzbijaju na internetu.
Dužnost stručnjaka za internet u politici jeste da stalno proširuju zakonske mogućnosti sve do krajnjih granica. A dužnost sudija je da nadziru te granice. Samo tako se mogu zadovoljiti obe stvari – želja ljudi da budu što bezbedniji i pravo na informacionu autonomiju svakog građanina.