Argentina (opet) pred bankrotom
10. maj 2020.
Argentinski ministar privrede Martin Guzman je kreditorima predstavio plan reprogramiranja državnih dugova. Ali on do petka (8.5.) kada je bio rok, nije prihvaćen. Jedan od najvećih kreditora, američki finansijski gigant Blekrok (Blackrock), već je odbio argentinski predlog i poslao je svoj.
Jer vlada Argentine od kreditora zaista mnogo traži: sve do 2023. godine želi potpuno da prestane da plaća svoje dugove, a da onda nastavi da ih plaća sa znatno nižim kamatama, nego što je uzela kredite. Buenos Ajres tu opet preti jedinom alternativom: neminovni državni bankrot koji u pravilu znači da će kreditori dobiti još manje novca.
Da bi pojačalo pritisak, argentinsko ministarstvo privrede je ove sedmnice objavilo svoje prognoze, još crnje nego što su bile pre nekoliko nedelja: 2020. će privreda Argentine da doživi recesiju od najmanje 6,5 odsto, a državni deficit će iznositi 3,1 odsto BDP-a.
Preuzeo već propalu državu
Naravno da je korona pandemija negativno uticala i na argentinsku privredu. Ali opasnost od državnog bankrota postoji već duže. Kada je u decembru 2019. godine Alberto Fernandez izabran za predsednika, od svojih prethodnika, Kristine Kiršner i Maurisija Makrija je nasledio državni dug od 320 milijardi američkih dolara.
Samo u protekle dve godine ukupni državni dug se povećao sa 57 na 90 odsto bruto domaćeg proizboda (BDP). To nije samo posledica novih dugova, nego i inflacije. Pad vrednosti domaće valute neminovno je izazvao i eksploziju državnog duga: američki dolar je Argentincima danas više od četiri puta skuplji nego što je bio početkom 2017. godine.
"Predsednik Fernandez to još nije objavio, ali zapravo je država bila platežno nesposobna i pre nego što je on preuzeo funkciju", kaže Federiko Foders, penzionisani profesor Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu. On procenjuje da Argentini u sledećim godinama treba, u zavisnosti od kamata, i do 45 milijardi evra godišnje za otplatu duga. A to znači da bi se trošilo 10 odsto BDP-a kakav je bio 2019 godine. "To ne može da izdrži ni jedna država na svetu", zaključuje Foders.
Tradicija bankrota
To bi bio već deveti bankrot u poslednjih dvesta godina. Ali s obzirom na ukupni dug, to bi bio najveći državni bankrot u istoriji. Tek nešto više od dve godine Argentini je bilo potrebno da taj nezahvalan rekord preuzme od Venecuele. Još 2001. godine Argentina je proglasila bankrot sa rekordnim dugom od 132 milijardi dolara. Dugo je trajalo prepiranje sa poveriocima i načelno, dugovi jesu reprogramirani, ali je i onda Argentina ostala dužna više od 80 milijardi dolara.
Naredni bankrot, 2014. godine bio je direktna posledica onog prvog, jer nisu svi prihvatili nove uslove kredita. Takvim državnim dugovima se takođe trguje na tržištima novca, tako da je dobar deo duga - naravno, za mnogo manji iznos - završio u rukama dva američka hedž fonda koji su pred sudom uspeli da ponište program reprogramiranja duga Argentine. Drugim rečima, američki sud u Njujorku je odlučio da Buenos Ajres mora da plati čitav iznos - što je tadašnja predsednica Kristina Kiršner odbila. Tek njen naslednik Maurisio Makri je pristao na plaćanje.
Argentina postala "normalna"?
Makri je pritom imao i svoju računicu: tako je hteo da pokaže da želi da prekine sa levičarskom ideologijom njegove prethodnice i da je Argentina ipak pouzdan partner i država kojoj može da se pozajmi novac na tržištu kapitala. Naravno, kamata na te pozajmice je ostala privlačna investitorima. "S obzirom na fazu niskih kamatnih stopa u industrijski razvijenim zemljama, to je bilo privlačno za investitore", kaže ekonomista Foders.
Ali nisu samo privatni investitori poverovali Makriju: i Međunarodni monetarni fond je duboko posegnuo u blagajnu i pozajmio Argentini dodatnih 56,3 milijardi dolara.
Za profesora ekonomije Fodersa je izvesno da iza te nove pozajmice nije stajala ekonomska računica, nego politika: jer u MMF-u je veoma važno šta želi najveći investitor, Sjedinjene Američke Države. Vašington je hteo da podrži "svog" čoveka u Buenos Ajresu. "To je oduvek bilo tako i to nije nikakva tajna. I vrlo verovatno je upravo Donald Tramp izvršio pritisak da bi Makri dobio novac", smatra Foders.
Interes Trampa je tu očigledan: sa jedne strane je to podrška predsedniku Argentine koji je više naklonjen SAD nego njegova prethodnica socijaldemokratskog usmerenja Kiršner. Sa druge strane to je podrška i Trampovim imućnim prijateljima koji su svoj novac poverili kući Blekrok, kako bi bili sigurni u svoje ulaganje jer će tamo stići i novac MMF-a. Ali čak i tadašnji manadžer Blekroka Rik Rider nije bio sasvim siguran: "Verujem da Argentina može da izađe na pravi put. Podrška MMF-a je velika stvar", izjavio je za medijsku kuću Bloomberg u oktobru 2018. kada je taj kredit bio odobren. Ali je i dodao da Argentina "stoji pred fiskalnim izazovima, a očekuju je i izbori tako da su izazovi realni. Mislim da treba biti oprezan, mi (u Blekroku) smo u svakom slučaju još oprezni."
Sve je to politika...
Sa dobrim razlogom: iako niko drugi ne treba da zna bolje stvarno stanje finansija neke zemlje od Međunarodnog monetarnog fonda, već prošlog februara je Makri odlučio da hoće da otplaćuje strane dugove, ali ne i državne dugove domaćih ulagača. Jer s obzirom na privredu Argentine, ona to jednostavno više ne može.
Nije isključeno da i iza ovog sadašnjeg mogućeg bankrota Argentine opet stoji politika: ove srede, 138 uglednih ekonomista iz 20 zemalja sveta apelovalo je na poverioce Argentine da je bolje da konstruktivno pregovaraju sa tom zemljom o njenim kreditima, jer bi inače to moglo da izazove i ekonomske i političke posledice koje teško mogu da se sagledaju.
Ali za ovaj Vašington na čelu Argentine je "pogrešan čovek": predsednik Fernandez je iz iste političke stranke kao i Kristina Kiršner, tako da mu nije naročito sklon ni MMF, ni Blekrok, ni Tramp. Ishod će uskoro biti poznat: već 22. maja stiže na naplatu nova rata kredita. Ako i to Buenos Ajres ne plati, onda je bankrotirao. Opet.