Austrija hoće da se zauzme sa Srbiju

„Hofer hoće da se zauzme za Srbiju“, piše austrijski dnevnik Standard. „Pokazao je ekstremni optimizam. Prilikom posete Beogradu, austrijski predsednički kandidat Norber Hofer je rekao: „Mislim da će Srbija uskoro završiti svoj deo posla u procesu pristupa EU i da će uslediti proces ratifikacije“. Svako ko se pobliže pozabavio pregovorima sa EU, međutim, zna da će do pristupa Srbije proći godine. Ali, Hofer pred predsedničke izbore očigledno hoće da unese dobro raspoloženje među Austrijance srpskog porekla. Pred put za Beorad je rekao da su „za nas srpski prijatelji u Austriji vrlo bitni“. A naglasio je i da ova poseta nema vea sa izborno-taktičkim pitanjima“.

Stare veze sa Nikolićem

„Austrija bi, međutim, mogla da interveniše u slučaju da druge zemlje EU stave veto, rekao je Hofer u Beogradu. Pri tome je aludirao na Hrvatsku koja je bila blokirala pregovore Srbije i EU. Posebno Nemačka, ali i Austrija te Evrospka komisija, izvršili su pritisak na Hrvatsku da odustane od svog veta. Nova hrvatska vlada bi trebalo da dela pragmatičnije. Trenutno nije potrebna nikakva intervencija ili posebno zauzimanje Austrije. U razgovoru sa predsednikom Tomislavom Nikolićem bilo je reči i o izbegličkoj krizi. Hofer je – prema vestima u srpskim medijima – predloži da se na severu Afrike uspostavi zona u kojoj bi se rešavali zahtevi za azil.“

„Veze između austrijske Slobodarske stranke i Nikolića potiču još iz vremena kada je Nikolić bio šef Srpske radikalne stranke. Danas ovaj nacionalista u vladajućoj SNS važi kao prorusko krilo. U Srbiji se pre svega registruje da je Slobodarska stranka 2008. bila protiv nezavisnosti Kosova. Pozicije te stranke su u suprotnosti sa dugogodišnjom spoljnom politikom Austrije.“

Najgore – u Makedoniji

Isti list piše da „Brisel deli ocene na Balkanu“ i da „najveće brige stvara Makedonija“: „Ni u jednoj drugoj zemlji regiona, Evropska komisija i pre svega njen komesar za proširenje Johanes Han, nisu se tokom proteklih meseci toliko angažovali. Makedonija prete da se kompletno pretvori u autoritarni režim. Bili su potrebni višemesečni pregovori i akcije gašenja požara da bi tamo počeo demokratski proces. Doduše, zemlja je i dalje u kritičnom stanju. Vladajuće stranke su poslednjih godina uspostavile kontrolu nad njom.“

„Zato Evropska komiija ukazuje da u toj zemlji nisu sprovedene u delo njene preporuke o reformama javne uprave. Korišćenje javnog sektora kao politkčkog instrumenta, optužbe da se na državne službenike vrši pritisak i da se uprava politizuje, ostaju razlozi za zabrinutost“, piše Komisija [...] Ona ukazuje i da je situacija u pravosuđu Makedonije od 2014. nazadovala i da su reforme podrivane političkim uticajem. Komisija naglašava da nema političke volje za sprovođenje hitnih reformi.“