Balkan – lak plen za džihadiste?

Poslednjih sto godina balkanske istorije nisu ništa drugo do hronologija tlačenja muslimana; u uroti učestvuju svi, od komunista, preko „krstaša“, do Jevreja, te je zato najlogičnije sve njih pobiti – to je „Islamska država“ (IS) poručila u propagandnom videu početkom juna. Na snimku čija produkcija podseća na nešto između epske fantastike i kvalitetnog dokumentarca, pojavljuje se niz mlađih i starijih bradatih muškaraca, koji na bosanskom i albanskom savetuju svoju „braću“ na Balkanu da napadaju i ubijaju ljude u svojoj okolini. Za potrebe videa dodeljeni su im bili i specijalni nadimci: Al Bosni, Al Albani, Al Kosovi…

Realna pretnja?

Sarajevski stručnjak za terorizam Vlado Azinović kritikuje pre svega medije u regionu koji su od propagandnog snimka načinili, kako kaže, spektakl. „Potpuni marginalci, koji ne predstavljaju nikoga i nikad nisu bili pred kamerom, sada se odjednom osećaju važnim jer nekome prete iako te pretnje nemaju stvarnog uporišta. Ali samim tim što ovdašnji mediji jašu na toj priči, recikliraju je i omogućavaju tim kriminalcima da preko televizije uđu u naše domove – time služimo njihovoj svrsi. Jer oni su taj video-sadržaj upravo i napravili da bi se mediji zakačili“, kaže Azinović za DW. On dodaje da IS na raznim jezicima sedmično šalje preko 200.000 pretećih poruka samo putem Tvitera, te da je „preterano misliti kako IS posebno targetira Balkan“.

No neki mediji, koji se mogu smatrati ozbiljnim, idu čak i dalje. Recimo konzervativni list „Velt“ pisao je nedavno u nedeljnom izdanju da radikalni islamisti po Balkanu pletu svoje mreže i da čak tu postoji neka vrsta „predobuke“ za buduće džihadiste. To je berlinski list navodno saznao u nemačkim obaveštajnim krugovima. Situacija je, piše, toliko zabrinjavajuća da je o njoj već tajno raspravljala nadležna komisija Bundestaga pa je čak Balkan bio i jedna od tema prošlonedeljnog samita G7.

Docent na beogradskom Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus smatra da se u ovom trenutku ne može govoriti o nekakvim ćelijama IS na Balkanu, ali da pretnje treba shvatiti ozbiljno. „Iako se radi o jednom propagandnom filmu, bila bi kolosalna greška uljuljkivati se u veri da pretnja nije realna. Bojim se da je samo pitanje vremena kada će ta organizacija započeti sa napadima u Evropi. To bi moglo da izazove političke potrese i rast bezbednjačkog populizma čije ce prve žrtve biti sloboda i demokratija. Balkan bi, zbog endemske nestabilnosti, bio u tom smislu laka meta. Političke elite u Srbiji bi prvo trebalo da shvate da bez odlučnog saveza sa Zapadnim demokratijama, ne mogu da odgovore na ovaj rastući globalni izazov, a onda bi trebalo to i da objasne svojim građanima“, navodi Ejdus za DW.

Iz bede u džihad

Nemački mediji prenose i da je „Islamska država“ u BiH već izvela nekoliko napada – recimo onaj u Zvorniku kada je napadač ubio jednog i ranio dva policajca. Međutim, Vlado Azinović podseća da napadač nije bio u vezi sa vođstvom IS, te da je mali krug potencijalno radikalnih islamista pod prismotrom službi. „To naravno ne otklanja mogućnost terorističkog akta, pogotovo u slučaju napadača vukova samotnjaka. Ali radi se o racionalnoj pretnji koja je manje ili više pod kontrolom i nema potrebe da se stvara histerija.“

No iako stručnjaci iz regiona daju različite odgovore na pitanje koliko je realna pretnja IS Balkanu, jedno je sigurno – u tom regionu džihadisti pronalaze relativno veliki broj regruta. Tako se veruje da se samo sa Kosova više od 250 ljudi pridružilo islamistima, što je, mereno prema broju stanovnika, rekord van arapskih zemalja. Daleko ne zaostaje ni BiH. Azinović je u jednoj analizi za Atlantsku inicijativu sada prvi put detaljno ispitao ko su ljudi koji odlaze u džihad: „Mi smo za potrebe prezentacije fotografisali kuće tih mladića. To su kuće iz kojih bi čovek nastojao da pobegne bilo gde. Tim mladićima se ne nudi nikakva opipljiva alternativa koja bi ih ohrabrila da budućnost traže u matičnim sredinama. Veoma često su sa ekonomskih margina, bez škole i radnih navika.“

Siromaštvo i manjak perspektive jesu jedan od uslova, ali svakako nisu jedini razlog. Jer, kako kaže naš sagovornik, mladići se ne radikalizuju jer nemaju škole i posla, pa čak ni zbog recimo genocida u Srebrenici, već na priči o „globalnoj patnji identitetske zajednice kojoj veruju da pripadaju“. „Odlaze na daleka ratišta u zemlje koje ranije nisu znali da pokažu ni na geografskoj mapi, u rat koji ne razumeju i za interese koje ne shvataju. A sve verujući da zapravo ispunjavaju neku vrstu Božijeg naloga“, kaže Azinović i zaključuje: „Uglavnom su to ljudi koji inače završavaju u organizovanom kriminalu, a u ovom slučaju odlaze u ono što nazivamo 'Islamskom državom'.“

Uticaj sa Arabijskog poluostrva

Ima još jedna stvar, na koju upozorava Filip Ejdus – jugoslovenski ratovi devedesetih imali su i religioznu notu, kao i gostujuće borce, mudžahedine iz arapskih zemalja. Posle rata je ostala njihova radikalna i pogrešna interpretacija religije, koju finansijski podržavaju naftne imperije Arabijskog poluostrva. „Iako ubedljiva većina muslimana na Balkanu apsolutno odbacuje te anti-civilizacijske ideje, one nažalost pronalaze svoj put do jednog broja ljudi. Tome svakako pogoduju slaba socio-politička kohezija u regionu, loša ekonomska situacija, kao i živo sećanje na ratove iz devedesetih i rašireni narativi samo-viktimizacije“, smatra Ejdus.

Slično važi i na Kosovu, kaže u razgovoru za DW Ismail Hasani, prištinski sociolog religije. „Ima imama koji dolaze iz raznih religijskih škola sa istoka i pokušavaju da propovedaju islam koji je suprotan idejama tradicionalnog islama na Balkanu. Rekao bih, međutim, da nijedna od tih radikalnih varijanti nema prođu na Balkanu.“ Hasani primećuje da se „prenaglašava priča o navodnom nastajanju 'Islamske države' na Balkanu i to tako da se za njene kolovođe proglašavaju Albanci“. Taj stručnjak smatra da je period ratova na Balkanu završen, ali da uporno opstaje stereotip da u tom delu sveta „kobajagi komšije jedva čekaju da ubijaju jedni druge“.

Stoga, saglasni su naši sagovornici, i izveštaje o „Islamskoj državi“ treba stavljati u kontekst. Recimo, kako napominje Azinović, reći da je pomenuti video snimljen još prošle godine. I da je dobar broj onih bradatih ljudi ornih za ubijanje „nevernika“ u međuvremenu već mrtav.