Do sada je jedino sigurno da je prilikom eksplozije u metrou u Sankt Peterbugu nastradalo 11 ljudi i da su brojni povređeni. Mesto eksplozije i način postavljanja bombe odgovaraju mustri islamističkog terorizma. U ruskim medijima pojavljuju se različita imena, pa i fotografije potencijalnih počinilaca koje se takođe dovode u vezu sa islamističkom pozadinom. Ipak, dan posle događaja, mnoge stvari su nejasne.
Svim snagama bezbednosti, pa tako i ruskim, nakon ovakvih napada potrebno je vreme kako bi obavile istragu. To bi svima trebalo biti jasno u našoj medijskoj civilizaciji koja odgovore, mišljenja i analize zahteva odmah. Žalosna je činjenica da su se u prošlosti desili mnogi teroristički napadi u Rusiji i protiv Rusa. Jasno je i da je Rusija, na osnovu sirijske politike Moskve sve više na nišanu terorista. Međutim, aktuelni napad time ni iz daleka nije objašnjen. Stoga bi trebalo izbegavati preuranjene zaključke.
Ritual nakon terorizma
Na žalost u već uvežbane rituale nakon terorističkih napada, spada i žeđ javnosti za brzim procenama i zaključcima, jer ta javnost ne ostavlja ni medijima, ni bezbednosnim organima dovoljno vremena da istraže ono što se desilo.
U međuvremenu se ustoličio i ritual pojavljivanja haštagova na društvenim mrežama, odmah posle terorističkih napada. Mnogi političari se utrkuju u izražavanju saosećanja posredstvom Tvitera. Ustalila se i praksa da se u Nemačkoj, na Brandenburšku kapiju projektuju nacionalne boje one zemlje koja je pretrpela teroristički napad.
Postoje dobri razlozi da se takvi potezi tobožnjeg saosećanja posmatraju kao površna i jeftina simbolika. Međutim, postoji problem da takvi rituali, kada su već započeti, moraju da se dosledno i odvijaju. Sve drugo bi izgledalo kao nipodaštavanje žrtava – u stilu „pa to su bili samo…“ Pošto Brandenburška kapija juče nije bila osvetljena u ruskim nacionalnim bojama, to je sigurno začuđujuće. Neubedljivo je objašnjenje rukovodstva nemačkog glavnog grada da Sankt Peterburg nije partnerski grad Berlina. Naime, Orlando na Floridi takođe nije partnerski grad, a ipak je nakon tamošnjeg napada juna 2016, gde su žrtve bile uglavnom posetioci barova u kojima se okupljaju homoseksualci, Brandenburška kapija dobila izgled „dugine zastave“, simbola pokreta za prava homoseksualaca.
Ruskim žrtvama terorizma dugujemo saosećanje i solidarnost, nimalo manju od one koju smo pokazali prema žrtvama islamističkih napada u Orlandu, Parizu, Briselu, Londonu, Berlinu, Nici, Istanbulu ili žrtvama u Iraku, Nigeriji, Keniji i Pakistanu.
Solidarnost – moralna i politička obaveza
Sporna politika Moskve prema Siriji nije nikakav argument da se žrtvama iz Sankt Peterburga ne pokaže naše saučešće. Na posletku, ne postoji opravdanje za terorističko nasilje prema civilima. Za razliku od građana u zapadnim demokratijama, obični ruski građani nisu nikada pitani da li podržavaju tu politiku svog rukovodstva. Oni nisu samo žrtve terorističkih napada, već su i kao podanici potpuno bez uticaja.
Otkako je u poslednjih nekoliko godina nastala kriza između Zapada i Rusije, izazvana okupacijom ukrajinskog poluostrva Krima, i agresivnom politikom Moskve u Donbasu, Zapad naglašava da odbija politiku Kremlja, ali da ruski narod vidi kao ravnopravni deo Evrope. Ako Zapad to zaista ozbiljno misli i ako ne želi da u Rusiji izgleda licemerno, onda je ne samo moralna, već i politička obaveza, da se pokaže solidarnost sa žrtvama terorizma u Rusiji. Otuda je pogrešno što Brandenburška kapija juče nije bila osvetljena u bojama ruske nacionalne zastave. I ne samo to. To je bilo sramotno.