Bernd Vulfen: Kurti bi trebalo da se drži dogovora

DW: Gospodine Vulfen, koje su Vaše veze s Kosovom?

Bernd Vulfen: Bio sam na Kosovu od septembra 1999. do oktobra 2000. godine. Moja funkcija je zvanično glasila „Civilni koordinator za hitnu pomoć na Kosovu“. Bio sam oficir za vezu UNMIK-a, ostali oficiru za vezu dolazili su iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske i Italije, država koje su bile odgovorne za „okupiranu zonu“.

Obavljao sam dužnosti koje obično obavlja ambasador. Međutim, u to vreme Kosovo još nije bila samostalna država, pa zato i nisam mogao da se nazivam ambasadorom.

Pomagali ste u izgradnji demokratskih struktura na Kosovu pre nego što je Kosovo proglasilo nezavisnost. Da li mislite da ove demokratske strukture koje ste tada imali na umu danas funkcionišu u nezavisnom Kosovu?

Tokom mog boravka na Kosovu sve je bilo vođeno kroz UNMIK. Ujedinjene nacije su efikasno funkcionisale kao vlada. Nije bilo parlamenta. Pokušali smo postupno da izgradimo strukture i uključimo Kosovare u odgovornost vlade. Danas Kosovo ima sopstvenu vladu i parlament koji funkcionišu, iako s poteškoćama.

Da budem direktniji, demokratske strukture, kako ja to vidim, još uvek ne funkcionišu zadovoljavajuće. Većina Kosovara i vlada u Prištini ne čine dovoljno za ravnopravnost manjina kako to nalaže ustav, kao ni za pravilan rad uprave i pravosuđa. Uprkos tome, smatram da je postignut veliki napredak od 1999. godine.

-pročitajte još: Nemačka štampa: Radoičić je lakmus test za Vučića

Nedavno je nemački ministar poljoprivrede i član Zelenih Džem Ozdemir tokom posete Kosovu, a osvrćući se na događaje iz devedesetih na Kosovu, govorio o genocidu nad albanskim stanovništvom od strane Srba. Da li delite to mišljenje?

Čuo sam mnoge strašne stvari i čak sam video neke od masovnih grobnica koje su redovno posećivali rođaci stradalih. Sigurno je bilo strašnih događaja, uključujući i slučajeve u kojima su Kosovari uterivani u kuće, a potom bi one bile dignute u vazduh. Takvi su se zločini događali. Ipak, teško mi je da to nazovem genocidom, jer je moja definicija genocida možda malo šira.

Zvanična Priština je u više navrata tvrdila da je Srbima u enklavama na nezavisnom Kosovu dobro i da probleme stvaraju samo Srbi na severu. Da li se slažete s tim?

Tokom mog boravka na Kosovu većina Srba u enklavama osećala se ugroženo. Bilo je ponovljenih napada, uključujući paljenje manastira i kuća. Osećali su se ugroženo, ali mi niko nije rekao da želi da emigrira. Uvek smo isticali da Kosovo vidimo kao celinu, uključujući i srpske enklave koje su bile u teškoj situaciji.

U nekoliko navrata ste dali do znanja da ste strogi protivnik razmene teritorija, što neki vide kao rešenje spora Kosova i Srbije. Zašto?

Nisam striktni protivnik, ali uočavam opasnosti koje su povezani s tim pitanjem. Teritorijalne promene mogle bi da pokrenu lavinu, uvlačeći i druga područja u sukob, što bi moglo ugroziti političku stabilnost Zapadnog Balkana. Zato savetujem da se odustane od te ideje.

Za najnovije probleme u procesu približavanja mnogi krive premijera Kosova Aljbina Kurtija? Slažete li se s tim optužbama?

Mislim da je važno držati se dogovorenog. Postoji dogovor o Zajednici srpskih opština, a Kurti ga se ne drži. To je neprihvatljivo. Evropska unija bi tu trebalo da bude čvrsta i da istraje na tom dogovoru. To je važan simbol za Srbe.

Rusija je u prošlosti, u vreme kada ste vi boravili na Kosovu, igrala relativno konstruktivnu ulogu. To se promenilo. Kako to objašnjavate?

Pre svega, tada smo imali Jeljcina kao predsednika Rusije, koji je, recimo, bio u dobrim odnosima s tadašnjim kancelarom Helmutom Kolom. Rusi su bili voljni da pregovaraju, iako, koliko se sećam, nisu uvek nailazili na veliku podršku u Moskvi.

Bilo je i jastrebova koji nisu podržavali posredničku i pomiriteljsku ulogu koju je Rusija u to vreme imala. Na primer, zauzimanje aerodroma u Prištini verovatno je bio ustupak ovim jastrebovima koji su insistirali na snažnijem postavljanju ruskih interesa na Kosovu.

Sigurno pratite pregovore Srbije i Kosova koji se ponovo nalaze u teškoj fazi. Da li vidite izlaz?

Mislim da moramo da budemo strpljivi i da nastavimo da budemo prisutni na Zapadnom Balkanu. Ukrajinski rat donekle je unazadio proces, ali ako Putin padne u drugi plan kod nekih političara na Balkanu poput Vučića, onda se otvara se prostor za Evropsku uniju.

Ja se nadam da će se odnosi između Srba i Albanaca poboljšati. Moramo se temeljno posvetiti tome da pokušamo da integrišemo Srbiju i Kosovo u strukture Evropske unije. Takođe, ne smijemo da zaboravimo ni tradicionalni uticaj Rusije na Srbiju. Pobeda Putina u odnosu na Ukrajinu može da ima ozbiljne posledice i da ojača nepomirljive snage u Srbiji.

Ako uspemo da većinu ljudi u Srbiji i na Kosovu usmerimo ka EU, onda smo napravili značajan korak.

Bernd Vulfen je bio prvi koordinator za civilnu upravu na Kosovu u posleratnom periodu od 1999. do 2000. Tokom dugogodišnje diplomatske karijere on je, između ostalog, obavljao i dužnost nemačkog ambasadora na Kubi. Iz štampe mu je upravo izišla knjiga „Kosovo – početak 1999/2000“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.