Tri meseca i jedan dan. Suviše kratko za jedan kabinet da konačno krene sa reformama u zemlji koja, 30 godina nakon promena i 13 godina nakon što je postala članica Evropske unije, i dalje grca u korupciji i velikom nedostatku pravne države. Ali to je istovremeno i predugo za vladu koja od starta teži novim izborima kako bi stvorila jasne odnose i kako više ne bi zavisila od milosti socijalističke opozicije.
Premijer Ludovič Orban, šef Nacionalno-liberalne partije (PNL), imao je po preuzimanju dužnosti početkom novembra prošle godine najbolje preduslove da raspiše vanredne izbore. Podrška koju je dobio od liberalno-konzervativnog predsednika Klausa Johanisa pružila mu je sigurnost u uverenju da je građansko društvo sito bankrotiranog sistema, koji su socijalistički PSD i njihovi kompanjoni ostavili za sobom u Rumuniji. Ali on je taj trenutak jednostavno prespavao.
Da li će biti novih izbora?
Sada bi predsednik Johanis i kandidat koga on želi na mestu šefa vlade, najureni Orban, morali prilično da rizikuju kako ne bi ponovo u parlamentu bili bezuslovno prepušteni volji većine. Preduslovi za to su u svakom slučaju lošiji nego pre tri meseca. PSD se očigledno učvrstio nakon katastrofe u vezi sa slučajem njihovog bivšeg šefa Liviu Dragnea.
Ustav predviđa održavanje vanrednih izbora ako parlament u roku od 60 dana odbije dva predložena sastava kabineta. Predsednik Johanis već je najavio da želi da ponovo zaduži šefa PNL Orbana da formira vladu. Nije međutim sigurno da li će PSD na novom glasanju odbaciti Orbana.
Vanredni izbori bi, prema Ustavu Rumunije, doveli do toga da mnogi poslanici izgube pravo na posebne penzije, ukoliko pre vremena budu morali da napuste parlament. A redovni izbori svakako treba da se održe u novembru – pa ko bi se onda odrekao privilegija zbog samo nekoliko meseci? Dakle, moglo bi da se dogodi da Orban ponovo dobije nalog da formira manjinsku vladu čime bi se izbegli prevremeni izbori.
Situacija teško da može da bude zamršenija. Orbanovi nacionalni liberali su recimo najavili da će oni sami u parlamentu glasati protiv sopstvene vlade kako bi iznudili nove izbore. Iz njihovog ugla, takav stav je razumljiv: PNL prema svim anketama još ima 45 odsto podrške birača, a PSD samo oko 20 procenata.
No, to bi moglo veoma brzo da se promeni u slučaju da se ponovo formira nova Orbanova vlada i ukoliko ona ostane na vlasti do novembra. Predstoje drastične reforme koje bi mogle da promene sva dosadašnja ispitivanja javnog mnjenja.
Spor oko lokalnih izbora
Još jedan predmet spora su lokalni izbori koji bi trebalo da se održe u junu. Još uvek je na snazi stari zakon prema kojem gradonačelnik može da bude izabran u jednom izbornom krugu – ko dobije više glasova, taj pobeđuje. Na taj način PSD ima velike šanse da zadrži vlast na lokalnom nivou.
S druge strane PNL želi da sprovede zahteve civilnog društva da se uvedu dva kruga glasanja, što je i bio razlog za nepoverenje i što je dovelo do pada vlade. Kako će se na kraju završiti to preganjanje, odlučiće po svemu sudeći Ustavni sud. A PSD i tu verovatno ima bolje karte.
Činjenica je i da manje partije pokušavaju da se približe PSD i na taj način naude PNL. A i od proevropske nove partije USR-PLUS, koja je sa 15 procenata treća politička snaga u zemlji, takođe nema održivog rešenja za dugoročnu krizu. Sve dakle izgleda pre kao nekakva beskrajna zavrzlama, a ne kao istinska šansa za novi početak.