Bespomoćna opozicija u nemačkom parlamentu

Slon naspram miša. To je odnos snaga između vlade i opozicije koji se nazire u nemačkom parlamentu, a koji će biti konstituisan danas, 22.10. U novom sazivu Bundestaga, koji ima 631 poslaničko mesto, čak 504 poslanika su iz stranaka koje će verovatno ući u "veliku koaliciju". Tako bi poslanici Zelenih i stranke Levice ukupno imali tek preostalih 127 mesta. Uoči proteklih izbora opozicija je imala dvostruko više mandata.

Ulazak socijaldemokrata u vladu označio bi i duboki rez u mogućnosti opozicije da kritički analizira rad vlade i da bude neka vrsta njene kontrole. Opozicija u nemačkom parlamentu ima određene instrumente za to. Ona može da postavlja pitanja na koja vlada mora da odgovori. Ona može da sazove posebne parlamentarne odbore, čiji je zadatak da zatraži proveru rada u pojedinim ministarstvima. Opozicija može i da zatraži da se utvrdi ustavnost predloga pojedinih zakona.

Ipak ograničene mogućnosti?

Sada će, međutim, opoziciji biti mnogo teže da dođe do reči. Opozicioni poslanice će imati znatno mnogo manje vremena da govore u parlamentu, jer dužina izlaganja zavisi od veličine poslaničkog kluba. Tako će u svakih sat vremena rasprave opozicioni poslanici na raspolaganju imati svega 12 minuta.

Stefan Brehler, politolog sa Univerziteta u Gisenu, upozorava. "Zeleni i Levica više neće moći da zatraže formiranje parlamentarnog istražnog odbora ili da u parlamentu na dnevni red postave pitanje poverenja vladi." Nemački Ustav i poslovnik Bundestaga to omogućavaju samo ako zahtev za formiranje odbora podrži najmanje 25 odsto poslanika. Opozicija bi u slučaju formiranja velike koalicije, imala samo 20 odsto poslaničkih mesta. "Ako tako i ostane, to bi nanelo veliku štetu demokratiji", smatra Brehler.

Za Jana van Akena iz stranke Levica, opozicija još uvek raspolaže snažnim oružjem - postavljanjem poslaničkih pitanja. Iako su ministri vrlo vešti u izbegavanju odgovora i u njima često pokušavaju da prikriju kritičke tačke, opoziciji često taktičkim postavljanjem pitanja pođe za rukom da se u javnosti sazna za "nepoželjne" činjenice. Van Aken tako pominje da je to bio instrument koji je omogućio razotkrivanje činjenica o nemačkim isporukama oružja drugim vladama.

Opozicija koristi "stražnja vrata"

Hans Jozef Fel još od 1989. zastupa Zelene u Bundestagu. Kaže da postoji i mogućnost ličnog uticaja na poslanike vladajuće koalicije. "Mi razgovaramo jedni sa drugima tokom rada u raznim odborima", kaže on. Ono što javnost ne vidi jeste da su ti razgovori i saradnja u odborima konkretni i skoro prijateljski.

"Dobrim argumentima se i tu može postići dosta toga", kaže Fel i dodaje kako se retko desi da se u tim razgovorima nailazi na zid. Mnogi opozicionari su zadovoljni već i kada im pođe za rukom da neke teme uvedu u debatu u parlamentu ili u javnosti, tako da političari i vlada moraju time da se pozabave.

Opozicija neretko dobija podršku i izvan parlamenta, preko sindikata, građanskih inicijativa, pokreta ili medija.

Može li doći do promene Ustava?

Čak i u Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU), partiji nemačke kancelarke Angele Merkel, uočavaju da nije dobro to što slabi uloga opozicije. Potpredsednik stranke CDU Tomas Strobl je u jednom intervju i sam priznao da se "ne oseća baš najbolje" kada pomisli na to.

Politolog Stefan Brehler misli da je neizbežna promena Ustava, ili barem Poslovnika parlamenta. Jan van Aken najavljuje kako će se sa ostalim opozicionarima založiti za prava manjih klubova poslanika u parlamentu: "Ako nam vladajuća koalicija ne prizna 'manjinska prava', onda nam ostaje samo da se žalimo Ustavnom sudu."

Autor: Volfgang Dik / Azer Slanjankić
Redakcija: Jakov Leon