Bitka u krošnjama, u pitanju je ugalj
16. septembar 2018.
Nemačka policija je do sada uhapsila 34 aktivista od kojih neki godinama žive u drvenim kućicama u Hambaškoj šumi, tridesetak kilometara zapadno od Kelna. Policija je saopštila da je u akciji u subotu lakše povređeno devetoro privedenih. Nedeljno jutro je njih 24 dočekalo u zatvoru.
Dvojica aktivista se nalaze u dubokoj rupi sa urezanim prostorom za sedenje na dubinama od četiri i deset metara. Posle akcije gorske službe spasavanja tokom koje je u rupu cevima sprovođen svež vazduh, dvojica demonstranata su ubeđena da izađu.
Velika akcija policije počela je u četvrtak i od tada je uklonjeno 18 od pedesetak kućica na drveću. Policija je uklanjanje opravdala time što su nadzorne službe ustanovile da objekti ne zadovoljavaju propise o protivpožarnoj zaštiti. U šumi i na prilaznim putevima skuplja se i po nekoliko stotina aktivista kako bi otežali posao službama. Učesnici sa obe strane optužuju jedni druge za eskalaciju i upozoravaju da sukob u tim uslovima može biti opasan po život.
Kraj uglja do 2038?
Pozadina je dozvola koju energetski koncern RWE ima da dalje krči šumu kako bi kopao mrki ugalj. Tako je Hambaška šuma postala i simbol otpora kopanju i spaljivanju uglja te borbe za održive izvore energije.
RWE ima sve neophodne dozvole da proširi kopove i iskrči šumu na zapadu zemlje, ali aktivisti upozoravaju da bi dalje sagorevanje uglja ugrozilo ciljeve Pariskog sporazuma o klimi te da je brzo napuštanje uglja neminovno.
Aktivisti prebacuju policiji pokrajine Severne-Rajne Vestfalije da je postala produžena ruka energetskog koncerna i to u trenutku dok u Berlinu takozvana „komisija za ugalj“ razmatra konačno napuštanje proizvodnje struje i toplote na bazi uglja.
Prema pisanju magazina Špigel, jedan od čelnika komisije Ronald Pofala, bivši šef kancelarskog ureda Angele Merkel, predstavio je koncept prema kojem bi izlaz iz uglja trebalo obaviti između 2035. i 2038. godine. Elektrane jačine pet do sedam gigavata trebalo bi, prema tom dokumentu, skinuti sa mreže već do 2020. godine, ali ih držati u stanju pripravnosti.
Komisiju inače čine predstavnici države, zaštitnici životne sredine, zastupnici industrije, sindikata i građana pogođenih širenjem kopova.
Nakon što je Špigel u subotu objavio tu informaciju, više predstavnika zainteresovanih strana je demantovalo da je datum već definisan. Učesnici su još uvek ušančeni na svojim pozicijama – aktivisti za životnu sredinu misle da ugalj treba bataliti brže, a rudarske kompanije i sindikati, u strahu od gubitka hiljada radnih mesta, da ne treba žuriti.
nr (dpa, spon, dw)